Čudotvorne ikone Majke Božije: Iversko-Montrealska

U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije

 

Ovu ikonu je 1981. g. naslikao grčki monah Hrizostom, po uzoru na originalnu Ivironsku ikonu (Vrataricu), koja se nalazi u istoimenom manastiru, na Svetoj Gori Atonskoj.

Ikonu je na blagoslov iz skita Svete Ane, kao što ćemo kasnije videti, sasvim iznenadno i neočekivano dobio brat Josif Munjoz Kortes, tokom obilaska Svete Gore, i preneo je u Montreal (Kanada), gde je živeo; otuda proizilazi njen naziv Iversko-Montrealska.

Ovde ćemo izneti deo intervjua koji je brat Josif Munjoz dao pre nešto više od 25 godina redaktoru Pravoslavne Rusije.

– Možete li da čitaocima naših novina ispričate istoriju mirotočive ikone koju ste doneli u manastir Svete Trojice?
 
Naravno. Skoro godinu dana ranije, nas troje – dva moja druga i ja, pošli smo iz Kanade za Svetu Goru Atonsku. I tamo u jednom nevelikom skitu ostavili smo jednog našeg saputnika, koji je rešio da se zamonaši. A odatle sa mojim drugim drugom koji dobro govori grčki, počeli smo da posećujemo najpoznatije atonske manastire. Odavno sam mnogo želeo da svratim u Danilovu keliju, u kojoj je ikonopisna škola, gde se pišu ikone strogo prema svim običajima drevne tradicije i pravila. Doplovili smo do skita „Kaposkalivija“. Tamo smo prenoćili i sledeći dan peške pošli prema našem odredištu – Danilovoj keliji. Putovali smo po vrletima osam sati a keliju nikako da nađemo. Čak smo bili izgubili svaki pojam o vremenu ali nismo prekidali naš put, sve dok me noge nisu užasno zabolele da više nisam mogao dalje pa sam to rekao svome saputniku i predložio da se tu malo odmorimo! Ali kako smo se nalazili na visokoj gori otkrili smo da se dole u dolini nalazi jedan neveliki skit. Spustili smo se. Saznali smo da je on posvećen Hristovom rođenju. Iguman nas je toplo dočekao i na terasi ugostio sa čajem i ratlukom. Malo docnije ušli smo u ikonopisnu radionicu i odmah sam primetio ovu ikonu Presvete Djeve Bogorodice. Nikada neću uspeti da objasnim kako sam se osećao kada sam ugledao ovu ikonu. Dobio sam utisak da mi se srce okrenulo u grudima. I baš u tom momentu shvatio sam da sam tako čvrsto vezan za taj lik. A kako se tu pišu ikone rešio sam da zamolim monahe da mi je prodaju. Dobio sam odgovor da ta ikona nije na prodaju jer je jedna od prvih koja je napisana u njihovom skitu. Uporno i dugo sam molio da je kupim dok mi nisu monasi učtivo dali do znanja da je neće prodati, i jedino što mogu da urade to je da napišu njenu kopiju pa da mi je pošalju. Ali nije pomagalo jer sam eto, baš prema njoj osećao neku neobjašnjivu i duboku privrženost. Nakon dužeg umoljavanja moj drug se prevodeći umorio tada sam i ja zaključio da više ne postoji nikakva nada da je prodaju jer monasi su čvrsto rešili da je zadrže.

 Dok smo bili na ponoćnoj Liturgiji za vreme pevanja „Dostojno jest“, pao sam ničice na pod i usrdno se molio Presvetoj: „Eto, uradio sam sve što se može uraditi: i novac predlagao, i igumana dosadno umoljavao, i na kraju – ništa! Ali Majko Božija, ipak, hajde sa nama za Ameriku jer si nam tamo mnogo potrebna“. Posle ove moje molitve osetio sam neki unutrašnji mir, koji je kao da me je uveravao da će Presveta Djeva ipak poći sa nama. Posle liturgije doručkovali smo i polako se spremali na put. Pred sam naš polazak počeli smo da tražimo igumana za blagoslov ali nigde nismo mogli da ga nađemo. Ali kada smo izlazili iz skita i kako se on nalazi na uzvišenju mi smo se spremali da sićemo na obalu gde nas je čekao čamac, i pogledavši naviše neočekivano smo primeili igumana koji je nosio ikonu zamotanu u hartiju, – koji je jednostavno rekao da Presveta želi da sa nama pođe za Ameriku.

Naravno, bio sam mnogo uzbuđen zbog svega toga što se izdešavalo u tim poslednjim trenucima našeg odlaska. Mislim da vredi primetiti, da kada sam napuštao skit da nisam na duši osećao tugu što ostavljam mesto u kojem se ova ikona nalazi. Ne mogu da objasnim, ali ja nikako nisam osećao beznadežnost. Kada sam dobio ikonu predložio sam da je platim ali iguman je rekao da za svetinju ne treba uzimati novac. I pored toga ja sam nastojao da im na neki način izrazim moju blagodarnost, pa i dalje predlagao novac za skit (koji je mnogo siromašan) ali iguman nije hteo ni da čuje, da bilo šta uzme.

– Ko je iguman skita?

Otac Kliment.

A ko je napisao ovu ikonu?
 
Otac Hrizostom. U tom skitu se upravljaju po strogom monaškom ustavu gde monasi pišući ikone poste, i za sve vreme ikonopisanja čita se Psaltir. – Koliko se sada tamo nalazi monaha?
 
Prošle godine kada sam posetio skit bilo ih je četrnaest. – Vratimo se istoriji ikone.

Čim sam od igumana dobio ikonu rekao sam svome drugu: „Ajde brže da se spuštamo dole i otplovimo jer će se ovaj možda i predomisliti“. Tako smo seli u čamac i odmah zaplovili. Kada smo izašli na pučinu ploveći u pravcu „Dafne“, neki unutrašnji glas uporno mi je govorio: „Svrati u Iverski manastir i položi ovu ikonu na čuvenu čudotvornu ikonu Bogorodice Iverske, koja se tamo nalazi“. Nisam mogao da odolim i zaplovili smo prema Iverskom manastiru. Tamo nas je dočekao jedan stariji monah i to ne sa nekom naročitom ljubavlju. Rekao nam je da sačekamo jer još nije otvoren hram u kome se nalazi čudotvorna ikona. I tu pred hramom načekali smo se negde oko tri sata dok nije došao jedan drugi monah da ga otvori. I kada smo ovog monaha zamolili da nam dozvoli da našu ikonu stavimo na čudotvorni obraz (lik) bio je iznenađen i upitao je, – zašto mi to želimo da uradimo? Objasnio sam mu, da na taj način želimo da je osvetimo zbog toga šo je nosimo za Ameriku, gde je satana uzeo sve pod svoje, i da nam je potrebna tako osvećena. Monah je pristao i mi smo ovu našu ikonu položili (prislonili) na čudotvornu Iversku. Sa Svete gore otišli smo u Španiju gde smo se u kući moje majke zadržali sedam dana. Za sve to vreme ikona je bila savršeno suva i nikakvih znakova vlage na njenoj površini nije bilo.
 
– Vi ste iz Španije?
 
Ne, moji roditelji su iz Španije. Majka mi sada živi u Madridu. Otac i majka su Španci a ja sam rođen u Čileu.
 
– Ali sada vi živite u Kanadi?
 
Da. Iz Španije sam otišao za Kanadu. Kupio sam kandilo za ikonu i postavio je između moštiju nekih svetitelja Kijevo-pečerske lavre, koje mi je poklonio Leontije, episkop čileški dok sam živeo u Čileu. Prošlo je tri nedelje i za sve to vreme svaku noć čitao sam akatist Presvetoj Boogorodici. I tako, jednog jutra probudio sam se oko četiri sata i osetio neko miomirisanje koje se širilo ne samo po mojoj sobi nego po celoj kući.
 
– Znači, prošlo je tri nedelje kako ste se vratili sa Svete Gore i čudo mirotočenja je počelo?
 
Da, tri nedelje. U mom stanu je živeo i jedan mladić pa sam njega upitao da li nije slučajno razbio bočicu sa mirisom, pa se zbog toga oseća jak miris. Odgovorio je da nije. Onda sam mu reako da je to najverovatnije mirisanje koje dolazi od sv. moštiju koje su se nalazile na stolu. Kada sam drugog dana ustao na jutarnju molitvu i tako pogledao na ikonu, video sam da iz ruku Presvete Djeve cure nekakvi mlazevi koji se svojim putanjama slivaju u podnožje ikone. Tada sam se obratio svome podstanaru i rekao da bude oprezan kada popravlja fitilj na kandilu, jer sam pomislio da je popravljajući fitilj neoprezno izlio ulje na ikonu. Odgovorio mi je da on kandilo uopšte nije doticao. Uzeo sam da obrišem ikonu i osetio da to miomirisanje od nje dolazi. I to je sve tako bilo neobično da sam posmatrao, razgledao, gledao, i nisam mogao da razumem šta se to ustvari dešava. I odjednom sam shvatio da se nešto veliko dogaća, ali šta – to još uvek ne mogu da razumem. Ubrzo je došao jeromonah Irinej i rekao da ikonu treba da odnesemo u crkvu. To smo i uradili.  Donevši ikonu u hram o. Irinej je položio na sv. Presto i osvetio je (ona je već bila osvećena u Iverskom manastiru, kao i u Protatu, gde su mi dali potvrdu sa pečatom da se ona može izvesti sa Atona). Kada smo je položili na sv. Presto, a i kasnije za vreme Liturgije, tekli su mlazevi mira iz ruku Bogomladenca Hrista. Posle toga prošlo je još dve nedelje a o ovom novojavljenom čudu niko nije znao osim o. Irineja, koji me je savetovao da o svemu ovome treba da izvestimo Vitalija, arhiepiskopa montrealsko-kanadskog. Rekao sam mu da ja još uvek ne razumem šta se to ustvri dešava sa ikonom. Bio sam zaprepašćen a u isto vreme i zadivljen tim divnim javljanjem, da sam jedva dolazio k sebi. A ona je i dalje produžavala da mirotoči. Ipak na kraju smo morali da sve ispričamo vladici Vitaliju. Jedne nedelje o. Irinej bio je obavezan da služi u montrealskom manastiru i mi smo tamo sa ikonom pošli. Rekao sam o. Irineju da ako Vladika treba da danas vidi ovu ikonu– onda bi trebao sam bez ikakvog poziva da doće (Vladika skoro uvek prvo svraća u manastir pa tek onda ide u sabornu crkvu). Ali toga dana on uopšte nije došao. Predložio sam o. Irineju da sačekamo još jednu nedelju pa ćemo da ga o svemu izvestimo.Ubrzo posle toga Vladika je saznao za ovo čudo i poručio nam – da dođemo u manastir. Došli smo sa ikonom koja je bila uvijena u parče platna koje je potpuno bilo natopljeno mirom, i Vladika prvo šta je uradio – uzeo je parče vate i svu ikonu obrisao, i tako je pokupio svo miro koje se na njoj nalazilo. Zatim je uzeo ikonu i nosio je kroz sve prostorije trospratnog manastirskog doma. Kada se on vratio u hram ona je opet bila pokrivena mirom da je čak i niz njegove ruke teklo. Onda se on njoj poklonio i rekao da se dešava valiko čudo. Posle toga, pošli smo sa ikonom u Sabornu crkvu. Od tada ona nikada nije prestajala da mirotoči, osim nekoliko dana u toku Srastne sedmice ove godine. Sve miro kao i miomirisanje, na Veliki petak je potpuno iščezlo, i ja sam pomislio da je čudo prestalo. Izvadio sam ikonu iz kivota zato što je moj stan vrlo malen, a sam kivot veliki, pa je okačio na zid. U utorak, sredu, četvrtak, petak i u subotu izjutra ikona apsolutno nije mirotočila, ma ni kapi mira. Ali na Veliku subotu posle poslepodnevne službe vratio sam se kući, video sam da je sto koji je stajao ispod ikone uza zid bio pokriven mirom zlataste boje, koje je kapalo sa nje. To je jedini put za 10 meseci da je ikona bila potpuno suva.

– Da li je bilo takvih dana kada je ikona mirotočila više nego obično?

Da, bilo ih je. Na primer onog dana kada je bila arhijerejska hirotonija u Montrealu, tada je miro teklo i na pod. To sam prvi put video. I još jedan put kada sam bio u S-Peteburgu, na Floridi. Sveštenik Toma Mareta i ja, videli smo da se iz ruku Bogomajke kao i Bogomladenca miro prosto podizalo, kao da ga je iz unutrašnjosti ikone nekakva sila potiskivala.

– Iz kojih mesta na ikoni najviše istače sveto miro?

Ono nikada ne menja mesto istakanja; uvek, baš uvek, ono ističe iz ruku Bogomajke, i iz zvezdice koja se nalazi na Njenom levom ramenu, i ponekad iz ruku Gospoda Isusa Hrista. Ono se stalno sliva niz ikonu. Zadivljujuće je da miro istače samo sa površine gde su izobraženi Bogomajka i Bogomladenac, ali ne i sa suprotne strane. Sa njene zadnje strane ona je apsolutno suva. Bilo je ljudi koji su tvrdili da mi ikonu oblivamo uljem i u početku je bilo mnogo sumnje. – Da li ste imali priliku da se sretnete sa nekim naučnikom i da li je on imao neko svoje mišljenje povodom ovog mirotočenja?
Bilo je susreta i sa obrazovanim ljudima koji su se interesovali za ovo čudo. Poznajem u Majamiju jednog naučnika – verujućeg hrišćanina, koji je temeljno i sa svih strana pregledao ikonu, posle čega je i sam priznao da je ovo veliko čudo našeg veka. U nedoumici se sam zapitao: „Odakle se stvara ovoliko ulje“ Želeo bih da kažem, da kada je taj čovek došao da vidi ikonu, nije želeo da se nje dotiče, jer se bojao da ne sablazni verujuće. Rekao sam mu da razgleda ikonu kako mu je udobno, ali pod uslovom da ne uvredi Bogorodicu. Prvo šta je uradio, okrenuo je ikonu na zadnju stranu da se uveri da slučajno odatle ne dolazi na prednju, ali i ona je sasvim bila suva. I uverivši se da miro ne dolazi sa zadnje strane ikone kao ni sa drveta na kojem je napisana, rekao je da se nešto prekrasno dešava. Još su ranije iz gornjeg dela ikone uzimali česticu drveta za analizu, i pokazalo se da je ona npaisana na običnom jelovom drvetu.
 
– Kakve su njene razmere?

Ne znam tačnu razmeru ali mislim da je približno 45 sa 25 santimetara.– I vi ste ikonopisac?
 
Da. Bio sam učenik Nikolaja Šelihova koje je ranije ikonopisao po Bugarskoj i Nemačkoj, a i radio sam sa njim. Takođe imam kfalifikaciju iz umetnosti i taj predmet sam osam godina predavao, u Čileu.
 
– Koliko vam je godina?

Imam tridesetčetiri.

– Da li razmišljate o tome zašto je Gospod izabrao baš vas za ovo čudo? – Oprostite za ovakvo pitanje ali čuo sam da je bilo i ranije postavljeno.

Uznemiren sam zbog toga, što dobro znam sve moje nedostatke, i ako je Bog izabrao mene, to je Njegova velika milost prema meni. Ipak najčešće mislim da je to Gospod uradio da bi me učvrstio u veri.

– Prekidam vas. Da li ste od detinjstva pravoslavni?
 
Nisam. Rodio sam se u vrlo religioznoj katoličkoj porodici. Koliko ste imali godina kada ste primili Pravoslavlje?
 
Imao sam četrnaaest kada sam se upoznao sa episkopom Leontijem (čileškim).
 
– I on je vas krstio?

Da.

– Molim vas produžite tamo gde sam vas prekinuo.

Kao što rekoh, znam za sve moje nedostake i poznajem moju ništavnost, ali mislim, da će me Gospod ipak iskoristiti za nekakav Svoj cilj. Bog se često otkriva kroz poslednje. Jedan sam od poslednjih u Pravoslavnoj Crkvi a nisam ni ruskog porekla -obraćenik sam; tada me je Bog prizvao istinitoj veri, a sada, eto, po Njegovoj milosti priziva me i po drugi put. Ali mi On daje saznanje da vidim koliko sam ja ništa. Iz dana u dan ja osećam tu svoju ništavnost, i ja sam naravno, samo grešno i nečisto oruđe u rukama Božijim. Primetio sam da mi neki ljudi upravo takva pitanja postavljaju: a zašto je baš vas Bog izabrao? Odgovaram im da se stalno molim Pesvetoj Bogorodici, ali da nikada nisam tražio NJeno čudesno javljanje, niti sam molio Presvetu Djevu za bilo kakav dokaz o sebi. Kao što verujem u Boga tako verujem i u Bogomajku. Ja veoma poštujem i volim Presvetu Bogorodicu jer su me roditelji tome naučili još iz detinjstva. Verujem da se Presveta javlja tamo gde ona poželi. Premda je u toku deset meseci bilo mnogo poteškoća oko putovanja ali ipak, Presveta Djeva kada zaželi ide koda hoće.

– Gde ste do sada sve bili sa ikonom?

Moje prvo putovanje je bilo u prestonicu SAD, u Vašington, na poziv o. Viktora Potapova. Bio je zadivljen videvši ovo čudo. A najviše od svega na šta sam obraćao pažnju za vreme svih mojih putovanja po parohijama, jeste da Presveta zalazi u krajnje dubine čoveka – u dušu njegovu. U svakoj crkvi gde se ikona nalazila bilo je veomo mnogo onih koji su se ispovedali i pričešćivali.
Napisao mi jedno pismo i Aleksandar Složenjicin.

 – Povodom ove ikone?

Da. Otac Viktor mu je poslao fotografiju ikone sa parčencetom vate koje je bilo natopljeno mirom. Složenjicin mi je pisao da ova ikona Presvete Bogorodice nije samo celebna od fizičkih bolesti, jer ovde u Americi duša je bolesnija od tela, i on kaže, do ona isceljuje dušu čovekovu, i zaista bilo je mnogo takvih isceljenja.

– Već sam vam rekao da su mi neki blagočestivi bogomoljci govorili da su za sve vreme boravka mirotočive ikone u našem manastiru imali osećaj da se ne nalaze na zemlji nego na nebu – u Bogorodičnom prisutstvu. Sve vreme sve njihove misli bile su vezane samo za Presvetu Bogorodicu. Između ostalog, juče je bio naš praznik Prepodobnog Jova Počajevskog, ali taj praznik prošao je skoro neprimećen zato što je svu našu pažnju odvlačila mirotočiva ikona.

Mislim da nam prep. Jov neće zameriti što se njegov praznik nehotimice stavlja u drugi plan. Takođe sam i ja bio u takvom stanju, ne samo ja nego i svi ostali koji su se molili pred ovom ikonom Bogorodice. Boravio sam po mnogim parohijama i kod ljudi koji su se molili pred ikonom zapazio sam da mnogo plaču. I na pitanje zašto plaču odgovarali su,– Vidite, bez obzira što smo tako nečisti i grešni ipak nam Bogorodica šalje neizmernu milost.– Na primer, nedavno, kada sam boravio u LosAnđelesu, upoznao sam jednu ženu čiji je sin poginuo u saobraćajnoj nesreći. Postepeno je prikupljala tablete za smirenje koje je doktor prepisao sa namerom da ih sve odjednom uzme i tako se otruje, jer kako kaže nije mogla više da živi. Ali neko joj je rekao da će njihov hram da poseti mirotočiva ikona, i kada je došla da je vidi, ona je bila tako potrešena da je bez oklevanja pošla da ispovedi svoj strašni greh koji je nameravala da izvrši. Kaže: „Htela sam da se ubijem samo zato što sam mislila da Bog nije sa nama, – da nas je ostavio; a takođe i za Bogorodicu da i ona više nije sa nama. Evo gledam da je ona zaista sa nama, i to ovde u našem hramu“.

– Već su bila iscelenja od ikone?

Da.

– Možete li nam ispričati barem neka od njih?

Iscelio se jedan mališan iz Vašingtona koji je bio paralizovan. Drugi slučaj se desio u Montrealu sa Gospodinom Sidrovim, koji je imao rak kičme i nije mogao da se kreće. Otišli smo kod njega u bolnicu i tamo otslužili moleban sa akatistom Presvetoj Bogorodici. Govorio je da ga je ikona mnogo duhovno razdrmusala. Narednih dana njegovo zdravlje je počelo da se poboljšava i on je izašao iz bolnice. Evo još jednog slučaja: jedna žena je imala upalu pluća najgoreg stepena i za vreme Velikog posta zakazala je moleban sa akatistom. Njen doktor je upozorio da nikuda ne izlazi iz kuće, zato zato što se bolest može pogoršati i tako umreti. Ali bila je uporna da pođe zbog molebana Presvetoj Bogorodici, – što je i učinila. Po povratku kući ona je bila sasvim zdrava. Ali najviše što mene zadivljuje jeste to, što ikona za sobom nosi unutrašnji mir. Kada sam u jednoj parohiji bio sa ikonom još do našeg dolaska bilo je velikih nesuglasica između nekih parohijana. I kada smo mi došli tada su svi zaboravili svoja različita mišljenja i nastalo je potpuno primirije, koje, kako mi pišu, još uvek traje.

– Gde se ikona nalazi kada ona ne putuje?

Ona je uvek kod mene u kući, ali za sve praznične dane i nedeljne, i uvek kada vladika služi, ona se nalazi u Sabornoj crkvi.
– Da li mislite da se zamonašite?

Zbog toga sam pre nekoliko godina došao iz Čilea u Kanadu ali na žalost tada mi to nije požlo za rukom. Ali sada, kako mi reče arhiepiskop Antonije (ženevski) o tome treba ozbiljno da razmislim. Sam živim, može se reći onako kako žive i monasi.

Da li atonski monasi znaju da ikona mirotoči?

Kada je ikona počela da mirotoči ja sam im preko prijatelja javio. Kasnije sam zamolio mog prijatelja da pita igumana – zbog čega mi je ikonu poklonio. Dobio sam odgovor da to uopšte nije potrebno da znam.

– Znate li kada je ikona napisana?

Ne. Želim da ih pitam jer i mene to isto često pitaju.

Nikada nisam tvrdio da je ova ikona samo moja, ona pripada svoj Pravoslavnoj Crkvi, a ja je samo čuvam. Ne pripada samo jednom episkopu nego celoj Crkvi, i u nekakvom smislu, svi smo mi njeni vlasnici. Ikona je obišla skoro svu Ameriku. Bila je u LosAnđelesu, Njujorku, Bostonu, ovde kod vas i na mnogim drugim mestima.

– Da li su američke ili kanadske novine pisale nešto o njoj?

Nemam blagoslov da bi se o ikoni pisalo u svakodnevnoj štampi. Neko je u Sankt-Peterburškim novinama napisao jedan mali članak. Majamska televizija je želela da napravi reportažu o njoj ali se nisam složio zbog toga što pomenuta televizija emiituje mnogo pornografskog materijala. Rekao sam im: „Kako možete da dajete reportažu o Bogorodičinoj ikoni u šest sati uveče, a skoro odmah posle toga u devet pornografske filmove“?. Predlagali su mi i novac. Rekao sam im da sam za čast Presvete Bogorodice, a ne za novac. Ja ne mogu da tu ikonu uprljam takvim novcem. I još mi je Bog dao takvo bogatstvo. Užasavam se kada pomislim na taj momenat, kada budem morao da stanem pred Strašni Sud, i da za sve što mi je dao Gospod, dam odgovor. Nisam svetac, ali imam takvu odgovornost – baš kao da sam takav.

– Kako se prema ikoni odnose inoslavni hrišćani: katolici, protestanti….?

Katolici prema njoj ispoljavaju veliku bogobojažljivost. Mnogi dolaze u naš hram. Kada sam bio u Vašingtonu, tamo je u našoj crkvi prisustvovalo i nekoliko katoličkih sveštenika. Jedan rimokatolički episkop iz Gajane imao je kataraktu i došao je kod mene kući da mu pomažem oči. Pisao mi je da posle tog pomazanja, mnogo bolje vidi.

– A protestanti?

Evo, na primer, roditelji o. Tome Marete iz S-Peteburga su protestanti. Oni u pravoslavnu crkvu nikada nisu zalazili, pa čak ni tamo gde im sin služi. O. Toma ih je obavestio o dolasku ove ikone. Njegov otac je rekao: „Dobro, hajde da pogledamo“ – što je otprilike bilo: evo poći ćemo zbg tebe. Ali kada su videli ikonu i njeno mirotočenje – to ih je tako zadivilo, da su čak zamolili o. Tomu da za njih otsluži moleban Presvetoj Bogorodici, jer je njegov otac bio vrlo bolestan. Posle molebana pitao me je: „Šta mislite, da li će mi Presveta Bogoroodia pomoći“? Odgovorio sam: „Ako verujete da može da pomogne, siguran sam da će vam pomoći, samo nemojte da sumnjate“! Kasnije mi je Otac Toma pisao da se od toga dana njegov otac popravlja i da mnogo poštuje ovu ikonu.

– Interesantno je primetiti da bez obzira što je ova ikona kopija svetogorske (Iverske), ipak Boogorodčin lik, razlikuje se od orginala. Po opisu jednog poklonika kod atonske – oči su krupnije i strožije, a ova ima blage i izlivaju nekakav poseban mir u dušu.

Da, takođe sam i ja primetio da pogled Bogorodice uliva duševni mir. Ubeđen sam da od trenutka kad je počelo mirotočenje – da se i njen lik izmenio.

– Zaista?

Da.

– Mislite li da su se i boje na ikoni promenile?

Boje se nisu promenile ali za lik Bogorodice mislim da jeste, pošto je nekako više pronicljiv. Nisam to samo ja primetio nego i moj prijatelj koji je sa mnom bio na Svetoj Gori. On živi u Torontu, i jednog dana kada je došao kod mene pogledao je na ikonu i rekao: „Jesi li video da se sada Njen lik promenio“? Na nekim mestima boja je skinuta zbog toga što u početku, ikona nije imala svoj kivot. Ljudi kada su dolazili u hram nepažljivo su otirali miro. Kada je to bilo primećeno jedna blagočestiva dama je odmah poklonila kivot za ikonu. Na nekim mestima boja je skinuta zbog toga što su pojedinci prislanjali svoje ikone, koje su bile pokrivene i rizom, i tako ih polagali na mirotočivu. Mogao bih da je restauriram, ali neću da diram tu svetinju. Moda će sama Bogorodica da obnovi svoji ikonu…
Bilo je ljudi koji su u početku verovali u čudotvornost ove ikone da bi kasnije tu svoju veru gubili i poricali. Ali se istina Božija prenela… Sada je svi priznaju, i to ne samo Rusi nego i mnoge druge naionalnosti…

– Govorite li ruski?

Ne, ali malo razumem crkvenoslovenski. Mnogo mi pomaže to što ja dobro znam sve službe. I ako ponekad neke reči ne razumem ja osećam da ih razume moja duša. Jednom prilikom morao sam da pevam u hramu gde je sveštenik služio na francuskom jeziku – Bio sam malo razočaran, – Gde se izgubi sva ta lepota naših bogosluženja koje osećam, kad se služi na crkvenoslovenskom jeziku…?

– Danas, ovde u našem manastiru kada sam posle polunoćnice hteo da uzmem parče vate primetio sam da je isticalo mnogo mira iz ikone.

I neračunajući to da sam po molbi o. Vladimira preko noći tri puta menjao vatu. I još jednom se desilo nešto neobično kada smo bili u Torontu, u Kanadi. Tamo je došlo negde oko 850 Grka da ih pomažu ovim mirom. I zbog toga sve skupljeno miro bilo je iskorišteno. Posle toga mira nije bilo i vata je bila suva. Ona nije mirotočila ni sledećeg jutra. Pošli smo za London koji je od Toronta udaljen dva sata vožnje. Vladika Vitalije mi je rekao: „Kazaćemo ljudima u Londonu da mira za pomazivanje nema i da ikona ponekad ne mirotoči“. Ali kada smo tamo stigli Vladika je uzeo ikonu iz automobila (nalazila se na zadnjem sedištu), i u njoj je bilo toliko mira da se još i po podu lilo, i tamo su svi bili miropomazani. Jedan vldaika mi je govorio da ovo što ikona neravnomerno mirotiči (nekada više a nekada manje), jeste znak da nije na nama da objašnjavamo ovo čudesno javljanje; jer sve što se dešava, dešava se po Volji Božijoj, i Bogorodičinoj želji, koliko će da mirotoči.

– Meni se čini da to isto zavisi i od toga kako se mi pred njom molimo?

Da, i vladika Antonije takođe je o tome govorio. Kada je naša molitva usrdnija onda nas Bogomajka blagosilja izobilnijim mirotočenjem. Srećni su ljudi koji su to videli.

– Ovo se čudo ne sastoji samo u istakanju mira nego i u posebnom mirisu koji se od njega širi. Moglo bi biti ulje bez ikakvog mirisa.

Ovo miro je slično ulju, ali kada ga uzmete na prste ono brzo isparava. Ono tako mnogo ističe iz ikone da ne uspeva da ispari. Interesantno je i to, da kada se vata sasvim osuši ovaj miomiris i dalje ostaje.

U početku jedan je sveštenik predlagao da se uzme malo mira i da na analizu. Ali vladika Vitalije je rekao da bi to bila velika uvreda za Bogomajku. Ja uvek govorim ljudima: „Evo, pred vama je ikona i mi vas ne primoravamo da verujete u ovo čudo; ako želite verujte a ako ne – ne morate. Jednom mi je jedan obrazovani mladić rekao: „Vidim šta se dešava ali svojim umom ne mogu da poverujem – a srce veruje“. A kakvo je vaše mišljenje?

– Iz svega ovog što smo videli za vreme njenog trodnevnog boravka u našem manastiru jedino što mogu da kažem to je da smo svedoci veličanstvenog i retkog čuda koje se po milosti Božijoj dešava pred nama grešnim.

Hvala vam, jer takoće i meni je potrebno mišljenje drugih. To me ukrepljuje. – Hvala vama sto ste nam doneli ovakvu neizrecivu radost.

„Pravoslavnaя Rusь“, Jordanville, NYsa ruskog:
protojerej Ljubo Milošević

Čuda

Opisana su mnogobrojna čuda koja su se desila dejstvom ove ikone. Među ostalim, navešćemo još neka: četrnaestogodišnja devojčica bolovala je od teškog oblika leukemije. Imajući velike nade u pomoć od čudotvorne ikone Majke Božije, tražila je da joj je donesu. Posle molitve i pomazanja, detetovo zdravlje je počelo naglo da se popravlja, a na iznenađenje njenih lekara, posle nekog vremena tumori su nestali. Čudesna ikona nošena je verujućem narodu u Ameriku, Australiju, Novi Zeland i zapadnu Evropu i svuda je ova ikona Bogorodice zračila mirom i ljubavlju.Pre svega, vernike zadivljuje jak miris mira koje teče iz ruku Bogorodice i Hrista, a ponekad i iz zvezde prikazane na desnom ramenu Prečiste. To je razlikuje od drugih čudotvornih ikona, gde suze teku iz očiju, kao da Bogorodica plače, a ovde kao da blagosilja. Miro se obično javlja tokom molitve ili ubrzo nakon nje, u količini koja zavisi od događaja ili molitvene revnosti prisutnih. Ponekad je toliko obilna da se pojavi kroz zaštitno staklo i preplavi oslonac ikone, zid, sto. To se dešava u dane velikih praznika, posebno na Bogorodičino Uspenje. Bilo je i slučajeva da se po prestanku tečenja ono na neočekivan način nastavi. Prilikom posete Bostonskom manastiru, miro je teklo u potocima, ali je potom potpuno presušilo kada je ikona preneta u obližnju parohiju. Po povratku u manastir, tok se obnovio toliko snažno, da se izlio.  Samo jednom je miro nestalo i nije isteklo relativno dugo: na Strasnu nedelju 1983. godine, od Velikog utorka do Velike subote.Miro se sliva niz ikonu, gde se stavljaju komadi vate. Natopljene se dele hodočasnicima. Primećeno je da, iako se miro prilično brzo suši, miris traje dugo, ponekad mesecima, i pojačava se tokom posebno usrdnih molitvi. Često ispunjava mesto gde je bila ikona (soba, auto). Svuda, gde god je stigla ova ikona Bogorodice Iversko-Montrealske, širila je ljubav i slogu. Njeno prisustvo umnožava molitveni žar do te mere da se liturgije koje se služe u njenom prisustvu mogu uporediti sa pashalnim, koje su tako vatrene u Pravoslavnoj Crkvi. Mnogo je poznatih slučajeva vraćanja ljudi u crkvu, na ispovest i pričešće. Jedna siromašna žena, saznavši za smrt svog sina, spremala se da oduzme sebi život, ali, dirnuta do dubine duše ugledajući čudotvornu ikonu Majke Božije, pokajala se za svoje strašnu nameru i odmah se ispovedila; vidimo kako blaženi uticaj Prečiste budi i preobražava verne. Slava ikone Bogorodice proširila se nadaleko van granica Pravoslavne Crkve: mnogi katolici i protestanti dolazili su da joj odaju počast… Povodom dvadesetogodišnjice javljanja mirotočive ikone Iversko-Montrealske, Sinod RZPC uveo je 24. novembar u svoj liturgijski kalendar, da se molitveno proslavlja ovo javljanje Presvete Djeve Marije.

Molitva

 O Preslavna Vladičice, Carice neba i zemlje, Bogorodice Djevo! Pred česnom ikonom tvojom sada se klanjam, dirnutim srcem vapijući tebi, prinosimo Ti ovu našu malu molitvu, kao nedostojne sluge koji  svemogućim zastupništvom Tvojim, očekujemo od Sudija umirenje duša naših. Verujemo i nadamo se, Vladičice, da Sin Tvoj ne želi smrti grešnika, već će uslišiti zastupništvo Tvoje, i tada ćemo biti prosvetljeni ovim čudesnim znakom sa mirotočive ikone Tvoje koje izlivaš, od neznanja, iscelivši nas, sve koji se sa verom i ljubavlju priklanjaju Tebi. Radi toga, sa suzama Ti vapijemo: poštedi zlobu našu, oprosti nam neveru našu, satri gordost našu, odagnaj bezosećajnost iz okorelog srca, pogledaj uzdahe onih koji se bore sa malodušnošću, umudri nas za buduća vremena, koja sa nadom očekujemo. I daj, Gospođo, Crkvi našoj nepokolebljivost u istini i dobro je sačuvaj u ljubavi, od svih lukavstava demonskih i jeretičkih sujeverja, pokrij nas i saberi verne, da sve na zemlji proslavlja Tebe,  pevajući česno ime Svete Trojice i Tvoje milostivo zastupništvo za nas u vekove vekova.Amin.  

Tropar, glas 7

Od svete ikone Tvoje, o Gospođo Bogorodice, miro blagodatno istočila jesi, verne Tvoje po izgnanju utešila jesi i neverne prosvetila jesi Sinom Tvojim,  Tako i mi, pripadamo Tebi, Gospođo, sa suzama: budi nam milostiva u Sudnji čas, da osetimo milosti Tvoje, jer nećemo prezreti kaznu, no podaj nam Tvojim molitvama duhovni plod koji ćemo prineti i spasti duše naše.

Reč dve o bratu Josifu Munjozu, čuvaru mirotočive ikone

Brat Hose (Josif) Munjoz Kortes rođen je 13. 05.1948. godine, u Santjagu (Čile), u pobožnoj rimokatoličkoj porodici španskog porekla. Kao dečak od dvanaest godina upoznaje oca Leontija Filipovića i pod njegovim uticajem, nakon dve godine prelazi u pravoslavlje. Kršten je u Ruskoj zagraničnoj pravoslavnoj crkvi. (RZPC)

Kao talentovani umetnik započeo je studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Montrealu (Kanada), interesujući se najviše za ikonografiju.  U leto 1982. godine, odlazi na Atos (Svetu Goru) sa željom da poseti svetogorske manastire i skitove, posebno one specijalizovane za ikonopis.

Idući ka Kapsokaliviji, neočekivano je sa svojim pratiosima došao do tada njima nepoznatog skita. U pitanju je bio Skit Sv. Ane, Majke Presvete Bogorodice.

Josif je tada osetio snažnu privlačnost prema ikoni Majke Božije, koju je ugledao u skitu, oslikane još 1981. godine, koja je bila kopija drevne čudotvorne Portraitise, svetinje manastira Iviron. Ali, jako ga deprimira saznanje da ikona nije na prodaju. U tom se monahu Klimentu javila Majka Božija, rekavši mu da je ikoni mesto, – kraj Josifa.

Na dan Josifovog polaska iz Skita i na njegovu veliku radost, iguman skita mu predaje ikonu. Po povratku u Montreal, Josif počinje sa svakodnevnim čitanjem Akatista pred ikonom Majke Božije.  Posle nekoliko nedelja, 24. novembra, budi ga jak miris u sobi.  On sam je govorio „24. novembra, u tri ujutru, probudio sam se od jakog mirisa.  Miro !Ukočio sam se na mestu od takvog čuda! Ubrzo je mirotočiva ikona odneta u hram. Od tada ikona Bogorodice neprestano mirotoči, izuzev Svetle sedmice.

Ugledao je kako iz ruku Bogorodice teče sveto miro. Od tog dana pa u narednih petnaest godina, sveto miro je teklo iz ikone.  Brat Josif (Hose) Munjoz Kortes, kao čuvar mirotočive ikone  Majke Božije više se nikada nije odvajao od nje. Ikona Bogorodice ga je pratila na brojnim putovanjima po eparhijama širom Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Južne Amerike, Australije i Evrope. Pred čudotvornom ikonom se svakodnevno molio, ispunjavao bezbroj zahteva za molitvu za druge, ogroman broj ljudi se poklonio i celivao ikonu. Svuda, gde god je ova ikona stigla, širila je svoju nadzemaljsku blagodat.

U noći između 30-31.oktobra 1997. godine, u sobi hotela Grand u Atini, čuvar ikone, brat Josif satima je svirepo a potom ubijen. Čudotvorna ikona Majke Božije netragom je nestala i ni do danas nije pronađena. Ubice brata Josifa takođe nisu otkrivene. Na osnovu tragova mučenja i rana na telu brata Josifa, pretpostavlja se da su počinioci ovog zločina određena organizovana grupa – ubijen je na neznabožni praznik, Noć veštica.

Samo nekoliko dana pred svoju mučeničku smrt brat Josif je posetio manastir Svetog Nikole na ostrvu Andros u Grčkoj. Kada je ušao u pripratu crkve, sa drevne freske Majke Božije koja se nalazila na jednom stubu crkve – počele su da teku suze. Fotografije i video snimak zabeležili su ovaj događaj.  Brat Josif je primetio ovo nesvakidašnje čudo a jedan monah iz tog manastira mu reče: ,, Na ovoj fresci retko kada teku suze, izuzev pre nekog nesrećnog događaja!“. I on je naveo kao primer da su sa freske tekle suze pred veliki zemljotres u Jermeniji.

Josif je ove reči sa mirom prihvatio. Znao je da je ovo čudo nekako povezano sa njim. Prema svedočenju oca Aleksandra Ivaševiča koji je sa Josifom bio zajedno na ovom proputovanju, potvrdio je Josifove slutnje Kada je brat Josif video fresku Bogorodice sa suzama, rekao je da je ovo čudo povezano sa njim.

Jutrom kada se otac Aleksandar vraćao iz Grčke u Argentinu, brat Josif ga je pratio na aerodrom. Pred sam polazak Josif mu ponovo reče Oče Aleksandre nešto će se desiti sa mnom. Te noći brat Josif biva ubijen. Inače brat Josif je planirao da sledećeg dana  otputuje nazad za Kanadu, radi obeležavanja petnaest godina pojave mira iz čudotvorne ikone Majke Božije. Međutim, mučenički je stradao te noći.

Brat Josif (Hose) Munjoz Kortes je verovao i govorio da moderna omladina ima veoma težak život, koji ih prisiljava da uče, rade, zarađuju radi sticanja materijalnog bogatstva, odnosno da žive u materijalnom svetu, zaboravljajući na duhovnost. Takođe je televiziju smatrao pravom katastrofom, otrovom koji uništava živote ljudi i dovodi do gubitka sposobnosti razlikovanja dobra od zla.

Za vreme svoga života nije dozvolio da se napravi film o čudesnoj ikoni;  verovao je da decu treba učiti sopstvenim primerom, jer previše često vide da im roditelji govore jedno, a rade drugo. Veoma je poštovao svetog Jovana Šangajskog, koji se brinuo za očuvanje duhovnosti u ovom pokvarenom materijalnom svetu.

Godine 1997. 12. novembra, 13 dana nakon  ubistva, brat Josif sahranjen je na ruskom groblju u manastiru Svete Trojice u mestu Džordanvil, Njujork (SAD). Prema izjavama očevidaca, na njegovom telu su bili vidljivi tragovi od mučenja, ali nije bilo znakova propadanja i neprijatnih mirisa. Arhiepiskop Laur nije blagoslovio izlivanje temelja na grobu, ispod koga je zakopan kovčeg sa telom mučenika, rekavši – Da bi se lakše otvorio.

Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.

Literatura

www.deva-maria.ru/:ikona-bogorodicy-iverskaya-montrealskaya www.svetosavlje.org/beseda-sa-cuvarom-mirotocive-ikone-iverske/ https://borbazaistinu.rs/cuvar-ikone-majke-bozije-brat-josif-munjoz/ https://pravoslavie.ru/srpska/Razgovor sa čuvarom mirotočive ikone Iverske