Године 1191. у Литовском кнежевству у месту Жировици (Гродненске губерније, у данашњој Белорусији), пастири су напасали стадо недалеко од шуме – наједанпут угледавши, необично јарку светлост у виду пламена, што је изазвало код њих знатижељу, па су пришавши ближе на опште изненађење – видели на дрвету икону Пресвете Богородице; сијање иконе и страх, дуго нису дозволили пастирима да приђу. Али када се светлост повукла, пастири су се поклонили икони Богородице, узели је са дрвета и однели свом Литовском господару – Александру Солтану, чувару државне имовине.
Он је икону закључао и објавио њено чудесно пројављивање својим познаницима, који су са дивљењем слушали његово излагање, са жељом да виде икону. Али када их је довео до места где је оставио икону, ње тамо није било. После неког времена пастири су на истом месту нашли икону Богородице и опет је однели свом господару.
Александар је сматрао себе недостојним да остави свету икону у свом дому и заветовао се да ће на месту пројављења иконе, подићи храм, у славу Пресвете Богородице. Тако је и било. Ускоро је основан древни храм и икона Богородице је постављена у њега. После десет година цркву је захватио пожар, који ју је претворио у пепео. Многи мештани покушали су да спасу икону из огња, али без успеха; сви су мислили да је чудотворна икона изгорела у пламену, па је нису ни тражили.
Једанпут док су се деца играла у подножју горе где је био стари храм, видели су да некаква Дјева са лучезарним сијањем седи на камену. Нису имали храбрости да Јој приђу, већ су о томе обавестили своје укућане. Вест је дошла и до свештеника.
Поверовавши да су деца имала виђење као Божанско откривење, сви су кренули на гору и дошли испод указаног камена и видели свећу како гори. Када су дошли до самог камена, нашли су на њему икону Богородице, названу Жировицка (а која је име добила, по месту у коме се пројавила). Неисказано су се обрадовали ради обретења иконе, узели је и поставили у свештенички дом – после чега су приступили изградњи новог храма. Врло брзо су га озидали, осветили у част Богородице и поставили у њега чудотворну икону.
И дан данас икона почива у Свето – Успењском Жировицком мушком манастиру, који је име добио по овој чудотворној икони.
Икона се празнује 20. маја по новом, односно 7. маја по старом календару.
Чуда
Пред овом иконом молимо се при гоњењу православних, за укрепљење вере, а такође и за установљење честитих бракова.
Изображење
Жировицка икона Мајке Божије урезана је на камену размера 43х56 мм.
На њеној позадини осликан је град, претпостављамо – губернија у којој је нађена. Ореол Јој је окружен цветовима у различитим бојама, док су са Њене леве и десне стране осликани гроздови винове лозе.
Тропар, глас 5
Пред светом иконом Твојом, Владичице, молимо се за уподобљење исцељења, примање познања истините вере и одбране од агарјанских напада. Тако и ми, к Теби припадајући, молимо за остављење грехова, помисли благочестивих срца наша просвети и к Сину Твојему молитву узнеси за спасење душа наших.
Литература:
Ооо Духовное преображение: ,,К БОГОРОДИЦЕ ПРИЛЕЖНО ЊИНЕ ПРИТЕЦЕМ” – Молитвљ к Божиеи Матери перед Ее чудотворњими иконами, Москва, 2015, стр: 36, 37;
Тихомир В. Илијић: „Велича душа моја Господа”, ВИЗГ Београд, 2002. г, стр: 151;
Eлза Бибић
