U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Prema svetom predanju, ovo je jedna od ikona koju je naslikao Sveti jevanđelist Luka. Ponekad se zove Kikos po imenu planine Kikos na ostrvu Kipar, a zovu je i Milostivom jer je na njoj prikazana Bogorodica koja preklinje Sina i Boga, za spas hrišćanskog roda.
Prvobitno je ikonu Bogorodice Milostive preneo Apostol Luka u Egipat, gde je ostala do 10. veka. Godine 980. zbog progona hrišćana koji su u Egiptu počeli, ikona je poslata u Carigrad, gde je ostala u carskoj palati do početka 12. veka. U to vreme, lokalni vladar Kipra, bio je Manuel Vutomitis. On je jednog dana izašao sa pratnjom u lov, u planine, ali je izgubio put. U toj nevolji koja ga je snašla, naišao je na jednog kaluđera Isaiju i zatražio od njega pomoć. Međutim, kaluđer nije pridavao važnost vladarevim rečima pa ga je vladar udario u nogu. Monah je pao, ozbiljno se povredivši. U tom občasni gospod Kipra, Manuel naiđe na put i vrati se u svoje dvore. Nije prošlo mnogo vremena, gospodar Manuel Vutomitis, se razboli od paralize; lekari i lekovi toga doba ga nisu mogli izlečiti. U svom očaju on se setio monaha koga je udario i pomislio je – kako ga je Bog kaznio zbog toga. Odmah je naredio da mu dovedu dotičnog monaha, kako bi zatražio oproštaj. Kada je m. Isaija čuo od vojnika zahtev vladara Manuela sa radošću je krenuo, jer je to bila i Bogorodičina želja, koja mu se nešto pre toga javila u snu i zatražila da pošto izleči vladara Manuila, zatraži pomoć, i umole cara Aleksija Komnina da im preda ikonu Bogorodice Kikse iz Carigrada na Kipar, radi, uređenja manastira na planini Kikos. (Kipar se tada nalazio u okviru Vizantijskog carstva). Nakon što je oblasni vladar Kipra, Manuil, obećao da će mu učiniti bilo koju uslugu – iz osećanja dužnosti i zahvalnosti prema monahu, krenuše oboje u Carigrad, kod cara Aleksija Komnina, da umole za ikonu. Kada su m. Isaija i vladar Kipra, Manuil izašli ispred cara i sam car Aleksije se povodom te stvari nađe u nedoumici. U tom, mu se razbole ćerka koju lekari nikako nisu mogli izlečiti.Tada m. Isaija sotvori molitvu te izleči carevu kćer, a car Aleksije mu obeća darovati veliko blago; međutim, Isaija tražaše ikonu Majke Božije koju car Aleksije nikako ne htede dati, jer je smatraše za najveće blago u svojoj palati. Božiji promisao ustroji te se sam car Aleksije Komnin, razboli. Tada je otkrio da je bila volja Božija i Presvete Bogorodice da se ikona pošalje na Kipar. Posle saglasnosti cara, dva posetioca se vratiše na Kipar s nadom da će ikona ubrzo za njima stići, sa carskom pratnjom. No, brzo se car Aleksije Komnin predomisli te pozvavši ikonopisca, naredi mu da izobrazi sličnu ikonu Bogorodice, namislivši je poslati na Kipar, umesto originalne. Ali mu se u snu javi sama Presveta Djeva i naredi mu, rekavši Tvoju ikonu, care, zadrži za sebe, a moju pošalji na Kipar. Tada car Aleksije shvati, da je bilo nemoguće zadržati ikonu u palati, ostavivši kopiju kod sebe pa naredi da originalni obraz sa čašću, brodom i uz mnogo novaca prenesu na Kipar, poručivši da na planini Kiko podignu manastir, posvećen Presvetoj Bogorodici. Kada je brod stigao na ostrvo, ikonu je preuzeo m. Isaija sa pratiocem Vutomitisom; kaže se kako je ikona prolazila kroz koje mesto da bi stigla do planine Kiko, prema kiparskom predanju, drveće se granalo, a ptice cvrkutom pratile njen dolazak.
I tako je na otprilike 70 km od glavnog grada Kipra, Nikozije, zapadno od planinskog venca Trodos, na planini Kiko, na visini od 1250 metara, među zelenim brezama – podignut istorijski i poznati manastir na ostrvu, pod imenom Bogorodica Kikska. Puni naziv manastira je Sveti carski i stavropigijalni manastir na Kiku. Sveti je, jer je sveta njegova misija, a carski jer je sagrađen carskim novcem (Aleksija Komnina). Na žalost ne znamo iz kog razloga je nazvan Kikos. Neki kažu da je zbog drveta Kokos-Kokonies (sladun), koje raste u okolini manastira; gde je kasnije izvršena konverzija, tako da imamo Kokos – Kikos. Drugi kažu da je ime dobio po nekom selu koje se nalazilo na planini, i zvalo se Kikos. Nekoliko puta manastir je uništavan u požarima i razaranjima da bi danas u njemu bio izgrađen hram od kamena, baziličnog stila, trobrodan sa kupolom, u celosti živopisan sa duboreznim ikonostasom velike vrednosti, dok je pod popločan mermerom. Čudesna ikona je postavljena na levoj strani ikonostasa, ukrašena pozlaćenom pločom i pokrivena dragocenom tkaninom, da se ne vidi lice Svete Djeve (ili zato što je tražio car Aleksije Komnin ili da bi nadahnjivala veće poštovanje poklonika). Uglavnom, ko bi se usudio da otkrije Bogorodičino lice, bivao bi odmah kažnjen. Oko samog hrama su izgrađene kelije sa gostoprimnicama, koje mogu primiti hiljadu posetilaca.
U samom manastiru pored čudotvorne ikone, postoje brojne svete utvari (ikone, Jevanđelja, krstovi, sasudi i svete mošti svetitelja) sa velikom manastirskom bibliotekom i vrednim rukopisima, kodeksima i knjigama, koje se na poseban način čuvaju.
Jugozapadno od manastira, na najvišem vrhu planine na udaljenosti 3 km od manastira, uzdiže se poznati Tron Bogorodice, tako je nazvan jer je ranije postojao jedan drveni tron, gde su stavljali ikonu Bogorodice u vreme suše. Tamo visoko, hrišćani su se sa kaluđerima molili u svakojakim neprilikama. Danas se mnogi penju na Tron Bogorodice i ostavljaju jedan predmet (npr. maramu) moleći od Bogorodice da im se ispune želje). Nešto dalje od trona se nalazi grob vođe nacije, Makarija III, koji Kiprani često posećuju.
Ovaj manastir beleži mnoga stradanja za vreme turske okupacije, kada se iguman Josif sa arhijerejima dobrovoljno predao na posečenje, ne bi li tako izbegli veća stradanja svoje braće u pobuni protiv Turaka.
Monaški letopis beleži mnoga čudesa koja su nastala od čudotvorne ikone Bogorodice Kikske /Milostive. Njena blagodatna sila isceljuje ne samo hrišćane, već i ljude drugih vera – SvagdaDjeva daruje pomoć svima onima koji se u tuzi i bolestima obraćaju Njoj i Sinu Njenom za pomoć. Uglavnom, čudotvorna ikona Bogorodice je nadaleko poznata, i zbog toga na desetine hiljada ljudi iz svih krajeva zemlje posvećuje ovaj manastir, da zatraže pomoć od Bogorodice a sam manstir je posvećen Rođenju Presvete Bogorodice. U Moskvi se posebno poštuje kopija ovog čudotvornog obraza Bogorodice Kikske/Milostive, koja se nalazi u Zahatjevskom manastiru. Posle revolucije, prilikom razaranja manastira, ovaj čudotvorni lik je spasen, da bi 1935. g. odnet u državnu Tretjakovsku galeriju. Nekoliko decenija ikona je boravila u crkvi Proroka Ilije u Obidenskoj ulici, da bi novembra 1999. godine svečano premeštena u obnovljeni Zahatjevski manastir. Ikona se svečano proslavlja 25. novembra po novom, odnosno 12.novembra po starom kalendaru.
Čuda
Pred ovim svetim obrazom molimo se za izbavljenje od suše, za isceljenje od krvarenja, neplodnosti i za dar rađanja, za okrepljenje u potrebama i tugama, za pomoć u nošenju monaškog krsta, za isceljenje od glavobolje, isceljenje uzetih i u porodičnim tugama. Manastir je zapalio 1365. godine neki seljanin koji je hteo da vatrom rastera pčele iznad manastira. Požar se brzo raširio, i mnogi plamenovi su ga okružili. U tom trenutku, jedan bolesnik koji je boravio u manastiru, u viziji je ugledao Bogorodicu koja mu se obratila, rečima Probudi se brzo i uzmi moju ikonu idi i spasi se. Zaista, bolesnik, videći da je dobro, zgrabi ikonu i ode trčeći kroz plamenove, ne bi li ikonu stavio ispod jedne breze, daleko od vatre. Tako su čudom Bogorodice, spaseni i ikona i bolesnik. Godine 1718. jednog oktobra, brodić je putovao od luke u Larnaki ka rtu Apostola Andreje. U ponoć, velika riba sabljarka, udarila je o stranu broda i probušila ga. Odmah je voda preplavila brod koji je bio u opasnosti da potone. Ljudi zavapiše Presvetoj Bogorodice Kikska, spasi nas, i zaista, Bogorodica je čula glasove i molbe očajnika i spasila brod od sigurnog potapanja. Od tada, jedna sabljarka visi na ikoni, zavetovana manastiru, kako bi podsećala na ovo čudo. Jednom se jedan crnac našao u hramu kraj ikone Kikske i hteo je da bude bezbožan nad ikonom – istog trena ruka mu se paralizovala. Danas postoji jedna metalna ruka koja visi desno na ikoni, kako bi podsećala na ovo čudo. Monah Jovan, vraćajući se iz Svete Zemlje 1776. godine, prenoćio je u hramu Bogorodice Kikske. U jednom trenutku pao je u iskušenje da razotkrije ikonu – kad je odjednom neki sjaj izašao od ikone i pokrio mu lice.
Izobraženje
Ikona je napravljena od voska i mastike i jedna je od 70- ak ikona, koju je naslikao Sv. jevanđelist Luka. Blagoslovila ju je sama Presveta Djeva rekavši Neka moja blagodat pređe na nju.
Ikografski, pripada tipu Bogorodice Eleuse (Umiljenje) gde imamo karakteristično odnošenje, sjedinjenost likova Bogomladenca i SvagdaDjeve; u pitanju nije isključivo milovanje Matere i Deteta već prožimanje Tvorca i Njegove tvorevine, izraženo u beskrajnoj ljubavi Sazdatelja k Svojim ljudima.
U ovom položaju vidimo sjedinjenje nebeskog i zemaljskog, što simbolizuje Hrista i Njegovu Crkvu, u kojoj je Bogorodica najsavršeniji izdanak roda ljudskog.
Presveta Djeva je prikazana dopojasno kako u desnoj ruci pridržava Mladenca dok u levoj ruci – drži Njegovu ruku.
Odevena je u donju haljinu tamne boje i crveni maforion, boju mučeničkog stradanja i više nikakvog drugog ukrašenja ne vidimo na Njoj; Mladenac je odeven u stihar, rizu spasenja i odeću veselja u crvenoj boji, koja je simbol mučeništva; na Njemu je primetan taman pojas, koji simbolizuje silu kojom se opasuju telesna zadovoljstva, kao i ubrus kojim je Gospod oprao noge svojim učenicima.
Pogled SvagdaDjeve je nešto strožiji, uperen direktno na posmatrača. Isti takav pogled vidimo i kod Mladenca.
Neobično je da je kosa Bogomladenca nešto duža, puštena niz leđa, uvijena u široku pletenicu.
Molitva
O Presveta i Preblagoslovena Bogorodice Gospoda, Boga i Spasa našega Isusa Hrista, Premilostiva Bogorodice i Presveta Bogorodice! Padajući k svetoj i čudotvornoj ikoni Tvojoj, smireno Ti se molimo, Zastupnice naša dobra i milostiva: usliši glas naših grešnih molitava, ne prezri uzdahe iz duše, vidi tuge i nesreće koje nas okružuju, i kao istinski ljubveobilna Majko, požuri da nam pomogneš nemoćnima, malodušnima, u mnogim i teškim grehovima u koje smo pali i zauvek razgnevili Gospoda i Tvorca našeg, moli se Njemu, Zastupnice našeg, da nas ne pogubi zbog bezakonja naših, nego da nam pokaže Svoje čovekoljublje. Milosrdna. Isprosi nam, Gospodarice, od Njegove dobrote, telesno zdravlje i duhovno spasenje, pobožan i miran život, plodnost zemlje, čist vazduh, dobre kiše i blagoslov s više na sva naša dobra dela i poduhvate, i kao nekada, Ti milostivo gledaš na smirenoslovlje iskušenika Atonskog, koji Ti pevaše pesmu hvale pred prečistom ikonom Tvojom, i posla k njemu Arhangela Gavrila da ga nauči da peva pesmu nebesku, kojom Te anđeli slave. Primi Blagodatna i naše molitve sada usrdno Tebi prinesene, i prinesi Sinu Tvome i Bogu, neka bude milostiv prema nama grešnima, i da podari milost Svoju svima koji Te poštuju i sa verom se klanjaju svetom liku Tvome. O Svemilostiva Carice, Bogorodice, Sveblaga, ispruži svoje bogonosne ruke k Njemu, k liku Njegovom, koga Si kao bebu nosila, i moli Ga da nas sve spase i izbavi od večne pogibije. Otkrij nam, Gospođo, blagodat Svoju: isceli bolesne, uteši ožalošćene, pomozi ubogima, olakšaj svima nama da u strpljenju i smirenju nosimo Hristov jaram, učini da pobožno okončamo ovozemaljski život, da primimo hrišćansku bespostidnu smrt, da nasledimo Carstvo nebesko, Tvojim materinskim zastupništvom, Hristu Bogu našem, koji se od Tebe rodio, sa Bezpočetnim Svojim Ocem i Presvetim Duhom, svaka slava, čast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Tropar, glas 1
Priđite, ljudi, sa smelošću k milostivoj Carici Bogorodici, nežno zovući je: nizpošlji, Vladičice, bogatu milost Svoju, čuvajući tvoje grešne sluge u zdravlju i blagostanju. Isceljuj bolesne, uteši ožalošćene i pomozi ojađenim. I udostoj nas, PreMilostiva, da pobožno okončamo ovozemaljski život, i primimo hrišćansku nepostidnu smrt i nasledimo Carstvo Nebesko. Izbavi grad naš od svake zle okolnosti, čuvajući ga svojim milostivim zastupništvom, darujući mir i spasenje dušama našim isprosi.
Veličanje
Veličamo Te, Presveta Djevo, i poštujemo sveti obraz Tvoj, koji bolesti naše leči i uzdiže duše k Bogu.
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.
Literatura
https://www.deva-maria.ru/:ikona-bogomateri-milostivaya-kikkskaya:ikona-bogomateri
Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda – Ovozemaljski život i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, VIZ, Beograd, 2002. stra: 229 – 231;
Ooo Duhovoe Preobraženie: K Bogorodice priležno njine pritecem… Molitvlji k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami, Moskva, 2015, str: 56-57
