У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Историја чудотворне иконе Мајке Божије Неувели цвет или Цвет који не вене – почиње на Светој Гори, где се пројавила у 16/17 веку, док је у Русију са Атоса донета од стране групе поклоника.
Прво спомињање ове иконе је било 1757. г.
Икона се налазила у Алексејевском манастиру, који се налазио на месту данашњег велелепног Храма Христа Спаситеља у Москви.
Икона Неувели цвет била је распрострањена од Пермског краја до Полтавске области Украјине, али већина њих довезена је са Свете Горе.
Данас се овај благодатни образ може наћи у московском храму посвећеном, Великомученици Екатерини у улици Бољшаја Ординка.
Представа Богородице Ружа која не вене омиљена је иконографска тема солунских сликара и грчких гравера почев од 1700. године.
Композиција се развила из деисисне иконе на којој су Арханђели Михаило и Гаврило, окруживали Богородицу као Царицу са дететом на крилу.
Иконе и бакрорези са ликом Богородице Руже која не вене током целог XVIII и XIX века на ширем подручју медитеранског приобаља израђују се због уздања у спас од безбожних Агарјана (мухамеданаца), ропства и страдања.
У јеку своје највеће популарности међу Грцима, иконографски тип Богородице Ружа која не вене наћи ће се и на две иконе у самом центру Српске православне цркве, радовима непознатих солунских мајстора из 1724. године (данас на иконостасу и у ризници пећких Светих Апостола).
Од почетка XVIII до средине XIX века мале триптихе (покретне олтариће или иконарнике) са средишњом иконом типа Богородице Ружа која не вене израђују грчки, цинцарски и бугарски барокни и псеудобарокни зографи (Бенаки музеј у Атини, манастир Св. Катарине на Синају, Археолошки музеј у Софији, Градске уметничке галерије у Берковици и Казанлику, Бугарска, Збирка икона Секулић у Београду).
Датум прослављења иконе је 16. 04. по новом, односно 3. 04. по старом календару.
Чуда
Пред овом иконом моле се за достизање праведног и целомудреног живота, за срећу у браку, избављења од страсти и чувања брачне верности.
Изображење
На икони Пресвета Богородица држи у руци бели цвет – симбол неувелости, девства и непорочности.
Позната су два оваква изображења. Тип Одигитрије, где је Младенац на левој руци Мајке Божије приказан како сам држи цвет, заједно са својом Мајком.
На другом образу, Богородица је окренута к Младенцу који стоји на престолу; у руци Јој је – украшен рајским цветовима – жезло.
Владарским атрибутима (царском престолу, круни, орнату и жезлу) у XVIII веку придружује се и непосредни узрок овим знацима високе почасти и поштовања – гранчица са процветалим ружама. У питању је непосредна илустрација поздравних обраћања Приснодјеви Марији из Богородичиног акатиста (3. и 7. икос) у којима се Мајка Божија спомиње као изданак неувеле младице и цвет непропадљивости.
Натприродна моћ овог типа Богородичиних икона почивала је на истицању њеног мистичног останка – нетакнутим цветом и поред метафоричног преображаја пупољка у цвет.
У канону Јосифа Песмописца, Богородица се такође представља као Цвет који не вене.
Тропар, глас 5
Радуј се, Богоневесто, сачувај Неувели цвет који је процветао, Радуј се Владичице, испуни нам живот радошћу и наслеђем.
Молитва Богородици – Цвет који не вене
Царице моја Преблага, Надо моја Богородице, Прибежиште сиротих и путника Заступнице, тужних Радости, повређених Покровитељко! Ти видиш беду моју, видиш и патње моје, помози мени немоћноме, нахрани мене лутајућег. Ти знаш неправде моје, разреши их ако желиш јер друге помоћи немам, ни друге посреднице, и благе утешитељке, сем Тебе, о, Богомати. Сачувај ме и заштити сада и увек и у векове векова. Амин.
Приредила: Елза Бибић
Превод с руског: О. Б.
Литература:
Ооо Духовное Преображение: К Богородице прилежно њине притецем…, Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворнами иконами, Москва, стр: 64, 65;
https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/molitva-bogorodici-cvet-koji-ne-vene
pravoslavlje.net/index.php./Bogorodica/Cvet koji ne vene, od 23.03.2023.g.
