U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Ikona zvana Uteha ili Utešiteljka nalazi se na Svetoj Gori u Blagoveštenskom hramu Vatopedskog manastira, koji je osnovan još za vreme cara Konstantina Velikog.
Blizu ovog manastira, 395.godine, za vreme silne bure ispao je sa broda u more carević Arkadije, sin Teodosija Velikog. Prisutne je tada obuzeo veliki strah, jer mišljahu da se mladić utopio. Brod je potom uz ogromne muke prispeo na Atonsku Goru, blizu mesta gde se danas nalazi manastir Vatoped. Umorni od dugog traganja, putnici slučajno pronađoše usnulog Arkadija na brežuljku ispod jednog žbuna. Probudivši se, on sam objavi o svom čudesnom izbavljenju od smrti zahvaljujući zastupništvu BogoMatere; zbog toga je Vatoped dobio ime žbun – dete.
Car Teodosije je radi uspomene na izbavljenje sina, ovaj manastir proširio i bogato ga darivao. Kasnije je na mestu gde je pronađen carević, izgrađen oltar Sabornog hrama na čije osvećenje je došao i sam Arkadije sa konstantinopoljski Patrijarhom Nektarijem.
Čudotvorna ikona Božije Matere Uteha – Utešiteljka nalazi se na zidu niše pevnice, na mestu posvećenom njenom imenu.
U ovom manastiru zamonašen je prepodobni Maksim Grk.
Za datum proslavljenja uzet je 3. februar po novom, odnosno 21. januar po starom kalendaru.
Čuda
Pred ovom ikonom mole se za isceljenje od neduga, za zaštitu od prirodnih nepogoda, epidemija i za pomoć u teškim trenucima.
Godine 807. januara 21-og, razbojnička banda došla je na Svetu Goru u zoru sa namerom da razvali vrata Vatopedskog manastira, uđe unutra, istuče monahe i opljačka manastirsko bogatstvo. Razbojnici su došli uveče na breg i prikrili se do jutra, ležeći u manastirskom žbunju. No, čuvarka Svete Gore, Presveta Bogorodica, nije dopustila da se ispune zamisli bezbožničke. Sledećeg dana posle jutrenja, kada se sva bratija razišla po svojim kelijama na kratkotrajni odmor, nastojatelj manastira ostavši u crkvi, bio je zanesen dovršavanjem svog jutarnjeg pravila. Utom je čuo glas od ikone Presvete Bogorodice: ,,Ne otvarajte danas vrata, nego idite na zidove manastira i razgonite razbojnike”. Iguman zbunjeno usmeri pogled na ikonu Bogomatere i tada mu se otkri veličanstveno čudo – lik Bogomatere je oživeo, kao i Mladenac na Njenim rukama. Pa stavivši desnicu na usta Svoje Božanstvene Majke pokuša da je spreči da govori. Tada Joj reče: ,,Ne mati moja, ne govori im to, pusti neka budu kažnjeni.” U tom trenutku, Bogomajka se pobrinu da zadrži ruku Svoga Sina i Gospoda – pomerivši desno od Njega lice svoje – pa po drugi put ponovi iste reči: ,,Ne otvarajte danas vrata, no idite na zidove manastira i razgonite razbojnike”.
Uplašen i užasnut iguman sabra svu bratiju i ispriča im šta se desilo, šta mu je rekla Bogomajka, a šta je Njoj rekao Sam, Gospod Isus Hristos. Svi su tada primetili da su lica Bogomatere i Gospoda Isusa Hrista u drugom položaju, a ne u onom u kom su pre bila i svi su proslavili zastupništvo i promišljanje o njima Presvete Bogorodice. Otuda se uputiše na manastirske zidove i odbiše napade razbojničkih bandi.
Od tog događaja, Vatopedska ikona Bogomatere naziva se Uteha ili Utešiteljka. Radi sećanja na to čudesno čuvanje manastira pred Vatopedskom ikonom gori neugasivo kandilo i velika sveća. Od davnina u Vatopedu je negovan običaj monašenja iskušenika manastira na taj dan, a jednom dnevno se pred ikonom poje moleban.
Izobraženje
Pre ovog čudesnog događaja, Vatopedska ikona je bila slična Odigitriji, na kojoj je Bogomladenac izobražen s rukom koja blagosilja. Ovde je nakon čudesnog događaja položaj lica Bogomatere i Isusa Hrista ostao takav, kakav je bio za vreme javljanja igumanu – tri puta glasom koji je čuo i on sam. Dakle, u odnosu na prvobitno izobraženje, sada vidimo da je Lice Božanstvene Majke pomereno pravo od ispružene desnice Bogomladenca, trudeći se da je odvoji od usta, kako bi mogla da predskaže predstojeću opasnost monasima. Takvo izobraženje na ikoni stoji sve do današnjih dana.
Ikona je okovana u srebru, sa rizom Presvete izatkanoj u vinovoj lozi, s krunom od zlata na glavi Svetoj. Oreol je takođe, sav od zlata, kao i kod Bogomladenca Hrista; a zvezde na ramenima i glavi Njenoj, istovetne. Lice Joj izražava sastradalnu ljubav, dok Joj pogled zrači krasotom i milosrđem. Takvo lice nije kod Bogomladenca, već je puno strogosti i neumoljivosti. Na ivicama ikone ugravirano je 7 zlatnih medaljona sa likovima Sv. otaca, apostola i Pretečom, na svakoj strani – dok su nad glavom Svete Bogomajke po dva Heruvima obostrano ugravirana.
U samom gestu Bogomajke, kojim odiše ikona, možemo videti Njenu smelost, ako ne i Svetu derzovenost. No uzdajući se u milosrđe Sina Svoga, Ona zna šta Joj je činiti – utešiti narod, za koji je Sin Njen postradao.
Tropar, glas 4
O, pokrove blagodatni i spasiteljni sa strahom poštujemo Tvoju ikonu, Bogorodice. Uvek s ljubavlju i umilenjem posmatramo i Tebi vapimo: Vladičice nizpošlji odbranu i utehu; na Tebe se oslanjamo mi grešni i smireni, na Tvoje predstojanje nadamo se mi nedostojni, ubrzo nas izbavi od beda i napasti i umoli Sina Tvoga, Hrista Boga našega, da pomiluje i spasi duše naše.
Elza Bibić
Literatura
Ooo Duhovnoe preobraženie: ,, K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM…” Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami, Moskva, 2015. g. str: 74, 75;
Tihomir S. Ilijić:,,Veliča duša moja Gospoda”, VIZG, Beograd, 2002.g. str: 122,123;
