Na praznik Cveti, Ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, u Hilandaru su služeni svenoćno bdenje i Sveta liturgija.
Nakon Liturgije, kao i u svim drugim manastirima na Svetoj Gori ovih dana, vršena je, u skladu sa odlukom Sveštene opštine, litija na kojoj su čitane molitve za okončanje stradanja od zarazne bolesti. Svaki manastir je odredio za sebe kada će biti litije. Tako je u Kareji, na primer, litija bila za Blagovesti, dok je u Hilandaru upriličena na Cveti. Litija je išla od Hilandara do konaka bolnice arhimandrita Vasilija Hilandarca i spomen česme kralju Aleksandru Obrenoviću, i nazad do manastira. Posebne molitve koje su se tom prilikom čitale, pažljivo je odabrao i odredio Odbor za liturgijska pitanja Sveštene opštine Svete Gore.
Kako je u svojoj besedi za trpezom naglasio iguman Hilandara Metodije, u jednoj od njih koju je upravo on i pročitao, Svjatejši Patrijarh Filotej navodi kako postoje vremena i iskušenja kada “sveštena toržestva, službe i pojanja u najvećoj meri utihnu, a hramovi divni i veliki se isprazne…”
Iguman Svetog manastira Hilandara arhimandrit Metodije je u besedi za trpezom, povodom trenutne situacije u svetu i zabrane prisustva bogosluženjima, posebno naglasio da, ako želimo da se hramovi ponovo ispune narodom, potrebno je da se prvo pokajemo i ispravimo svoje grehe. Prazne hramove treba da shvatimo kao epitimiju, i da pokajanjem zadobijemo oproštaj i blagoslov, kako bismo se vratili u njih i saborno učestvovali u lepoti crkvenih bogosluženja.
