Protojerej Stavrofor Radojica Bozovic

Четрдесетодневни помен о. Радојици Божовићу: Његова душа сада се весели у Царству Божијем и Господа прославља

Име: 28.10.2021- Otac Sinisa Smiljic; Опис: Четрдесетодневни помен проти Радојици Божовићу Тип: audio/mpeg

Данас, 28. октобра, на празник Светог свештеномученика Лукијана, на гробљу у Милочанима код Никшића служен је четрдесетодневни помен протојереју-ставрофору Радојици Божовићу.

На крају помена сабранима се обратио протојереј Синиша Смиљић, улцињски парох, који је на парохијској дужности наслиједио оца Радојицу, истичући да само Бог зна колико је био тежак животни крст оца Радојице који је он у оним смутним и тешким временима кроз живот достојанствено носио и изнио до краја, до Голготе:

“Синоћ када сам планирао пут за Никшић, на ову свету молитву за покој душе нашег оца Радојице, дуго сам се размишљао да ли нешто симболично да понесем са собом, као што је то урадила, на примјер, његова кћерка Олга, донијевши гранчицу маслине коју је отац Радојица неизмјерно волио, његовао и гајио… Размишљао сам се да ли да данас подсјетим оца Радојицу на љепоте Улциња, на звук таласа и цвркут птица у маслињаку, гачање галебова који су га свако јутро будили, јер знам колико је уживао у свему томе, али онда ми је на памет пало да о. Радојици то сада не треба. Јер он је сада у бескрајном мору Царства небескога и буку тих галебова надвисује и надјачава хор ангелских сила небеских и бестјелесних са којима се његова душа сада весели у Царству Божијем и Господа прославља.”

Отац Синиша Смиљић је даље истакао да се данас и стадо које је проти Радојици Господ повјерио, гдје год да се налази, моли за његову душу, али да много веће стадо дочекује душу оца Радојице данас у рајским насељима.

“То стадо чине сви славни преци, светитељи Божији, угодници Божији, међу којима се, ако Бог да, а осјећам тако, данас прибраја и душа нашега оца Радојице”, бесједио је парох улцињски.

Са сабранима протојереј Синиша Смиљић је подијелио сјећање када је као млад и неискусан свештеник, као и сваки млади човјек, дошавши на парохију мислио да доста тога треба промијенити и радити на другачији начин, по народној да свако вријеме своје бреме носи:

“Али у сваком времену искушења су иста и крст је исти који нам Господ даје. И како вријеме одмиче, како сам и ја више на тој парохији, том винограду Господњем гдје је отац Радојица заорао дубоку бразду и посијао сјеме Духа Светога, увиђам да ту нема шта да се мијења и додаје. То само треба окопавати и гајити, плијевити оно што је већ заорано и посијано и оно што је већ изникло. А изникло је доста, браћо и сестре. И морате знати да сам свјестан да сваки благослов данас који мој парохијан тражи од мене као свештеника, свака кућа, свака слава, свака душа која улази у храм Божји, то је плод љубави нашег оца Радојице, а ми смо жетеоци који жањемо тамо гдје нисмо сијали. Оче Радојица, у блаженом уснућу нека ти је вјечан спомен и блажена успомена. Амин, Боже дај!”

 

***

Протојереј-ставрофор Радојица Божовић, парох улцињски у мировини, упокојио се 20. септембра 2021. љета Господњег, на празник Светог мученика Созонта.

Radojica BozovicБлаженопочивши прота Радојица је рођен 2. септембра 1948. године у Злој Гори – Сјенокоси у општини Никшић. Његови родитељи Блажо и Јаглика одгајали су малог Радојицу у хришћанском духу и традицији предака па је дјечак по завршетку основношколског образовања уписао средњу богословску школу „Свети Кирило и Методије“ у Призрену.

По завршетку богословских студија Радојица Божовић рукоположен је у чин ђакона, а потом и свештеника 12. маја 1972. године. Непосредно након тога упућен је на парохију у Улцињ гдје је 1. јуна исте године започео своју пастирску службу по благослову блаженопочившег митрополита Данила (Дајковића).

У току своје четрдесетпетогодишње службе у најјужнијем граду Црне Горе, отац Радојица је обновио и украсио парохијске храмове, наставио и унаприједио хришћанску заједницу и одржавао одличне односе са грађанима, како са православнима тако и са људима добре воље без обзира на вјерску, националну или идеолошку припадност.

Његова вриједна и плодоносна мисија у Улцињу праћена је и његовом скромношћу и смиреношћу па отац Радојица никада није сам говорио о својим заслугама, али су то увијек чинили његови саслужитељи и сарадници. До данас се препричавају искуства и анегдоте са „попом Радојицом“, како је од милоште био називан у Улцињу, и тако ће сигурно бити и у годинама које ће услиједити.

Вјечан ти спомен и Царство небеско, драги оче Радојица!

Весна Девић