У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Икона звана Утеха или Утешитељка налази се на Светој Гори у Благовештенском храму Ватопедског манастира, који је основан још за време цара Константина Великог.
Близу овог манастира, 395.године, за време силне буре испао је са брода у море царевић Аркадије, син Теодосија Великог. Присутне је тада обузео велики страх, јер мишљаху да се младић утопио. Брод је потом уз огромне муке приспео на Атонску Гору, близу места где се данас налази манастир Ватопед. Уморни од дугог трагања, путници случајно пронађоше уснулог Аркадија на брежуљку испод једног жбуна. Пробудивши се, он сам објави о свом чудесном избављењу од смрти захваљујући заступништву БогоМатере; због тога је Ватопед добио име жбун – дете.
Цар Теодосије је ради успомене на избављење сина, овај манастир проширио и богато га даривао. Касније је на месту где је пронађен царевић, изграђен олтар Саборног храма на чије освећење је дошао и сам Аркадијe са константинопољски Патријархом Нектаријем.
Чудотворна икона Божије Матере Утеха – Утешитељка налази се на зиду нише певнице, на месту посвећеном њеном имену.
У овом манастиру замонашен је преподобни Максим Грк.
За датум прослављења узет је 3. фебруар по новом, односно 21. јануар по старом календару.
Чуда
Пред овом иконом моле се за исцељење од недуга, за заштиту од природних непогода, епидемија и за помоћ у тешким тренуцима.
Године 807. јануара 21-ог, разбојничка банда дошла је на Свету Гору у зору са намером да развали врата Ватопедског манастира, уђе унутра, истуче монахе и опљачка манастирско богатство. Разбојници су дошли увече на брег и прикрили се до јутра, лежећи у манастирском жбуњу. Но, чуварка Свете Горе, Пресвета Богородица, није допустила да се испуне замисли безбожничке. Следећег дана после јутрења, када се сва братија разишла по својим келијама на краткотрајни одмор, настојатељ манастира оставши у цркви, био је занесен довршавањем свог јутарњег правила. Утом је чуо глас од иконе Пресвете Богородице: ,,Не отварајте данас врата, него идите на зидове манастира и разгоните разбојнике”. Игуман збуњено усмери поглед на икону Богоматере и тада му се откри величанствено чудо – лик Богоматере је оживео, као и Младенац на Њеним рукама. Па ставивши десницу на уста Своје Божанствене Мајке покуша да је спречи да говори. Тада Јој рече: ,,Не мати моја, не говори им то, пусти нека буду кажњени.” У том тренутку, Богомајка се побрину да задржи руку Свога Сина и Господа – померивши десно од Њега лице своје – па по други пут понови исте речи: ,,Не отварајте данас врата, но идите на зидове манастира и разгоните разбојнике”.
Уплашен и ужаснут игуман сабра сву братију и исприча им шта се десило, шта му је рекла Богомајка, а шта је Њој рекао Сам, Господ Исус Христос. Сви су тада приметили да су лица Богоматере и Господа Исуса Христа у другом положају, а не у оном у ком су пре била и сви су прославили заступништво и промишљање о њима Пресвете Богородице. Отуда се упутише на манастирске зидове и одбише нападе разбојничких банди.
Од тог догађаја, Ватопедска икона Богоматере назива се Утеха или Утешитељка. Ради сећања на то чудесно чување манастира пред Ватопедском иконом гори неугасиво кандило и велика свећа. Од давнина у Ватопеду је негован обичај монашења искушеника манастира на тај дан, а једном дневно се пред иконом поје молебан.
Изображење
Пре овог чудесног догађаја, Ватопедска икона је била слична Одигитрији, на којој је Богомладенац изображен с руком која благосиља. Овде је након чудесног догађаја положај лица Богоматере и Исуса Христа остао такав, какав је био за време јављања игуману – три пута гласом који је чуо и он сам. Дакле, у односу на првобитно изображење, сада видимо да је Лице Божанствене Мајке померено право од испружене деснице Богомладенца, трудећи се да је одвоји од уста, како би могла да предскаже предстојећу опасност монасима. Такво изображење на икони стоји све до данашњих дана.
Икона је окована у сребру, са ризом Пресвете изатканоj у виновој лози, с круном од злата на глави Светој. Ореол је такође, сав од злата, као и код Богомладенца Христа; а звезде на раменима и глави Њеној, истоветне. Лице Јој изражава састрадалну љубав, док Јој поглед зрачи красотом и милосрђем. Такво лице није код Богомладенца, већ је пуно строгости и неумољивости. На ивицама иконе угравирано је 7 златних медаљона са ликовима Св. отаца, апостола и Претечом, на свакој страни – док су над главом Свете Богомајке по два Херувима обострано угравирана.
У самом гесту Богомајке, којим одише икона, можемо видети Њену смелост, ако не и Свету дерзовеност. Но уздајући се у милосрђе Сина Свога, Она зна шта Јој је чинити – утешити народ, за који је Син Њен пострадао.
Тропар, глас 4
О, покрове благодатни и спаситељни са страхом поштујемо Твоју икону, Богородице. Увек с љубављу и умилењем посматрамо и Теби вапимо: Владичице низпошљи одбрану и утеху; на Тебе се ослањамо ми грешни и смирени, на Твоје предстојање надамо се ми недостојни, убрзо нас избави од беда и напасти и умоли Сина Твога, Христа Бога нашега, да помилује и спаси душе наше.
Елза Бибић
Литература
Ооо Духовное преображение: ,, К БОГОРОДИЦЕ ПРИЛЕЖНО ЊИНЕ ПРИТЕЦЕМ…” Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами, Москва, 2015. г. стр: 74, 75;
Тихомир С. Илијић:,,Велича душа моја Господа”, ВИЗГ, Београд, 2002.г. стр: 122,123;
