МУЧЕНИЧКА СМРТ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА РИСТА КОСИЈЕРЕВСКОГ
Црна Горо Српска Спарто
Мајко наше духовности
Која стојиш као свједок
Чувар чојства и вјечности
Ти си свједок дичног сина
Што пострада рад образа
Христовога следбеника
Попа Риста Јарамаза
Овај дични син слободе
Пострада је у зло доба
И пошао у загрљај
Код Господа распетога
У Опутној Рудини је
Господ дао једног дана
Да усрећи мајку Ђурђу
И с њом оца и Стевана
Те се мушко чедо роди
Ристо су му име дали
Којега су са љубављу
И радошћу дочекали
Расте чедо прелијепо
Он на крилу мајке своје
А вријеме брзо тече
Те и младић постао је
Учи књигу свештеничку
А врлина доста има
Па богослов постао је
У Сремскијем Карловцима
А владика Јован Илић
Видио је да је дика
Па постави Риста младог
За часнога свештеника
Но вријеме ово дуго
Потрајати тамо неће
Иако је као парох
Службовао код Билеће
Због покоља усташкога
Поп је пошо тад из Плане
И дошао родној груди
У Рудине, у Бањане
Писао је поезију
И чувао своје стадо
А Свету је Литургију
Службовао вазда радо
Но несретно наста доба
Против вјере против Христа
Митрополит са Цетиња
Поставио попа Риста
У питоме Петровиће
Да Господу служи Богу
А он вазда позивао
На јединство и на слогу
Липовац је тад Владика
Одан вјери одан Христу
И манастир и управу
Дао часном попу Ристу
Али људи од зле ћуди
Не могаху да мирују
Но завјеру своју срамну
Против часног оца кују
Комнениић Петар кажу
На начин је сваки хтио
Да га макне јер се Ристо
Њему грозно замјерио
И Мизара Сава кажу
Главни борац против Христа
Желио је да убију
Честитога попа Риста
Четрдесет друге кажу
Кад на Божић служба бјеше
Пут олтара Божијега
Пушке плотун загрмјеше
И ту њега Бог сачува
Те га зрно не погоди
А зликовац што је пуца
Није више гледо сунца
Тога дана није мога
Због Господа распетога
Да убије слугу тога
Који слави Христа Бога
У храму се Ристо моли
До следећег кажу дана
А онда се кући врати
Ђе га срете уплакана
Породица, жена, ђеца
Јер нијесу ништа знали
Када жива виђеше га
Од радости сви плакали
А он храбар не мирује
Жели Богу служит вјерно
А службу је свештеничку
Обављао неизмјерно
На Јовањдан четерес друге
Пошао је у свануће
Не знајући да никада
Неће више гледат куће
Комнениић и рођаци
Спремише се у патролу
Да убију свештеника
У крвавом Кнежин долу
Погођен је с четри метка
Те жив остат није мога
И тако је кроз страдање
Прославио Христа Бога
Крв му врела обли лице
И антиминс и мантије
И просфору што носаше
За свештене Литургије
Зликовци му Епитрахиљ
Ставили су око врата
Зло вријеме наопако
И судбина непозната
На прузи га оставише
Убијеног мученика
А брат Петар који има
Мушко срце од челика
Понесе га и сахрани
Па га после осудише
А жена се и с њом ђеца
У Србију одселише
Попадија мученица
Тамо створи живот нови
Јер су тамо пропанули
Несањани њени снови
После тијех тужних дана
Брат у затвор завршио
Зато брата што сахрани
И што му је одан био
Комнениић касније је
И на Голи Оток био
И тамо је зликовачку
Своју душу испуштио
А Господ је са небеса
Попа Риста прославио
И његово многобројно
Потомство је оставио
Нека ти је вјечна слава
У вјекове и времена
Племенити оче Ристо
Јер си украс свог племена
И због тога теби Црква
Ваистину вазда кличе
Слава Теби оче Свети
И велики мучениче
Бог је Господ дозволио
Те су Мошти обретене
И с молитвом у Манастир
У ћивоту похрањене
Твоје патње и страдање
Бог је с неба наградио
И вјенцем те Мученика
Дивни оче украсио
Поред Мошти Светог Луке
Сад и нова свјетлост блиста
За Крст Часни страдалога
Јарамаза оца Риста
Одатле се са народом
Васкрсломе Христу моли
Да му вјерни народ чува
Свакој муци да одоли
Оче Ристо Мучениче
Нека ти је вјечна слава
Јер је небо украсила
И свештена твоја глава
Што у Царству Небескоме
Незалазним сјајем блиста
Пред престолом Распетога
И Васкрслог за нас Христа.
Чтец Блажо Љ. Даниловић
У Никшићу, Спасовдан, 25. маја 2023. године
(Аутор је чтец у древном храму Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске Православне Цркве и српски народни пјесник)
