У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Икона звана Погледај на смирене, пројавила се у Псковској области 1420. године на Каменом језеру, одакле је 16. септембра у време великих невоља, премештена у град Псков.
У годинама комунистичког безбожја скривана је на више места, а више од 50 година је чувала м. Теофанија, у схими Теодора, која је 1992. године икону предала Ваведењској цркви (истоименог бившег манастира) у коме је већ било омогућено редовно богослужење.
Као датум прослављења иконе узет је 29. септембар по новом, односно, 16. септембар по старом календару.
Чуда
Пред овом иконом верни се моле за даровање покајања како себи тако и ближњима; заштита је од јереси и раскола; пружа помоћ свима онима који су оклеветани; укрепљује у вери, помаже болеснима и свима невољнима.
Изображење
Немамо довољно доступних података о изображењу ове чудотворне иконе.
По предању живописала ју је схимонахиња Марија, која је строго постила и свакодневно се причешћивала током рада на њој.
Једна од копија ове чудотворне иконе од 17. века налази се у Кијево-Флоровском, Вазнесењском женском манастиру, док друга копија украшава главни храм кијевског Свето-Ваведењског мушког манастира.
Колико видимо, на икони је Богомајка представљена у црвеној ризи оивиченој златним порубом, испод које се назире доња одежда плаве боје – док Јој се на глави налази царска круна.
Док седи, држећи жезал у десној руци, левом руком придржава Богомладенца, који усправно стоји на њеним коленима;
Знамо да је жезал ознака, симбол државне власти, који има онај који га поседује – у овом случају, Владичица, као Царица неба и земље; док је Богомладенац, као Саздатељ света, приказан у стојећем положају, одевен у бели хитон и десном руком милује лице Своје Мајке, а левом руком држи шар (куглу), симбол света, којим Он, несумњиво као Његов Створитељ, влада.
Овде видимо да Син и Мајка деле власт, коју имају, самом чињеницом што су симболи царске власти међу Њима, подељени. Док је жезал у руци Мајке, шар је у рукама Богомладенца.
Тиме закључујемо, да Он по Своме благовољењу, дели власт коју има са Њом, као Владичицом света. Јер она која се непрестано моли за род људски и посредује пред њим, пред престолом Творца, достојна је да буде Царица небесна; она којој ће се обраћати сви они којима је потребно смирење, који Јој даноноћно вапију за помоћ – јер је неодступна Заштитница и Покровитељка угњетаваних.
А саме боје којима је осликана ова икона, по речима иконописца, су се налазиле у малим кивотима у којима се иначе чувају честице угодника Божијих; тако је урађено по благоизвољењу саме Владичице, која се иконописцу, схи-монахињи Марији, у сну јавила.
И заиста, иако је прошло више од 6 века од како је икона настала, боје на њој су врло живе, постојане, као да је икона јуче осликана.
Тропар, глас 4
Необорива стена и Источник чудеса, јавио се образ Твој Владичице; којим од давнина заступаш и чуваш град Твој Псков коме си дарована, тако и данас сачувај нас од свих беда и невоља, милостиво, и избави и спаси душе наше, као љубвеобилна Мати.
Елза Бибић
Литература:
Тихомир, С. Илијић: Велича душа моја Господа, ВИГЗ, Београд, 2002. г. стр. 235;
Духовно Преображење: Богородици приљежно припадајмо – Молитве Мајци Божијој пред њеним чудотворним иконама, Москва, 2015. г. стр: 82, 83;
