u čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Ikona Presvete Bogorodice Maherska nalazi se na Kipru, u Maherskom manastiru, smeštenom u Troodoskim planinama, nedaleko od sela Pano Platres, oko 40 kilometara južno od Nikozije. U vreme ikonoborstva, krajem VIII i u prvoj polovini IX veka, u ovoj oblasti se u jednoj pećini podvizavao monah-zatvornik, koji je od progona sačuvao čudotvorni obraz Presvete Bogorodice.
U XII veku, tragajući za mestom tihovanja na Kipar su iz Palestine došli monasi Ignjatije i Neofit. Izvesno vreme boravili su u manastiru Svetog Jovana Zlatoustog, na južnoj padini planinskog venca Pentadaktilos. Godine 1145. ugledali su neobičnu, silnu svetlost koja se izlivala sa Troodoskih planina. Vođeni tim nebeskim znakom, uputili su se ka njenom izvoru i, nakon dugog i napornog puta, kod vrha Kionija, među gustim žbunjem, pronašli skrivenu pećinu.
U pećini su ugledali ikonu Presvete Bogorodice, obasjanu čudesnim sjajem. Ispod ikone visio je nož – („mahera“ — grč. μάχαιρα, mač ili bodež), po čemu je ova svetinja dobila ime „Maherska“.
Bodež kraj ikone Presvete Bogorodice u predanju o Maherskoj ikoni ima više slojeva simbolike — kako duhovne tako i istorijske. Nož u hrišćanskoj simbolici često je znak stradanja, mučeništva i borbe protiv zla. Uz ikonu Bogorodice može da ukazuje na proročanstvo Svetog Simeona Bogoprimca: „A i tebi samoj probošće mač dušu“ (Jevanđelje po Luki 2:35). To se odnosi na bol Bogorodice zbog Hristovog stradanja. Zato nož ili mač kraj njene ikone simbolizuje njenu materinsku tugu i sapatništvo. Pronađeni bodež kraj ikone, može ukazivati na doba gonjenja ikonopoštovalaca — u predanju manastira Manastir Maheras pominje se da su pustinjaci ili monasi u vreme ikonoborstva sakrili ikonu u pećini. Nož je mogao biti praktičan predmet kojim su sekli žbunje ili otvarali prolaz do pećine. Upravo po tom „maheri“ manastir i ikona dobili su ime „Maherska“ / „Maheras“.
U narodnom i monaškom predanju predmeti pronađeni uz čudotvorne ikone često dobijaju simboličko značenje. Nož ovde može predstavljati „rasecanje“ tame, zabluda i duhovne neprohodnosti, jer je ikona otkrivena u pećini obasjanoj svetlošću.
Na mestu gde je ikona pronađena kasnije je podignut manastir, a izvor koji je tu potekao sačuvan je do današnjih dana.
Praznik ikone slavi se 3. maja (20. aprila po starom kalendaru).
Čuda
Prema predanju, već samo njeno obretenje bilo je praćeno čudesnim događajima – nebeska svetlost koja je ukazala mesto gde se nalazi ikona. Takođe, izvor koji je potekao na mestu njenog pronalaska i danas se vezuje za isceljenja i duhovnu utehu vernih.
Kroz vekove su zabeležena brojna svedočanstva o pomoći Presvete Bogorodice pred ovom ikonom: isceljenja od telesnih bolesti, uteha u nevoljama, pomoć u beznađu i zaštita od raznih opasnosti. Naročito se ističe njena pomoć onima koji se nalaze u teškim životnim iskušenjima, kao i onima koji traže unutrašnji mir i duhovno ukrepljenje.
Izobraženje
Presveta Bogorodica izobražena je bez Bogomladenca, sa rukama uzdignutim u molitvi. Ikonografski pripada tipu ikona Oranta (Molitvenica, Znamenje) – predstavi Bogorodice u molitvenom stavu u dubokoj i sabranoj molitvi, sa podignutim rukama u kome se Ona javlja kao ona koja stoji pred Bogom, u ime svih ljudi.
Njene ruke uzdignute su ka nebu, u gestu moljenja i posredovanja, dok sami lik odiše tihom ozbiljnošću i unutrašnjim mirom; uzdignute ruke označavaju i neprekidan molitveni priziv, duhovno uznošenje i živu vezu između neba i zemlje. Odsustvo Bogomladenca ne umanjuje, već produbljuje značenje ikone: naglašava njenu ulogu Majke koja se moli za svet, prizivajući na ljude milost, utehu i spasenje. U tom tihom molitvenom stavu otkriva se nada vernih da će, kroz njeno posredništvo, njihove molitve biti uslišene.
Na ikoni Bogorodice Maherske Presveta Djeva je izobražena u uobičajenom vizantijskom ikonopisnom ruhu. Nosi dugu donju haljinu (hiton), tamne boje, koja simvolizuje njenu čovečansku prirodu. Preko nje je prebačen maforion – koji pokriva glavu i ramena i pada niz telo, dajući figuri dostojanstvo i ozbiljnost.
Na maforionu se obično nalaze tri zvezde – na čelu i ramenima – kao znaci neporočne lepote Njene. Ivice odežde često su ukrašene zlatnim ornamentima, koji ukazuju na njenu slavu i proslavljenje. Zvezde na maforionu svedoče o njenom devičanstvu i posebnoj blagodati. Zlato na odeždi simvolizuje božansku svetlost i netruležnost, ukazujući da je ona već učesnica nebeske slave. Celokupno izobraženje odežde naglašava Presvetu Bogorodicu kao Caricu nebesku, ali i kao smirenu Molitvenicu, koja stoji pred Bogom za ceo svet.
Literatura
https://www.deva-maria.ru/icona-bozhiei-materi-makherskaya-nozhevaya
Elza Bibić
prevod sa ruskog jezika: Olga Bibić
