Godine 1191. u Litovskom kneževstvu u mestu Žirovici (Grodnenske gubernije, u današnjoj Belorusiji), pastiri su napasali stado nedaleko od šume – najedanput ugledavši, neobično jarku svetlost u vidu plamena, što je izazvalo kod njih znatiželju, pa su prišavši bliže na opšte iznenađenje – videli na drvetu ikonu Presvete Bogorodice; sijanje ikone i strah, dugo nisu dozvolili pastirima da priđu. Ali kada se svetlost povukla, pastiri su se poklonili ikoni Bogorodice, uzeli je sa drveta i odneli svom Litovskom gospodaru – Aleksandru Soltanu, čuvaru državne imovine.
On je ikonu zaključao i objavio njeno čudesno projavljivanje svojim poznanicima, koji su sa divljenjem slušali njegovo izlaganje, sa željom da vide ikonu. Ali kada ih je doveo do mesta gde je ostavio ikonu, nje tamo nije bilo. Posle nekog vremena pastiri su na istom mestu našli ikonu Bogorodice i opet je odneli svom gospodaru.
Aleksandar je smatrao sebe nedostojnim da ostavi svetu ikonu u svom domu i zavetovao se da će na mestu projavljenja ikone, podići hram, u slavu Presvete Bogorodice. Tako je i bilo. Uskoro je osnovan drevni hram i ikona Bogorodice je postavljena u njega. Posle deset godina crkvu je zahvatio požar, koji ju je pretvorio u pepeo. Mnogi meštani pokušali su da spasu ikonu iz ognja, ali bez uspeha; svi su mislili da je čudotvorna ikona izgorela u plamenu, pa je nisu ni tražili.
Jedanput dok su se deca igrala u podnožju gore gde je bio stari hram, videli su da nekakva Djeva sa lučezarnim sijanjem sedi na kamenu. Nisu imali hrabrosti da Joj priđu, već su o tome obavestili svoje ukućane. Vest je došla i do sveštenika.
Poverovavši da su deca imala viđenje kao Božansko otkrivenje, svi su krenuli na goru i došli ispod ukazanog kamena i videli sveću kako gori. Kada su došli do samog kamena, našli su na njemu ikonu Bogorodice, nazvanu Žirovicka (a koja je ime dobila, po mestu u kome se projavila). Neiskazano su se obradovali radi obretenja ikone, uzeli je i postavili u sveštenički dom – posle čega su pristupili izgradnji novog hrama. Vrlo brzo su ga ozidali, osvetili u čast Bogorodice i postavili u njega čudotvornu ikonu.
I dan danas ikona počiva u Sveto – Uspenjskom Žirovickom muškom manastiru, koji je ime dobio po ovoj čudotvornoj ikoni.
Ikona se praznuje 20. maja po novom, odnosno 7. maja po starom kalendaru.
Čuda
Pred ovom ikonom molimo se pri gonjenju pravoslavnih, za ukrepljenje vere, a takođe i za ustanovljenje čestitih brakova.
Izobraženje
Žirovicka ikona Majke Božije urezana je na kamenu razmera 43h56 mm.
Na njenoj pozadini oslikan je grad, pretpostavljamo – gubernija u kojoj je nađena. Oreol Joj je okružen cvetovima u različitim bojama, dok su sa Njene leve i desne strane oslikani grozdovi vinove loze.
Tropar, glas 5
Pred svetom ikonom Tvojom, Vladičice, molimo se za upodobljenje isceljenja, primanje poznanja istinite vere i odbrane od agarjanskih napada. Tako i mi, k Tebi pripadajući, molimo za ostavljenje grehova, pomisli blagočestivih srca naša prosveti i k Sinu Tvojemu molitvu uznesi za spasenje duša naših.
Literatura:
Ooo Duhovnoe preobraženie: ,,K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM” – Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami, Moskva, 2015, str: 36, 37;
Tihomir V. Ilijić: „Veliča duša moja Gospoda”, VIZG Beograd, 2002. g, str: 151;
Elza Bibić
