У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
У вези са овом иконом предање казује да је један иноверни свештеник настрадао док је, издавши се лажно за православног јереја на литији носио ову свету икону.
Он је наиме дошао у посету манастиру Хиландар и представивши се као православни хришћанин, остао неко време у гостима. Међутим, на једној литији овај лажни свештеник, из разлога познатих једино свевидећем Богу, изненада је пао у море и утопио се док је у рукама носио ову Богородичину икону.
Други извори казују да је за време литије, Христос желео строго да га укори ради кривоверја те да се због тога рука Младенца и беспочетног Бога налази у овом необичном положају, наиме, указује прстом на неког или нешто. Од тада се литије и освештање воде савршавају са овом светом иконом и пошто је увек носе свештеници, добила је назив, Попска.
Богородица Попска данас стоји у Саборном храму манастира Хиландар уз североисточни стуб. Пред њом се после сваке службе даје отпуст, када свештеник говори: Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас и спаси.
За датум прослављења иконе узет је 25. јануар по новом, односно 12. јануар по старом календару.
Чуда
Молитвом пред овом иконом Мајке Божији верници се чувају да остану у чистоти православног вероисповедања, штити их од јереси и кривоверја.
Изображење
Икона Богородице Попске налази се у Цркви посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице у манастиру Хиландару, на Светој Гори Атонској. Сматра се да је настала крајем 16. века. Аутор иконописа није познат.
Пресвета Дјева је приказана допојасно како у наручју носи Онога који све носи.
Одевена је доњу одежду тамне боје и мафорион у бордо-браон нијанси, са извезеним порубима у позлати и звездама, на раменима и челу – као симболима непорочности Њене. Поглед јој је директо уперен на посматрача. Необично је да јој руке нису приказане.
Дотле Младенац прстима десне руке указује на некога или нешто (у овом случају разобличава иноверника, који се лажно представља). Одевен је у стихар сиве нијансе, ризу спасења и духовног весеља, који симболизује мирну и спокојну савест.
Приказан је са ораром (дугом, широком траком, коју ђакони носе на левом рамену док десном руком придржавају други крај) који симболизује анђеоска крила и готовост да се брзо спроведе воља Божија. Углавном је део богослужбене одежде ђакона, која означава, (када је ђакон подигне), да је време за молитву или неку другу богослужбену радњу.
Младенац као и Богомајка директно посматрају верне, док држи свитак/закон у десној руци.
Сав акценат је на гесту који чини прстима десне руке. Све је сведено на тај детаљ – разобличавања и указивања који Младенац чини.
Елза Бибић
превод са руског: О.Б.
Литература
http://svetagora.info/manastiri/hilandar/popska; oд 2. 12. 2022.
Тихомир, С. Илијић: Велича душа моја Господа- Овоземаљски живот и Чудотворне иконе Пресвете Богородице, ВИЗ – Београд, 2002 г, стр: 122;
deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-bogomateri-bogorodica-popskayaikona-bogomateri
