Čudotvorne ikone Majke Božije: Vavedenje Presvete Bogorodice u hram

Ova ikona izobražava jedan od 12 velikih praznika – Ulazak u hram Presvete Bogorodice. Ona prikazuje jevanđelsku priču o događaju koji se dogodio, nakon što je Bogorodica napunila tri godine.  Naime, roditelji Presvete Bogorodice, pravedni Joakim i Ana, koji nisu imali dece, moleći se za dar deteta – zavetovali su se Gospodu: ako se dete rodi, onda će ga posvetiti službi Božijoj.  Kada se navršiše godine i približi vreme izbavljenja roda ljudskog, koje se imalo zbiti očovečenjem Boga, trebalo je na svaki način pronaći tako čistu, besprekornu i svetu devojku, koja bi bila dostojna da ovaploti besplotnog Boga i posluži tajni našeg spasenja. I nađe se takva devojka: čistija od svake čistote, besprekornija od svakog duhovnog stvorenja, svetija od svake svetinje – prečista i preblagoslovena Djeva Marija, izdanak iz besplodnog korena svetih pravednih bogoroditelja Joakima i Ane, plod roditeljskih molitava i postova, kći carska i prvosveštenička. Tako im se rodi ćerka, kojoj dadoše ime Marija. Kada je dostigla uzrast od tri godine, Njeni pravedni roditelji, ispunivši svoj zavet, obukavši Mariju u najlepše haljine, sa upaljenim svećama, prijateljima i rodbinom, dovedoše je u Jerusalimski hram, kako bi je posvetili Bogu.

Visoke kamene stepenice vodile su do hrama. Na vrhu stepenica čekao je prvosveštenik Zaharija (otac Jovana Preteče). Trogodišnja Marija, neočekivano za sve, sama se pope na ove stepenice, bez pomoći odraslih. Prvosveštenik Zaharija ju je, po nadahnuću s više, uzeo za ruku i uveo ne samo u hram, već i u Svetinju nad svetinjama – mesto u hramu u koji je ulazak bio dozvoljen samo visokim sveštenicima, i to samo jednom godišnje. Svi koji su bili prisutni, zadiviše se ovom neobičnom događaju.Presveta Bogorodica je vaspitavana u jerusalimskom hramu u društvu blagočestivih devstvenica, marljivo je čitala Sveto Pismo, šila, neprestano se molila i rasla u ljubavi prema Bogu, dan i noć. O njoj pišu sveti Epifanije i sveti Amvrosije, da je bila vrlo bistra, volela pouke i revnosno čitala Sveto Pismo. A crkveni istroričar Georgije Kedrin piše, kako je ona još za života svojih svetih roditelja dobro izučila jevrejske knjige. Čitajući često proroštvo Isaijino: Eto, devojka će zatrudneti, i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil (Is. 7, 14), što znači: s nama Bog; pogleda Gospod sa visine svete Svoje i nađe Djevu, na mestu svetom, u Solomonovom hramu – ona koja je imala postati oduhovljeni, hram Božji; nađe je u unutrašnjosti hrama, u Svetinji nad svetinjama, ona koja je imala roditi svetiju od svih svetih – Reč. Sveta Djeva plamtijaše ljubavlju ne samo prema očekivanom Mesiji nego i prema onoj devojci koja je imala zatrudneti i roditi Mesiju. I ona razmišljaše, kako je to velika čast postati roditeljka Emanuila Sina Božjeg, i kako je neiskazana tajna da devojka bude majka. Znajući pak iz proroštava da se približilo vreme Mesijina dolaska, jer palica vladalačka već beše uzeta od Jude i završavahu se Danilove sedmine, ona držaše da se ta devojka svakako već rodila na svet. I uzdišući često iz dubine srca, ona se moljaše u sebi da je Bog udostoji videti tu devojku, i biti joj, ako je moguće poslednjom sluškinjom njenom.  I jednom prilikom, kada ona po običaju svom stajaše na ponoćnoj molitvi i vrlo usrdno se o tome moljaše Bogu, iznenada sinu s neba velika svetlost i obasja je, i iz te svetlosti ču glas koji joj govoraše: Ti ćeš roditi Sina mog.

Kakve se tada radosti ispuni Prečista Djeva, i kakvu blagodarnost uznošaše Bogu Tvorcu svome, – nemoguće je iskazati. Tako pogleda Gospod na smirenje sluškinje Svoje. Jer ona koja željaše iz ljubavi prema Bogu da služi čistoj roditeljki Mesijinoj, – sama se udostoji da postane njegova Majka i Gospođa svakog stvorenja. Ovo otkrivenje njoj bi u dvanaestoj godini, na dve godine pre njenog obručenja. I ona nikome ne kaza tu tajnu sve do Vaznesenja Hristova. Od dana tog otkrivenja ona beše ubeđena, da će se u njenoj devičanskoj utrobi zbiti tajanstveno začeće, i ona očekivaše da se zbude ta tajna.

Kada se Presvetoj Djevi navrši jedanaest godina prebivanja pri hramu Solomonovom, i četrnaest godina od Rođenja, saopštiše joj prvosveštenici i sveštenici, da po zakonu ona, kao i ostale vršnjakinje njene, ne može više ostati pri hramu, nego treba da stupi u brak. No ona im odgovori da su je roditelji od povoja njenog posvetili Bogu; da je ona obećala ostati devojkom do smrti; da se ona ne može udati za smrtnog čoveka, i da ništa ne može primorati na brak nju, devojku besmrtnoga Boga.  Ova novina iznenadi prvosveštenike, i oni se savetovahu među sobom šta da rade. Jer oni nisu mogli više da je drže pri hramu, niti su smeli da obruče za muža, devojku Božiju. I behu u nedoumici, kako da zbrinu bezmužnu devojku, da ne bi ma čim prognevili Boga. Jer su znali da je to oboje veliki greh: primoravati na brak devojku koja je obećala Bogu večno devičanstvo, i držati u Svetinji nad svetinjama ženskinje, posle navršenog punoletstva.

Ovako o tome govori sveti Grigorije Niski: Dok je devojčica bila mala, sveštenici je čuvahu u hramu Gospodnjem, kao nekada Samuila. No kad ona postade punoletna, oni se savetovaše među sobom šta da dalje čine s njom, da ne bi u čemu prognevili Boga. A crkveni istoričar Nikifor kaže o tome ovo: Kada Sveta Djeva odraste, sveštenici načiniše veće, kako da je zbrinu, da ne bi skrivili svetom telu njenom, jer su smatrali da će oskrnaviti svetinju, ako bi je udali, i potčinili bračnom zakonu nju, – koja je sebe posvetila jedino Bogu. I oni govorahu da zakon ne dopušta, niti je dostojno svetinje, da devojka tih godina prebiva u Svetinji nad svetinjama. Stoga oni pristupiše kovčegu zaveta i usrdno se pomoliše Bogu. I, kao što kazuje Jeronim, dobiše od Gospoda odgovor, da potraže dostojnog čoveka, kome bi Djeva bila poverena pod vidom supružanstva na očuvanje devičanstva. Način pak, na koji bi takvog čoveka pronašli, bi ukazan od Gospoda ovakav: da se saberu neoženjeni ljudi iz doma i plemena Davidova, i da svoje žezle polože u oltaru, pa čiji žezal procveta, njemu da se poveri Djeva.

Uto nastade praznik osvećenja hrama Jerusalimskog, ustanovljen od Makaveja. I sabra se kod hrama mnoštvo naroda iz okolnih gradova. Na praznik dođoše i ljudi iz plemena Davidova, srodnici i rođaci Djeve Marije. Tada prvosveštenik Zaharija, otac Preteče, odabra dvanaest neoženjenih ljudi iz plemena Davidova, među kojima beše i Sveti Josif, čovek pravedan i star. On pokupi njihove žezle, i položi ih u oltaru da prenoće, govoreći: Pokaži, Gospode, čoveka dostojna, za koga treba obručiti Djevu. Kad svanu, uđoše u hram sveštenici sa onih dvanaest ljudi, i nađoše da je žezal Josifov procvetao, i videše kako slete s neba golubica i stade na taj žezal. I poznaše da je Bogu želja da Djeva bude poverena Josifu na čuvanje.  Neki misle da je Prečista Djeva odlučno odbijala obručenje, bojeći se za čistotu svoga devičanstva, i bila veoma tužna. Stoga joj bi od Boga posebno otkrivenje i savet: da ne dvoumi ići k Josifu, srodniku i zaručniku svome, čoveku pravednom, bogougodnom i svetom, ne na telesni bračni život, nego na čuvanje njenog devičanstva. I pošto bi obavljeno obručenje, sveti Josif uze Prečistu Djevu iz ruku prvosveštenika Zaharije i odvede je iz hrama Gospodnjeg u svoj dom, na čist i neporočan život. I bi sveti Josif, njen prividni muž, u samoj stvari celomudreni čuvar njenog devičanstva, i služitelj devstveničkom životu, ispunjenom velike svetosti. Čudotvorna ikona koja opisuje ovaj događaj, proslavlja se na dan Vavedenja u hram Presvete Bogorodice 4. decembra po novom kalendaru, odnosno 22. decembra po starom.

Čuda 

Molitva pred ovom ikonom pomaže bezdetnim roditeljima u dobijanju potomstva kao i u blagočestivom odgajanju dece. Molitva roditelja Majci Božijoj pomaže da decu vaspitaju u strahu i ljubavi Božijoj; štiti ih od nedobronamernih ljudi i svakog negativnog upliva u detinju dušu.    

Izobraženje

Ikona o kojoj je reč, nastala je oko 1574. godine i nalazi se u riznici manastira Hilandara, na Svetoj gori Atonskoj. Prikazuje trogodišnju Djevu Mariju, koju su prineli roditelji u hram Božiji. Svetkovina je praćena rodbinom i prijateljima, djevama obučenim u najsvečanije haljine, koji u pratnji Bogoroditelja Joakima i Ane, prinose Svetu Djevu u Solomonov hram (Jerusalimski hram). I dok trogodišnja Djeva stoji u dnu stepenika, na vrhu stoji Prvosveštenik Zaharija (Pretečin otac i njen dalji srodnik), čekajući je.  Na opšte zaprepaštenje prisutnik Djeva se sama ispela na vrh stepenica, kojih je bilo 30. Prečista Djeva iako vrlo mlada, prikazana je obučena u gornju i donju odeždu sa maforionom koji prekriva u potpunosti njenu kosu, upravo onako kako su se odrasle devojke prikazivale. To nam govori, o njenoj zrelosti, da postane oduhovljeni kivot Božiji, skrivnica u koju će se smestiti nesmestivi Bog.  Odežda je u zelenim tonovima, sibolu Duha Svetoga, trećeg Lica Svete Trojice.Ispred Nje je prikazan Prvosveštenik Zaharija, odeven u svešteničke odežde toga doba, a neposredno iza nje, njeni roditelji Joakim i Ana, koji je rukom usmeravaju. Iza njih sledi sabor prijatelja i rodbine, koji su došli da proprate ovu svetkovinu i svojim prisustvom je uveličaju. U pozadini je prikazan hram i delovi tadašnjeg Jerusalima a ono što privlači pažnju, osim centralnog detalja, prinošenja Svete Djeve u hram, jeste prikaz nje same, kako sedi u Svetinji nad svetinjama i osluškuje Arhangela koji joj se približava, donoseći radosnu vest, događaj koji se tek ima zbiti.

Molitva prva

Literatura 

https://www.deva-maria.ru/:ikona-bogorodica-vvedenie-vo-hram
www.pravoslavie.ru/Blagovesti Presvete Bogorodice, Prepodobni Justin (Popović), Sinaksar na Blagovesti

Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.