U Čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Državna ikona Presvete Bogorodice (rus. „Deržavnaя“) neraskidivo je povezana sa ruskim narodom i carskom porodicom Romanov. Nekada je pripadala moskovskom Vaznesenskom manastiru, koji ju je (pre Napoleonovih osvajačkih pohoda 1812. g) poverio na čuvanje Vaznesenskom crkvi, sela Kolomensko. Ona se u istom selu i projavila nekih sto godina kasnije – i to baš na dan svrgavanja sa prestola ruskog cara Nikolaja II Romanova, 2 marta. 1917. g.
Kako je do svega toga došlo ?
Blagočestiva seljanka Evdokija Andrijanova, 13. februara (u godini ubistva cara) čula je glas u snu, koji joj je kazao: Ima u selu Kolomensko velika crna ikona. Treba je uzeti, urediti i moliti se. Nakon dve nedelje (krajem februara 1917) Evdokija je imala i drugo snoviđenje. U njemu je videla belu crkvu u kojoj je sedela ženska osoba. Kada je potom otišla u selu Kolomensko da se ispovedi i pričesti, ugledala je Vaznesensku crkvu – i odmah ju je prepoznala iz snoviđenja koje je imala; njen nastojatelj je bio sveštenik Nikolaj Lihačev. Evdokija mu je ispričala o svom snoviđenju i upitala za savet. Otac Nikolaj joj je pokazao sve stare ikone Bogomajke koje su se nalazile u hramu i na ikonostasu, ali ni u jednoj Evdokija nije prepoznala lik koji je videla u snoviđenju. Uskoro je starešina hrama pronašao jednu staru ikonu u podrumu – među daskama, otpadom i piljevinom; bila je velika uska i crna. Opravši je, otkrili su da je na njoj prikazana Presveta Bogorodica sa Bogomladencem, kako sedi na prestolu sa vlašću, žezlom u rukama i carskom krunom na glavi.
Znaci ove carske vlasti razlog su što je ikona nazvana Državna/Deržavnaja.
Pošto blagočestiva Evdokija nije razumela san, Djeva Marija joj se u snu javila i rekla joj: Sada sam ja sama u svoje ruke uzela državu i skiptar, a sa Državnom ikonom šaljem svoju posebnu blagodat i silu. Ta ikona ne spasava od iskušenja, zato što su ona potrebna da bi se probudila duhovna strana u ljudima, nego ko se za vreme iskušenja bude sa verom molio pred tom ikonom, taj će biti spasen.
Vest da se na dan svrgavanja cara Nikolaja II Romanova čudesno javila nova ikona, obišla je celu Rusiju, a samo projavljenje ikone je privuklo mnoge vernike u selo Kolomensko. Datum pronalaženja ove ikone narod je shvatio kao dan proglašenja nove, Bogorodičine vlasti nad Rusijom.
Sa blagoslovom Patrijarha Tihona napisana je služba ovoj čudesnoj ikoni i Akatist koji je sastavljen od delova iz svih dotadašnjih Akatista napisanih u čast Svete Prečiste, te je nazvan ,,Akatist Akatista”. Za vreme komunizma, oni koji su sastavili ove službe su bili streljani, a brojni verujući koji su kod sebe čuvali lik Državne ikone Presvete Bogorodice, bivali su hapšeni.
Nekoliko dana posle prvog pominjanja cara Nikolaja II i njegove porodice na Liturgiji (17. jula 1990) po blagoslovu Patrijarha Alekseja II, ikona je iz istorijskog državnog muzeja (gde je boravila za vreme komunizma) prebačena u hram Kazanske ikone Majke Božije sela Kolomensko, gde počiva već dvadeset sedam godina.
Kao datum njenog proslavljenja određen je 2. mart po starom, odnosno 15. mart po novom kalendaru.
Čuda
Majka Božija preko ove ikone pomaže svima koji joj se usrdno mole u svakoj nevolji – u opasnostima od raskola i jeresi; Njoj se mole za mir, blagodatno uređenje i očuvanje države.
Na dan pronalaženja ikone u Kolomenskom, pronađen je i lekoviti izvor vode koji se pojavio iz zemlje, na strmom mestu koje vodi u moskovsku reku.
Posle revolucije, u godinama gonjenja Crkve, ikona nije prestajala da projavljuje razna čudesa, ukrepljujući i tešeći verni narod. Među čudima koje je projavila ikona je i ono koje se dogodilo 1925. g. Naime, na dan kada je proslavljana svečanost u njenu čast, iz tamnice je izbavljen Vladimir Vorobjov, starešina Hrama Svetog Nikolaja, u naselju Plotinki.
Izobraženje
Očišćen od dugogodišnje prašine, sa uske crne podloge izranja obraz Presvete Djeve Marije kao Carice Nebeske kako veličanstveno sedi na tronu u crvenoj carskoj porfiri na zelenom podmetaču, sa krunom na glavi – držeći žezlo u desnoj i šar u levoj – dok joj na kolenima sedi Bogomladenac Hristos.
Carska porfira, sama njena boja, kao i dominantan položaj Majke Božije na tronu, simbolizuje ne samo kontinuiranu vlast (koja je po blagoslovu Višnjega; koja traje i ne oduzima se od izabranog naroda) nego i stradanje koje će se prostrti po svoj zemlji; krv, smrt i strah, koje će doći i carovati unaokolo, a što će i zadesiti Rusiju u narednim decenijama.
Pozadina na kojoj je izobražen sami lik Njen, u potpunosti je prekrivena tminom; gustom tamom u kojoj Svetlost izvire isključivo iz Tvorca, Bogomladenca Hrista i Prečasne Majke Njegove.
Iznad glave Njene, Gospod Savaot blagosilja Čedo Njeno i Nju – Bogorodičina vlast od Višnjega je, Njime je blagoslovena, Njime izabrana i postavljena; Ona je Carica Nebeska, Majka, Zaštitnica zemlje Ruske i trona careva ruskih. Ona sa vlašću sedi na tronu, stamenog pogleda jasno uperenog na posmatrača. Na glavi nosi carsku krunu, vrlo sličnog oblika onoj kruni koju su vekovima nosili carevi ruski iz dinastije Rjurika, Mihailoviča i Romanova. I dok je njihova optočena biserjem i dragim kamenjem, ona koju nosi Carica Nebeska sačinjena je od zlata i dragog kamenja; sa vrha krune Djeve Marije uzdiže se Krst, dok na fotografijama carskih kruna, vidimo najveći svetu poznat dijamant, simbol moći carske države i dostojanstva.
Zanimljive su još neke osobenosti kod ovog izobraženja. Naime, šar – zemljina kugla u levoj ruci, Djeve, na svome vrhu nema krst, (kako je to uobičajeno u ikonografiji) što je od naroda tumačeno kao znak da će doći do rušenja pravoslavnih hramova i skrnavljenja svetinja. Odsustvo krsta na šaru u ruci Presvete Djeve Marije, shvatano je i kao znak da će država ostati bez svog vladara, cara Nikolaja II Romanova, koji je 1918. godine stvarno i ubijen. Kako vidimo, država će biti obezglavljena i umesto pravoslavnog cara, vladaće neko drugi.
Zanimljiva je činjenica da Bogomladenac Isus blagosilja levu stranu, što je tumačeno kao znak milosrđa Božijeg ka palim i zabludeli ovcama roda hristijanskoga. I zaista, žrtvom živom koju je car – Gospodar prineo, oprostiće se gresi mnogima.
I tako Djeva, Carica Nebeska, u vremenima smutnim, sa dostojanstvom vlada tronom carskim, kao njegova zaštitnica, ne bi li Sveta Rusija sledovala putu koji joj je predodređen Promislom Božijim, na radost hrišćanskog, pravoslavnog sveta.
Elza Bibić
Literatura
www.prijateljboziji/ikona – Presvete Bogorodice- Drzavna/ od 11.11. 2017.
www.pravoslavlje.net > index.php= Bogorodica – Derzavnaja od 11.11. 2017.
Pravoslavni misionar, sept/okt.2011.
Tihomir S. Ilijić: ,,Veliča duša moja Gospoda”, VIZ, Publikum, Beograd, 2002, str.130.
