U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i prisnodjeve Marije
Vatoped je grčki manastir koji se nalazi kraj nevelikog zaliva na severoistočnoj obali Atona. Ovaj manastir je jedan od najstarijih, najbogatijih i najvećih manastira na Svetoj Gori Atonskoj.
Prema predanju osnovao ga je ravnoapostolni car Konstantin u prvoj polovini IV veka, ali ga je u istom stoleću razorio bogoodstupnik Julijan. Krajem IV veka obnovio ga je grčki car Teodosije u znak zahvalnosti Bogu, zbog izbavljenja od brodoloma, svoga sina Arkadija. Godine 862. ponovo su ga razorili Arabljani, a u X veku po savetu prepodobnog Atanasija Atonskog, obnovila su ga trojica bogatih mirjana, braća – Atanasije, Nikolaj i Antonije iz Andrijanopolja.
Saborna crkva manastirska, jedna od najvećih crkava na Atonu, posvećena u čast Blagoveštenja Presvete Bogorodice, podignuta je u X veku i u njoj su sačuvane freske iz XVI veka, a takođe i deo mozaika.
U ovakvom jednom manastiru nalaze se brojne čudotvorne ikone, među kojima je i Jeleotičiva/Uljetočiva, (grč.Eleovritis). Među ostalim manastirskim svetinjama čuvaju se delovi životvornog Krsta Gospodnjeg, delovi trske, sunđera i ogrtača Hristovog, kao i jedinstvena, neprocenjiva Vatopedska svetinja – Bogorodičin pojas. Tu su i delovi moštiju Svetih: Grigorija Bogoslova, Andreja Kritskog, apostola Vartolomeja, velikomučenika Teodora Stratilata, Paraskeve, Kirjaka, Sergeja, Vakha, sveštenomučenika Haralampija, velikomučenika Pantelejmona, Trifuna, Jovana Milostivog, arhiđakona Stefana, velikomučenika Dimitrija Solunskog i drugih.
Jeleotočiva ikona, dobila je ime po sledećem čudesnom događaju:
U vreme kada je u svetom manastiru Vatopedu podrumar/dohijar bio prepodobni Genadije (njegov pomen slavi se 17. novembra), jedne godine desi se tolika oskudica, da manastir ostane sa zalihom od jedne jedine posude ulja. Želeći da sačuva te poslednje kapi za kandila u crkvi, prepodobni Genadije počne zakidati od bratije. Nadajući se međutim na pomoć od Bogorodice, kojoj je ovaj sveti manastir i posvećen, iguman manastira mu zapovedi da slobodno daje ulje bratiji, a prepodobni ga posluša.
Sišavši jednog jutra u manastirski podrum sa mišlju da je zaliha već potrošena, na svoje veliko iznenađenje prepodobni Genadije zatekao je ćup prepun ulja. Toliko je ulja bilo, da se prelivalo preko oboda i obilato točilo i curilo ispod podrumskih vrata. Tada su svi monasi proslavili Boga i Presvetu Bogorodicu koja se tako materinski stara o onima koji je poštuju i zablagodarivši joj radosna srca pred ovom njenom svetom ikonom, koja se i tada nalazila u podrumu.
Od tada se sveta ikona Bogorodice Uljetočive nalazi u istom podrumu, a iz nje se širi čudesno i neiskazano blagouhanije. Zovu je i Podrumarka i Kelarnica.
Datum proslavljenja ikone je 30.11. po novom, odnosno 17.11. po starom kalendaru.
Čuda
Majka Božija molitvom pred ovom ikonom pomaže u svakodnevnim životnim potrebama, naročito u domaćinstvima gde vlada sloga i jednomislije, gde se proslavlja ime Sina i Boga Njenog.
Izobraženje
Po dostupnim podacima ikona potiče iz 16. veka i rad je nepoznatog ikonopisca.
Ikonografski pripada tipu Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljke). O čemu nam govori desna ruka Bogorodice koja ukazuje na Mladenca, Hrista, Koji počiva na Njenoj levoj nadlaktici, dok u ruci drži svitak – Zakon.
BogoDjeva je prikazana dopojasno, u tamnoj odeždi izvezenoj na porubima pozlatom i zvezdama na ramenima i Časnoj glavi Njenoj, – simbolima neporočnosti Njene.
Hristos, kao Glava Crkve, kao Zakonodavac blagosilja arhijerejskim znakom IS/HS sve koji idu putem savršenstva. Odeven je u stihar, odeću veselja i rizu spasenja, zlatne boje kao Car i Prvosveštenik. S obzirom da je nosi Prvosveštenik, ona simbolizuje blagodatne darove koji se preko Episkopa izlivaju na verne. Obavijen je omoforom, koji ima izgled duge i široke trake, koja podseća na đakonski orar i sveštenički epitrahilj. On simbolizuje – onu izgubljenu ovcu koju je Hristos kao Dobri Pastir našao i stavio na ramena i tako priveo Bogu (a pošto Episkop tokom Bogosluženja predstavlja Hrista, dejstvujući u Ime Njegovo), u toj prilici on predstavlja, prihvatanje, preuzimanje odgovornosti za grehe hrišćana.
Ikona je na srebrno pozlaćenom ramu, koji na krajevima izobražava četvoricu Jevanđelista; po obodima su ugravirani hrišćanski simboli a oreoli Bodomladenca i Majke su umetnički ugravirani; kod Mladenca je nešto drugačiji, sa ugraviranim latinskim slovim, Alpha i Omega – Početak i Kraj.
Elza Bibić
Literatura
Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda – Ovozemaljski život i Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, VIZ, Beograd, 2002, str: 246:
http://svetagora.info/Bogorodica-Uljetočiva
http://svetagora.info/Manastir – Vatoped
