Оливера Радић добитница награде за новинарску хуманост “Ђоко Вјештица”: “Будимо спона између оних који желе да помогну и оних којима је помоћ потребна јер је велика радост када успијете да измамите нечију сузу радосницу, када човјек схвати да није сам“
Оливера Радић новинар и професор из Ораховца овогодишња добитница награде за новинарску хуманост “Ђоко Вјештица“, чува памћење, пише и свједочи историју а често пише и покреће хуманитарне акције и у нехуманим условима, ратним, у опасности, у бризи и страху за своју дјецу, за свог супруга, своју породицу за свој народ.
И поред свега у овим ратним годинама Оливера је одгајила дивну дјецу, дала нашој цркви свештеника, попадију, њен син сада свештеник и парох призренски отац Јован је са ,,Косвским божурима“ проносио љепоту косовске пјесме и Ораховца баште рајске.
Оливера позива колеге новинаре да проносимо истину на првом мјесту, да се бавимо топлим, људским причама и будемо хумани.
“Можда ће помоћ, која је сада потребна другоме, једнога дана можда бити потребна нама. Скрећимо пажњу на проблеме у друштву и рјешавајмо их заједно. Пуно је људи којима је потребна помоћ, некада је довољно ући у нечију кућу, саслушати усамљеног човјека и пружити му руку, новинарски пренијети његову причу и на тај начин покренути људе. Има пуно људи који хоће да помогну. Будимо ми она спона између оних који желе да помогну и оних којима је помоћ потребна. На тај начин ћемо бити испуњени и ми, али и они који дају и они који добијају. Велика је радост када успијете да измамите нечију сузу радосницу, када човјек схвати да није сам“- каже Оливера Радић.
Ове године на конкурс за награду „Ђоко Вјештица“ пристигло је пет предлога и по оцени жирија сви кандидати имали су биографије богате хуманитарним радом.
Ипак Оливера је награду заслужила како својим професионалним новинарским радом, тако и личним ангажовањем за помоћ породицама у ургоженим срединама на Косову и Метохији.
Својим текстовима, снимцима и медијским објавама у часопису “Јединство”, радио станицама “Светигора“ и “Слово љубве”, бројним другим емитерима, на порталу “Православие.ру.” и другим дигиталним платформама мотивисала је хиљаде људи широм света да подрже хуманитарне акције и помогну својим новчаним прилозима.
Последњих годину дана јавност прати акцију “Божур за децу Ораховца”, чији је циљ прикупљање новца за изградњу прве спорстке сале за децу у Ораховцу, једну од најугроженијих српских енклава на Косову и Метохији.
Обезбиједила је и ове школске године мјесечну стипендију за сваког ученика гимназије у Ораховцу (укупно 13), и то чини већ седму годину за редом.
За гимназију у Ораховцу је, као новинар, у сарадњи са хуманитарним организацијама, обезбедила намештај, опрему за рачунарску и учионице за хемију, биологију.
О награди за новинарску хуманост одлучивао је жири у саставу: Слободан Васић, прошлогодишњи лауреат и председник жирија, Сања Лубардић Анђелковић, Душан Албијанић, Бранисалава Џунов Стошић и Бранислав Баћовић, дародавац награде.
Награда за новинарску хуманост “Ђоко Вјештица” установљена је 2011. године, а додељује се за медијске прилоге у штампаним, електронским или онлајн медијима који покрећу и мотивишу појединце и јавност за остваривање хуманих акција и циљева, критикују социјално неодговорно понашање у друштву и подстичу солидарност и узајамност.
Награда ће Оливери бити уручена у Ораховцу, гдје живи и ради.
Да је жив Бог наш и да је жива душа наша, јер ми смо дјеца Косовског завјета- говорио је наш блаженопочивши Митрополит Амфихохије. Препознајимо се по љубави према Косову и Метохији и, осим у Христу, будимо браћа и сестре и по Косову.
Слободанка Грдинић