U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Počajevska ikona Presvete Djeve Marije nalazi se u Uspensko-počajevskoj lavri, Ternopoljske oblasti, u zapadnoj Ukrajini. Naziv ikone je kao i Gora na kojoj se danas nalazi Lavra, dobila ime po mestašcu Počajev. Kako je gora bila poznata po pešterama prilagođenim monaškom životu, u jednoj od njih, nastanila su se dva monaha, (1340) posvetivši se molitvi i uzdržanju.
Jedan od tih podvižnika je sa Ivanom Bosim jedne večeri izašao noću na vrh gore, radi obavljanja uobičajenog molitvenog pravila. Tada, stojeći na molitvi udostojio se sledećeg viđenja – u ognjenom stubu Presveta Bogorodica je stajala i molila se. Upravo, na tom mestu gde je stajala, čvrsti kamen postao je mekan kao vosak a na njemu je ostao otisak desne Stope Njene – koja je sve do danas, najstarija svetinja Počajevske lavre. Pod ovom Stopom, izbio je izvor vode žive, koji nikada ne prestaje – bez obzira što bezbrojni poklonici neprestano vodu odnose, radi isceljenja bližnjih.
Ovo javljanje Majke Božije na Počajevskoj gori i nastanak otiska Njene Stope u kamenu dogodio se 1340. g.
Na tom mestu danas se uzdiže Uspenjski sabor, viši od same gore Počajev, obuhvatajući peštere, Stopu i sami izvor; hram je izgrađen 1780. g. u baroknom stilu i od tada je neprestano pohođen mnoštvom vernika koji u Počajevsku lavru pristižu iz svih krajeva vaseljene. Kroz istoriju, Počajevski manastir je prošao kroz mnoge opasnosti: okupiran je bio Luteranima, napadan od strane Turaka, dospevao u ruke Unijata, ali zahvaljujući posredništvu Majke Božije, sve opasnosti je prevazilazio.
Glavni datum proslavljenja Počajevske ikone je dan kada se proslavlja njen prenos u Počajevski manastir, a to je 5. avgusta po novom, odnosno, 23. jula po starom kalendaru; postoji još jedan dan u godini kada se ova čudotvorna ikona slavi a to je 21. septembar po novom, odnosno, 8. septembar po starom kalendaru;
Čuda
Godine 1595. g. konstantinopoljski mitropolit Neofit je putujući po Rusiji, iz zahvalnosti za ukazano mu gostoprimstvo, blagoslovio veleposenicu Anu Gojsku ikonom Presvete Bogorodice, koju je doneo iz Konstantinopolja.
U početku ova svetinja nije bila poznata mnogima, ali su se ubrzo od nje počela dešavati mnogobrojna čuda.
Noću je od ikone isijavala neizreciva svetlost, upravo kao onaj ognjeni stub u kome se 300 g. ranije isposnicima, Prečista Majka Božija javila.
Sama Ana Gojska je kao izraz posebnog poštovanja prema ikoni – imajući viđenje Bogomajke koja joj se javila u velikoj svetlosti – držala pred ikonom neugasivo kandilo.
Kada se Anin rođeni brat, Filip, budući slep od rođenja, suznim molitvama približio ikoni i progledao – u strahu da takvu svetinju drži u domu svome, Ana ju je 1597. g. po savetu duhovnih i mirskih lica i u prisustvu velikog broja vernog naroda, toržestveno prenela uz sveće i molebno pjenije u Počajevski manastir, na čuvanje monasima.
Međutim, po smrti veleposednice Ane Gojske, svo imanje kao i samu Počajevsku goru, nasledio je njen rođak, Andrej iz Kozina, a budući luteran, mrzeo je manastir, monahe – uznemiravao, ugnjetavao i ometao. Na kraju, oduzeo im je zemlju i šumu te zapalio monaške kelije i zabranio narodu da dolaze na Počajevsku goru, na poklonjenje čudotvornoj ikoni i Stopi Presvete Bogorodice. Kao da mu to nije bilo dovoljno, sa mnoštvom naoružanih istomišljenika, napao je manastir 1623. g. i opljačkao crkvena dobra i riznicu – odnevši i čudotvornu ikonu sa sobom.
Kao vrhunac bogohulstva naredio je svojoj ženi, da obuče crkvene odežde i sa čašom u rukama piruje, sa pijanicama i huliteljima. Za takvo bogohulstvo žena mu je bila kažnjena – zaposeo ju je zli duh i mučio strašno, sve dok njen obesni muž nije vratio ikonu u Počajevski manastir.
Po vraćanju ikone u manastir izobilno su se od nje počela projavljivati čuda, te se vest o čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Počajevske, počela širiti po svim krajevima zemlje ruske.
Među mnogim čudima od Počajevske ikone, posebno je znamenito čudesno izbavljenje manastira od Turaka, 1675. g. – koji su prispeli blizu manastirskih zidina. Polažući svoju nadu u pomoć Bogomajke, monasi su se svu noć molili i pevali Akatist pred čudotvornom ikonom a kada su vozglasili ,,Izabranoj pobedonosnoj Vojvotkinji”, Presveta Djeva se javila u svetloj odeždi okružena anđelima sa isukanim mačevima – pa je Turke uhvatio strah, te se dadoše u bekstvo.
Pred obrazom ove ikone verni se mole za ostajanje u čistoti pravoslavnog veroispovedanja, za izbavljenje od krađa, očuvanje zdravlja i za pomoć u različitim potrebama.
Do sada, isceljenja od ove ikone primali su ne samo pravoslavni i unijati, nego i hrišćani katoličkog i luteranskog ispovedanja, pa čak i Jevreji koji su primali hrišćansku veru.
Izobraženje
Ovaj tip ikonografskog prikaza pripada tipu Bogorodice Umiljenije ili Eleusa – Milosrdna grč. koje se vekovima vezivalo za Svetog apostola Luku, koji se smatrao autorom ovakvih prikaza.
S obzirom da nemamo podataka ko je naslikao ovu ikonu, osim da je doneta iz Konstantinopolja Ani Gojskoj, možemo zaključiti da je velika verovatnoća da je nastala rukom Apostola Luke ili nekih njegovih učenika.
Glavna karakteristika ovog prikaza je veza i odnos lica Spasitelja i Prisnodjeve. Prisan odnos međusobne nežnosti i brige Majke i Deteta – koji simbolizuje odnos između Kreatora i Njegovih stvorenja, izraženog ovakvom bezuslovnom ljubavlju, Tvorca, za ljude za koje je Sin Njegov razapet radi oproštenja grehova.
Ovaj prikaz predstavlja uniju Neba i zemlje, izraženu kroz prožimanje oreola i međusobnim dodirivanjem dva lica; simbolišući Hrista i Crkvu Njegovu, u kojoj je Majka Božija najsavršeniji izdanak među ljudima.
Jedino što znamo jeste da se nalazila u posedu budućeg konstantinopoljskog Patrijarha, tada Mitropolita Neofita koji ju je u znak zahvalnosti, predao veleposednici Ani Gojskoj.
Po povratku ikone u manastir, svetinja se čuva u kivotu od zlata koji ima oblik zvezde. Na poklonjenje vernima spušta se pažljivo sa trećeg nivoa – gde se nalazi – iznad carskih dveri, ikonostasa Uspenskog sabora.
Kopije ove ikone rasprostranjene su širom sveta. Izobražene su sa desnom Stopom Presvete Djeve Marije na kojoj je Presveta prikazana u odeždi jarko crvene boje, crvene kao krv Sina i Boga Njenog, koju će proliti za život sveta kao i krvi mučenika Njegovih, koji su pošli Stopama Njegovim. Sasvim neprimetno po obodima zlatnim vezom izvezen je porub odežde Njezine, a na ramenima i Glavi Njenoj, po jedna zvezda, simbol Devstvenost Njene. I to je sve ukrašenje Njeno.
On, iako Tvorac, ovde kao Mladenac sedi u naručju Majke Svoje, sa položenim bosim nogama u rukama koje Ga ubrusom obavijaju. Odeven je u gornju odeždu, boje zlata kao Car i Prvosveštenik. Stiharom je odeven u rizu spasenje i odeću veselja, koji se prostire od ramena do nogu, u beloj blistavoj boji, kojom su se Anđeli javljali ljudima
Ispred njih, jasno se ocrtava kamen sa otiskom u kome ima dovoljno prostora da i On ostavi otisak Svoj, tamo gde je tlo dodirnula prečista Stopa Njezina.
Tropar, glas 5
Pred svetom Tvojom ikonom, Vladičice, oni koji se mole zadobijaju isceljenje, primaju poznanje vere istinite i zaštitu od napada agarjanskih. Tako i mi, k Tebi pripadajući, ostavljanje grehova isprosi, blagočestive pomisli srca naših prosveti i k Sinu Tvojemu molitvu uznesi za spasenje duša naših.
Veličanje
Veličamo Te, Najsvetija Djevo, i poštujemo svetu ikonu Tvoju, kojom kroz drevna vrmena na Počajevskoj gori Si proslavljena.
Molitva
O, Svemilosrdna Gospođo, Carice i Djevo, izabrana od svih generacija, i bogougodna u svim generacijama na nebu i na zemlji! Pogledaj milosrdno na ljude koji stoje ispred svete ikone Tvoje, i mole Ti se neprestano, i putem posredništva i zastupništvom Tvojim pred Sinom Tvojim i Bogom našim, pred kojim se niko neće otići beze nade i biti postiđen u nadanju svom, nego će primiti sve stvari od Tebe, po srcu i premama potrebama, za spasenje duše i za zdravlje tela. Pogledaj ljubazno, O Sveobasjana Bogorodice, po čijem imenu, je nazvana, u drevnim vremenima u kojima Te poštujemo, koje si izabarala, izobilno točeći isceljenja putem Tvoje čudotvorne ikone kao iz neiscrpnog izvora, u otisku Tvoga stopala, koje nam je otkriveno, i koje je ostalo sačuvano od svakoga napada neprijatelja, kao što si u starini Tvojim pojavljivanjem nas sačuvala nepovređene od strašne invazije Agarjana, neka je slavljeno Sveto ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha u Svetoj Trojici, kome pojemo i slavimo u vekove vekova. Amin.
Literatura
Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda – Ovozemanjski život i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, VIZ, Beograd, 2002, str:188, 189;
OOO Duhovno Preobraženje: K Bogorodici prilježno pripadajmo – Molitve Majci Božijoj pred njenim čudotvornim ikonama, Moskva, 2015. g. str. 78;
www.pravoslavie.ru Počajevska ikona Majke Božije, autor: Nadežda Dmitrieva, od 7. avgusta 2015. g.
www.deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-bogomateri-bogorodica-pochaevskaya
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.
