U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Istorija čudotvorne ikone Majke Božije Neuveli cvet ili Cvet koji ne vene – počinje na Svetoj Gori, gde se projavila u 16/17 veku, dok je u Rusiju sa Atosa doneta od strane grupe poklonika.
Prvo spominjanje ove ikone je bilo 1757. g.
Ikona se nalazila u Aleksejevskom manastiru, koji se nalazio na mestu današnjeg velelepnog Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi.
Ikona Neuveli cvet bila je rasprostranjena od Permskog kraja do Poltavske oblasti Ukrajine, ali većina njih dovezena je sa Svete Gore.
Danas se ovaj blagodatni obraz može naći u moskovskom hramu posvećenom, Velikomučenici Ekaterini u ulici Boljšaja Ordinka.
Predstava Bogorodice Ruža koja ne vene omiljena je ikonografska tema solunskih slikara i grčkih gravera počev od 1700. godine.
Kompozicija se razvila iz deisisne ikone na kojoj su Arhanđeli Mihailo i Gavrilo, okruživali Bogorodicu kao Caricu sa detetom na krilu.
Ikone i bakrorezi sa likom Bogorodice Ruže koja ne vene tokom celog XVIII i XIX veka na širem području mediteranskog priobalja izrađuju se zbog uzdanja u spas od bezbožnih Agarjana (muhamedanaca), ropstva i stradanja.
U jeku svoje najveće popularnosti među Grcima, ikonografski tip Bogorodice Ruža koja ne vene naći će se i na dve ikone u samom centru Srpske pravoslavne crkve, radovima nepoznatih solunskih majstora iz 1724. godine (danas na ikonostasu i u riznici pećkih Svetih Apostola).
Od početka XVIII do sredine XIX veka male triptihe (pokretne oltariće ili ikonarnike) sa središnjom ikonom tipa Bogorodice Ruža koja ne vene izrađuju grčki, cincarski i bugarski barokni i pseudobarokni zografi (Benaki muzej u Atini, manastir Sv. Katarine na Sinaju, Arheološki muzej u Sofiji, Gradske umetničke galerije u Berkovici i Kazanliku, Bugarska, Zbirka ikona Sekulić u Beogradu).
Datum proslavljenja ikone je 16. 04. po novom, odnosno 3. 04. po starom kalendaru.
Čuda
Pred ovom ikonom mole se za dostizanje pravednog i celomudrenog života, za sreću u braku, izbavljenja od strasti i čuvanja bračne vernosti.
Izobraženje
Na ikoni Presveta Bogorodica drži u ruci beli cvet – simbol neuvelosti, devstva i neporočnosti.
Poznata su dva ovakva izobraženja. Tip Odigitrije, gde je Mladenac na levoj ruci Majke Božije prikazan kako sam drži cvet, zajedno sa svojom Majkom.
Na drugom obrazu, Bogorodica je okrenuta k Mladencu koji stoji na prestolu; u ruci Joj je – ukrašen rajskim cvetovima – žezlo.
Vladarskim atributima (carskom prestolu, kruni, ornatu i žezlu) u XVIII veku pridružuje se i neposredni uzrok ovim znacima visoke počasti i poštovanja – grančica sa procvetalim ružama. U pitanju je neposredna ilustracija pozdravnih obraćanja Prisnodjevi Mariji iz Bogorodičinog akatista (3. i 7. ikos) u kojima se Majka Božija spominje kao izdanak neuvele mladice i cvet nepropadljivosti.
Natprirodna moć ovog tipa Bogorodičinih ikona počivala je na isticanju njenog mističnog ostanka – netaknutim cvetom i pored metaforičnog preobražaja pupoljka u cvet.
U kanonu Josifa Pesmopisca, Bogorodica se takođe predstavlja kao Cvet koji ne vene.
Tropar, glas 5
Raduj se, Bogonevesto, sačuvaj Neuveli cvet koji je procvetao, Raduj se Vladičice, ispuni nam život radošću i nasleđem.
Molitva Bogorodici – Cvet koji ne vene
Carice moja Preblaga, Nado moja Bogorodice, Pribežište sirotih i putnika Zastupnice, tužnih Radosti, povređenih Pokroviteljko! Ti vidiš bedu moju, vidiš i patnje moje, pomozi meni nemoćnome, nahrani mene lutajućeg. Ti znaš nepravde moje, razreši ih ako želiš jer druge pomoći nemam, ni druge posrednice, i blage utešiteljke, sem Tebe, o, Bogomati. Sačuvaj me i zaštiti sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Priredila: Elza Bibić
Prevod s ruskog: O. B.
Literatura:
Ooo Duhovnoe Preobraženie: K Bogorodice priležno njine pritecem…, Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornami ikonami, Moskva, str: 64, 65;
https://www.crkvaub.rs/vesti/molitve/molitva-bogorodici-cvet-koji-ne-vene
pravoslavlje.net/index.php./Bogorodica/Cvet koji ne vene, od 23.03.2023.g.
