Чудотворна икона Пресвете Богородице Државна

Чудотворна икона Пресвете Богородице “Државна”

У Част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије

 

Државна икона Пресвете Богородице  (рус. „Державная“) нераскидиво је повезана са руским народом и царском породицом Романов. Некада је припадала московском Вазнесенском манастиру, који ју је (пре Наполеонових освајачких похода 1812. г) поверио на чување Вазнесенском цркви, села Коломенско. Она се у истом селу и пројавила неких сто година касније – и то баш на дан свргавања са престола руског цара Николаја II Романова, 2 марта. 1917. г.

Како је до свега тога дошло ?

Благочестива сељанка Евдокија Андријанова, 13. фебруара (у години убиства цара) чула је глас у сну, који јој је казао: Има у селу Коломенско велика црна икона. Треба је узети, уредити и молити се. Након две недеље (крајем фебруара 1917) Евдокија је имала и друго сновиђење. У њему је видела белу цркву у којој је седела женска особа. Када је потом отишла у селу Коломенско да се исповеди и причести, угледала је Вазнесенску цркву – и одмах ју је препознала из сновиђења које је имала; њен настојатељ је био свештеник Николај Лихачев. Евдокија му је испричала о свом сновиђењу и упитала за савет. Отац Николај јој је показао све старе иконе Богомајке које су се налазиле у храму и на иконостасу, али ни у једној Евдокија није препознала лик који је видела у сновиђењу. Ускоро је старешина храма пронашао једну стару икону у подруму – међу даскама, отпадом и пиљевином; била је велика уска и црна. Оправши је, открили су да је на њој приказана Пресвета Богородица са Богомладенцем, како седи на престолу са влашћу, жезлом у рукама и царском круном на глави.

Знаци ове царске власти разлог су што је икона названа Државна/Державнаја.

Пошто благочестива Евдокија није разумела сан, Дјева Марија јој се у сну јавила и рекла јој: Сада сам ја сама у своје руке узела државу и скиптар, а са Државном иконом шаљем своју посебну благодат и силу. Та икона не спасава од искушења, зато што су она потребна да би се пробудила духовна страна у људима, него ко се за време искушења буде са вером молио пред том иконом, тај ће бити спасен.

Вест да се на дан свргавања цара Николаја II Романова чудесно јавила нова икона, обишла је целу Русију, а само пројављење иконе је привукло многе вернике у село Коломенско. Датум проналажења ове иконе народ је схватио као дан проглашења нове, Богородичине власти над Русијом.

Са благословом Патријарха Тихона написана је служба овој чудесној икони и Акатист који је састављен од делова из свих дотадашњих Акатиста написаних у част Свете Пречисте, те је назван ,,Акатист Акатиста”. За време комунизма, они који су саставили ове службе су били стрељани, а бројни верујући који су код себе чували лик Државне иконе Пресвете Богородице, бивали су хапшени.

Неколико дана после првог помињања цара Николаја II и његове породице на Литургији (17. јула 1990) по благослову Патријарха Алексеја II, икона је из историјског државног музеја (где је боравила за време комунизма) пребачена у храм Казанске иконе Мајке Божије села Коломенско, где почива већ двадесет седам година.

Као датум њеног прослављења одређен је 2. март по старом, односно 15. март по новом календару.

 

Чуда

Мајка Божија преко ове иконе помаже свима који јој се усрдно моле у свакој невољи – у опасностима од раскола и јереси; Њој се моле за мир, благодатно уређење и очување државе.

На дан проналажења иконе у Коломенском, пронађен је и лековити извор воде који се појавио из земље, на стрмом месту које води у московску реку.

После револуције, у годинама гоњења Цркве, икона није престајала да пројављује разна чудеса, укрепљујући и тешећи верни народ. Међу чудима које је пројавила икона је и оно које се догодило 1925. г. Наиме, на дан када је прослављана свечаност у њену част, из тамнице је избављен Владимир Воробјов, старешина Храма Светог Николаја, у насељу Плотинки.

 

Изображење

Очишћен од дугогодишње прашине, са уске црне подлоге израња образ Пресвете Дјеве Марије као Царице Небеске како величанствено седи на трону у црвеној царској порфири на зеленом подметачу, са круном на глави – држећи жезло у десној и шар у левој – док јој на коленима седи Богомладенац Христос.

Царска порфира, сама њена боја, као и доминантан положај Мајке Божије на трону, симболизује не само континуирану власт (која је по благослову Вишњега; која траје и не одузима се од изабраног народа) него и страдање које ће се прострти по свој земљи; крв, смрт и страх, које ће доћи и царовати унаоколо, а што ће и задесити Русију у наредним деценијама.

Позадина на којој је изображен сами лик Њен, у потпуности је прекривена тмином; густом тамом у којој Светлост извире искључиво из Творца, Богомладенца Христа и Пречасне Мајке Његове.

Изнад главе Њене, Господ Саваот благосиља Чедо Њено и Њу – Богородичина власт од Вишњега је, Њиме је благословена, Њиме изабрана и постављена; Она је Царица Небеска, Мајка, Заштитница земље Руске и трона царева руских. Она са влашћу седи на трону, стаменог погледа јасно упереног на посматрача. На глави носи царску круну, врло сличног облика оној круни коју су вековима носили цареви руски из династије Рјурика, Михаиловича и Романова. И док је њихова опточена бисерјем и драгим камењем, она коју носи Царица Небеска сачињена је од злата и драгог камења; са врха круне Дјеве Марије уздиже се Крст, док на фотографијама царских круна, видимо највећи свету познат дијамант, симбол моћи царске државе и достојанства.

Занимљиве су још неке особености код овог изображења. Наиме, шар – земљина кугла у левој руци, Дјеве, на своме врху нема крст, (како је то уобичајено у иконографији) што је од народа тумачено као знак да ће доћи до рушења православних храмова и скрнављења светиња. Одсуство крста на шару у руци Пресвете Дјеве Марије, схватано је и као знак да ће држава остати без свог владара, цара Николаја II Романова, који је 1918. године стварно и убијен. Како видимо, држава ће бити обезглављена и уместо православног цара, владаће неко други.

Занимљива је чињеница да Богомладенац Исус благосиља леву страну, што је тумачено као знак милосрђа Божијег ка палим и заблудели овцама рода христијанскога. И заиста, жртвом живом коју је цар – Господар принео, опростиће се греси многима.

И тако Дјева, Царица Небеска, у временима смутним, са достојанством влада троном царским, као његова заштитница, не би ли Света Русија следовала путу који јој је предодређен Промислом Божијим, на радост хришћанског, православног света.

Елза Бибић

 Литература

 www.prijateljboziji/ikona – Presvete Bogorodice- Drzavna/ od 11.11. 2017.
 www.pravoslavlje.net > index.php= Bogorodica – Derzavnaja od 11.11. 2017.
 Православни мисионар, sept/okt.2011.
 Tихомир С. Илијић: ,,Велича душа моја Господа”, ВИЗ, Публикум, Београд, 2002, стр.130.