U slavu Preslavne i Preblagoslovene Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Svetom apostolu Luki negde se pripisuje da je ikonopisao oko 600 ikona, no samo za 72 ikone se smatra zasigurno da su delo ruku njegovih.
Jedna od njih je i čudotvorna ikona Majke Božije nazvana Odigitrija, koju je naslikao po Bogorodičinoj želji još za vreme njenoga života, koju je Ona videla i lično blagoslovila.
Posle Uspenja Majke Božije, Sv. apostol Luka ju je poklonio Teofilu, državnom službeniku, za koga je napisao Dela apostolska.
Iz Antiohije, ikona Odigitrija je preneta kasnije u Jerusalim gde ju je uzela carica Evdokija i poslala carevoj sestri, pobožnoj Pulheriji, na dar. Pulherija ju je zatim položila u Vlahernsku crkvu, svoju zadužbinu.
Danas, ikona Bogorodice Odigitrije počiva u manastiru Hilandaru.
Izobraženje Ikone
Ikona Bogorodice Odigitrije pleni jednom sasvim jedinstvenom lepotom te se sa pravom smatra jednom od najlepših evropskih ikona svih vremena. Sva je u Svetlosti i to one koja nije od ovoga sveta. Sam portret glave i laka nagnutost ka Hristu, izražavaju istovremeno i dobrovoljno pokoravanje volji Božijoj i Njenu materinsku nežnost i blagost. Ozbiljnost lika mogla bi se razumeti kao nagoveštaj tuge koja tek treba da dođe; duboka misaonost, dostojanstvo i predanost, koji se primećuju, uzdižu je do žrtvenosti u izuzetnosti zadatka koji pred Njom stoji, zbog koga će i biti nazvana – Blaženom među ženama.
Sam Njen lik, oličava ono što se na grčkom zove ,,kalos“: lepotu i dobrotu u jednom.
Rumenilo koje vidimo na obrazima, ukazuje ne na spoljašnju lepotu, već pre na gospodstvenost Njenog uzvišenog položaja koji zauzima u Božanskom domostroju spasenja. Naime, običaj da na lice stavlja rumenilo vladao je u to doba samo među carigradskim damama sa vrha društvene lestvice.
Pravilne crte lica, koje predstavljaju savršenstvo duha, ozarene su, upravo tamo gde bismo očekivali zatamnjenost.
Njena odežda je smaragdno zelene boje, koja simbolizuje snagu, kao i nadu za čovečanstvo. Njen plašt, obrubljen zlatom, karakteristične je mrkoljubičaste boje koja ukazuje na visoki rang, ugled i značaj ličnosti koja Ga nosi.
Leva ruka Bogorodice, izvanredno dugih i gipkih prstiju, ukazuje na dete – Hrista, koje se nalazi na Njenoj desnoj ruci. A Hristov detinji lik, prikazan je kao smeđokos i smeđook, što treba da ukaže na Njegovo semitsko zemaljsko poreklo. (Semiti su stara grupa naroda srodnih po poreklu, jeziiku i antropološkim karakteristikama koji naseljavaju obale Mediteranskog basena, zemlje Bliskog i Srednjeg istoka, kao i Severnu Afriku; danas se pod semitima podrazumevaju uglavnom savremeni Arapi, Jevreji i Maltežani).
Hristovo lice je detinje blago i oblo, ali osim vedrinom zrači i ozbiljnošću i mudrošću. Njegova raskošna odežda preliva se u sjajnim linijama za koje bi se pre moglo reći da su odbljesci svetlosti koja dolazi, koliko sa ove, toliko i sa one strane stvarnosti. Ovu jedinstvenost može uočiti svako.
Kao i sedam i po vekova ranije, savremenici Sv. Save i on sam je bio veliki poštovalac ovog lika Presvete Bogorodice i Sina Njenog. (Nijedan njegov boravak u Carigradu nije mogao da prođe bez posete manastiru Bogorodice Evergetide, a tom je liku posvetio i manastir Studenicu).
Čitava struktura na ikoni iako svedena i jednostavna – takva kakva je, savršeno je uravnotežena, čime je remek delo – jedinstveno i izuzetno vredno.
Čuda
Oštećenja koja možemo zapaziti na ikoni postoje i dan danas. Podsećaju na tragove nekih ogromnih suza, na zlatasto sijanje isto tako kao što je i sama pozadina, što joj ne samo umanjuje lepotu, već joj doprinosi. Osim što ova oštećenja svedoče o mukotrpnom probijanju kroz vekove, izmicanju požarima, turskim zulumima; svi ovi tragovi zuba vremena, samo pojačavaju dubinu doživljaja – Sozercanja Prečistog lika Njenog.
Postoji Predanje da ju je jedan ikonopisac pokušao ,,popraviti“dodatnim dodavanjem boja na oštećenjima Bogorodičine ikone Odigitrije. No, sama Presveta Bogorodica mu se javila i objasnila, da Ona sama želi da ikona ostane upravo takva kakva je.
Takođe, dvojici slepaca se javila i dovela ih u crkvu Vlahernu, pred Svoju ikonu, i tu im je obojici povratila vid. Zbog toga joj je ostao naziv – Putevoditeljica.
Kada je vojska persijskog cara Hozroja udarila na Carigrad, Patrijarh Sergije je izneo ovu ikonu na gradske bedeme i nosio ju je po njihovim ivicama. I tada Presveta Bogorodica je spasila hrišćane; zbunila vojske neprijateljske, more uskolebala, lađe potopila, dok su se preostali neprijatelji dali u bekstvo.
Od tada je ustanovljen spomen ovog čuda Presvete Bogorodice u subotu pete nedelje Časnoga posta, sa čitanjem Akatista.
U vreme ikonoborstva, ova ikona je preneta u obitelj čuvenog manastira Hrista Pantokratora. Tamo je zazidana u zid sa kandilom koje je gorelo pred Njom. Kako je zazidana, tako je i nađena.
U SPC spomen čudotvorne ikone Majke Božije Odigitrije slavi se 9. jula po novom, odnosno 26. juna po starom kalendaru.
Priziva se u pomoć kao Putevoditeljka na svim životnim putevima i stranputicama, koji se postavaju pred nas, kao nepogrešiva Nastavnica.
U Mitropoliji crnogorsko-primorskoj inače već duži niz godina postoji oformljena turistička agencija, nazvana Njenim imenom – Odigitrija, za poklonička putovanja.
Elza Bibić
Literatura:
- Grupa Autora: ,,Četvrta kazivanja o Svetoj Gori“, Čudotvorne Ikone Presvete Bogorodice na Svetoj Gori Atonskoj, Prosveta, Beograd, str: 49;
- Episkop, Velimirović Nikolaj: ,,Prolog“, Pravoslavna Crkvena opština-Linc, Grafika-Šabac, 2001, str: 403;
- Pravoslavni sajt: www.hilandar.info,Ikonopis: Odigitrija, ulaz 11. 09. 2016.g. u 14:00h, izlaz u 15:00h;
- Pravoslavni sajt: www.bastabalkana,Duhovnost, Ikona presveta Bogorodica Odigitrija – Putovođa, Putovoditeljica od 28. 08. 2014. g. ulaz 15:00h, izlaz 15:13h;
- Pravoslavni sajt: www. srpsko-nasledje.rs, Najlepša srpska Ikona, od 06. 07.1998. g. ulaz 15:15h, izlaz 15:21h;
