U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Čudotvorna ikona Božije Matere poznata pod imenom Ublaži moju tugu, nalazi se u Moskvi, u Crkvi Svetog Nikolaja, na Pupiševu. Tu je doneta od strane kozaka 1640.g. za vreme vladavine cara Aleksandra Mihajloviča.
U Moskvi se nalaze još četiri poštovane ikone Ublaži moju tugu, kao verne kopije istoimene čudotvorne: u Crkvi Sv. Jovana Krstitelja na Pokrovkama, u Crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Basmanoj, u Crkvi Svetog Tihona Amatunskog u Arbatskom vrtu, i u Crkvi prepodobnog Sergija u Radonježu.
U Sankt Peterburgu u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg, nalazi se jedna verna kopija čudotvorne ikone Ublaži moju tugu. Ona je doneta u Moskvu 25. septembra 1765. godine od građanina Rosikovog.
Ikona je postavljena u posebno napravljenom srebrnom kivotu i nalazi se na mestu posvećenom Presvetoj Bogorodici. Tamo mnoštvo verujućih pritiče Carici Nebeskoj, odaju Joj posebno poštovanje, i od Nje dobijaju isceljenje i utehu.
Dakle, postoji mnogo kopija čudotvorne ikone Ublaži moju tugu, a ovo su samo neke od njih: u Odrinu u Nikolajevskom manastiru, (doneta na dar od grofa N. B. Samojlova), u Beršadskom muškom manastiru, u Pokrovskom manastiru, mogilevske eparhije.
Ova o kojoj pišemo u ovom tekstu, godine 1930. iz razrušenog hrama Svetitelja Nikolaja u Pupiševu, prenesena je u hram Svetitelja Nikolaja u Kuzneckoj Slobodi, gde se nalazi i danas.
Za datum njenog proslavljenja uzet je 7.februar po novom, odnosno, 25.januar po starom kalendaru.
Čuda
Pred ovom ikonom mole se za isceljenje od različitih neduga, pri svim mogućim tegobama i nevoljama, za utehu u tužnim momentima života.
Predanje je sačuvalo uspomenu da se ikona počela proslavljati u drugoj polovini 17. veka.
Čudotvorna sila ikone otkrila se na sledeći način: jedna gospođa znamenitog roda, koja je živela daleko od Moskve, dugo je stradala od strašne raslabljenosti celog organizma. Pomoć lekara, kako bi je oslobodili stradanja, pokazala se kao uzaludna. Toliko je bila iznemogla da je postepeno dovedena u predsmrtno stanje. I dok je tako bespomoćna ležala bez svesti, iznenada joj se javila Majka Božija od koje je čula glas: ,, Naredi da te odvezu u Moskvu, tamo u Pupiševu, u crkvi Svetog Nikolaja je ikona Božije Matere Ublaži moju tugu i moli se pred njom i dobićeš isceljenje “.
Viđenje se tim rečima završilo. Bolesnica, koja je do tada bila bez svesti, odjedanput je u sebi osetila novi život.
Saopštila je rodbini svoje viđenje i zaželela da je odvedu u Moskvu. Došavši u grad, sišli su u Pupiševo i uneli bolesnicu u Crkvu Nikolaja Čudotvorca. Bolesnica je pogledala sve ikone u hramu, no nije našla onu koja joj se javila u viđenju. Saopštili su svešteniku o svemu što se sa njom dogodilo. Tada im je sveštenik doneo sa zvonika sve ikone Presvete Bogorodice, koje su se tamo nalazile, i pokazao ih.
Kada su izneli ikonu, Ublaži moju tugu, ona je toliko bila pokrivena prašinom, da je bilo teško razaznati lik Bogorodice.
No bolna, koja dugo od slabosti nije govorila i nije vladala rukama ni nogama, iznenada je uzviknula: ,,Ona je! Ona je !” i prekrstila se, a kada je posle molebana ostavila prilog pred ikonom, osetila je u sebi toliku snagu da je stala na noge, i bez ičije pomoći izašla iz Crkve, vrativši se kući potpuno zdrava. Ovo čudo dogodilo se 7.februara, od kada se slavi praznik ikone Božije Matere, Ublaži moju tugu.
Izobraženje
Blagodatna ikona Ublaži moju tugu ukrašena je srebrno pozlaćenom rizom i dragim kamenjem, koje isijava od ružičaste ka oker boji. Na glavi i ramenima izvezena Joj Je po jedna zvezda. Oreol Majke i Deteta Je čitav u draguljima koji takođe, isijavaju.
No, sva ova svetlost koja sija proizilazi zapravo od Sina Njenog kojom Ju Je darivao.
Jer Je Ona palata Duha Svetoga, najsavršeniji plod roda ljudskog, koji je kao uzdarje dat Svevišnjemu, zarad spasenja roda ljudskog.
Primetno je da Bogomladenac u rukama drži lepo razvijeni svitak, dok Bogomajka levu ruku prislanja uz levi obraz; neobično je pritom da Njegov pogled nije uperen u ono što je napisano, dok je Njen uperen na posmatrača. Time se stiče utisak da i Majka i Dete ne obraćaju toliko pažnju na tekst svitka, već – na rod ljudski… grešni, nemarni, nepokajani… I dok Joj na kolenu počiva, Onaj Koji sve drži, Ona razmišlja o svima onima kojima je potrebna pomoć Njena i Sina Njenog – za koje je On dobrovoljno postradao.
Pred ovom ikonom, po vaskrsnim danima, savršava se Moleban sa Akatistom Božijoj Materi Ublaži moju tugu.
Tropar, glas 5
Ublaži bolesti koje pritiskaju dušu moju, uteši svaku suzu na licima ljudi koji plaču; Ti od čoveka bolesti odgoniš i grešna dela rušiš, Tebe svi smatramo nadom i utvrđenjem, Presveta Mati Djevo.
Elza Bibić
Literatura
Tihomir, S. Ilijić : ,,Veliča duša moja Gospoda” , VIZG Publikum, Beograd 2002.g., str: 124,125;
Ooo Duhovnoe preobraženie: ,, K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM ” Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami, Moskva, 2015.g., str: 108,109;
