Svečani ulazak Hrista Gospoda u Jerusalim proslavljen je u podgoričkoj Crkvi Sv. Đorđa Svetom liturgijom, kojom je načalstvovao protojerej Jovan Radović. Visokoprečasnom proti sasluživali su protojerej-stavrofor Dragan Stanišić, jerej Blažo Božović i đakon Ivan Crnogorčević, uz molitveno učestvovanje dugogodišnjeg starešine ovog svetog hrama, prote Miluna Femića.
Na liturgijske vozglase odgovarali su đakon Luka Pavićević i Nemanja Kljajević, student Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta, u Beogradu.
Nakon pročitanog jevanđelskog začala, slovom pouke sabranima se u hramu Gospodnjem obratio načalstvujući sveštenoslužitelj, prota Jovan Radović, čestitajući današnji praznik. Prota je zatim ukazao na to da mi sami možemo videti, da se ovaj Vaskršnji post sastoji od dva posta: Četrdesetnice, koji se završio u petak (koji je iza nas), dok je danas Hristov Ulazak u Jerusalim, gde je današnji dan početak Strasne sedmice – to je ovaj drugi post, koji traje još 7 dana. Prota Radović je stoga objasnio da nas tako današnji praznik uvodi u događaje iz života zemnoga Hrista Boga našega Spasitelja, u Njegovo stradanje, smrt i Vaskrsenje.
“Današnji praznik se desio najviše iz toga razloga, što je Gospod na jučerašnji dan vaskrsnuo svoga prijatelja Lazara, koji je 4 dana ležao u grobu; gde ga Gospod silom Svojom Božanskom, poziva da iziđe napolje iz groba, rečima: Lazare iziđi napolje! – gde taj mrtvac, koji je potpuno izgubio ljudski vid i ljudsko obličje, izlazi kao potpuno novi čovek”, kazao je otac, objasnivši da se tu pokazuje kako Gospod, iznova stvara čoveka i da je to svedočanstvo vaskrsenja svih nas, koje će se desiti na kraju svijeta, vremena i istorije.
“Tu su bili prisutni, pored sestara Marte i Marije, veliki broj njihovih prijatelja Jevreja, a budući da je to blizu Jerusalima, ceo Jerusalim je bio svedok toga događaja, koji se nikada do tada nije desio u jevrejskom narodu“, kazao je otac Jovan, rekavši da jevrejski narod, videvši to čudo, na današnji dan iz poštovanja prema Hristu, (tom velikom čudotvorcu i pravedniku, koji je propovedao ljubav i milosrđe) dočekuju je Ga sa palmovim grančicama bacajući odjeću po putu kojim je dolazio.
Interesantno je pomenuti, naglasio je otac, da Gospod svojim učenicima govori prije ulaska u Jerusalim da odu i nađu magaricu i mlado magare, na koje bi On ušao u Jerusalim. Objasnio je da Gospod na magarici, mladom magaretu ulazi u Jerusalim, zato što je konj u to vreme korišćen za ratne uslove, a magaricu bi carevi jahali kada bi u mirnodopska vremena obilazili svoju carevinu:
“Tako da Gospod seda na mlado magare, želeći time da pokaže, poruči jevrejskom narodu i svima nama – da je On Car mira i da On mir nosi sa Sobom!“
Načalstvujući sveštenoslužitelj je pojasnio zatim da mlado magare simbolički predstavlja mnogobožačke i neznabožačke narode, gde Gospod kaže apostolima, dođite, dovedite mi mlado magare na koje niko nije do sada usedao nije. A da magarica simboliše jevrejski narod, koji se na kraju i odrekao Hrista i razapeo Ga na smrt, usmrtio Ga, i odrekao se potpuno od Njega, kao svoga Spasitelja (što se desilo, 6 dana posle ovoga događaja).
“Danas vidimo opštu radost, opšti praznik, palmove grančice su prisutne, pošto je palma bila ta u Jerusalimu zastupljena biljka“, kazao je otac Jovan i dodao da smo sinoć osveštali vrbu jer je vrba prvo drvo koje procveta posle zime i zato ona i simboliše i Vaskresenje.
Interesantno je pomenuti da crkveno predanje naše Crkve kaže, da kada je Noje prije potopa krenuo da uđe u lađu, koju mu je Gospod zapovedio da napravi, sa sobom je nosio najveću svetinju koju je imao – Adamovu lobanju, da bi kada je izašao iz lađe, predao svom najstarijem sinu, Simu; A Sim kada je pravio grad Jopu je tada podigao žrtvenik i u podnožju toga žrtvenika, podvukao je prota, sahranio glavu svoga i našega pretka – Adama. Ukazavši da je Sim posle grada Jope, napravio i grad Jerusalim, koji simboliše i znači – mir Božiji.
“Posle toga, Hananejci osvajaju Jerusalim i dugo vremena i godina se nije znalo gde je taj žrtvenik i gde je glava Adamova sahranjena; inače, ostao je sačuvan naziv tog dela gde je glava bila pohranjena i zvala se – Golgota, koja na jevrejskom znači, Lobanja ili Čelo“, besedio je prota i podsetio da upravo na Golgotu, Gospod dolazi, da bi iskupio rod ljudski – zato što kroz Adama je smrt ušla u ovaj svet, a kroz Hrista Gospoda dolazi spasenje ovome svetu i nama ljudima.
“Kada čitamo ova strasna Jevanđelja, kada se Gospod popeo na Goru maslinsku sa koje puca pogled na celi grad Jerusalim, On se zaplaka, videći taj Sveti grad, jer koliko je taj grad Svet, toliko je i grešan; grad je Svet po tome što je Gospod došao da upravo u gradu Jerusalimu, prinese najveću žrtvu na kugli zemaljskoj, a to je da život svoj položi radi nas i radi našega spasenja. A sa druge strane je taj grad najgrešniji što se u tome gradu desilo bogoubistvo, najveće zlodelo u istoriji roda čovečanskoga, kada su se Jevreji odrekli Hrista kao svoga Mesije i svoga Spasitelja, koji je došao da i njih spasi od greha, smrti i đavola“, kazao je prota u svome obraćanju u hramu pod Goricom i podsetio da su deca u Jerusalimu na Cveti uzvikivala, mašući tim palmovim granama:Osana, blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, a Osana, na jevrejskom jeziku znači, Gospod dolazi ili Gospode pomiluj.
Protojerej Jovan Radović je još jednom podsjetio da treba da se potrudimo da u ovoj sedmici koja je pred nama – očistimo svoja srca, i u njih unesemo palmove grančice i da zajedno sa tom dječicom uzvikujemo, Osana, blagosloven Koji dolazi u Ime Gospodnje ! Ali i da bismo zajedno sa Njime Stradali, bili Razapeti, zajedno sa Njime Vaskrsli iz svih grešnih djela svojih.
Zatim je naglaso da ćemo ove sedmice imati intenzivna bogosluženja te da se ona naziva Stradalna ili Strasna sedmica.
“Prva tri dana imaćemo Liturgije pređeosvećenih darova, na Veliku sredu, naveče, služićemo Svetu tajnu jeleosvećenja, na Veliki četvrtak služimo Svetu liturgiju, kada se desila Tajna večera i osnovana je i ustanovljena Sveta tajna pričešća, tako da svi oni, koji poste post, koji se kaju za svoje grehe, koji su se ispovedili, trebalo obavezno i na Veliki četvrtak da se pričeste. A uveče, na Veliki četvrtak imaćemo u 18 časova čudesno večernje bogosluženje, kada se čita 12 Stradalnih jevanđelja, gde je opisano Stradanje našega Gospoda. Na Veliki petak imamo u 8 časova Carske časove”, kazao je otac i pozvao sabrane da tog dana u 11 časova dovedu decu kako bi učestvovala u farbanju i bojanju vaskršnjih jaja.
Na Veliki petak u 16 časova služiće se Večernja služba sa iznošenjem Plaštanice na sredinu hrama, a u 19 časova Jutarnja služba sa Statijama, odnosno Pogreb Gospodnji i ophod oko hrama, zajedno sa Svetom plaštanicom.
Na Veliku Subotu ujutro, otac je podsjetio, Gospod leži u grobu, i taj dan se služi Sveta liturgija, a na sam dan Vaskrsa služiće se Vaskršnje jutarnje bogosluženje sa početkom u 5 časova ujutro, objasnivši da je tako zato što je to praskozorje i jer je to onaj momenat kada se dan razdvaja od noći, a Gospod je vaskrsao u ranu i to u najraniju zoru. Zatim, podsjetio je da u 6 časova počinje Vaskršnja liturgija, sa Svetim pričešćem i da će se tokom cijele Svetle sedmice svakog jutra služiti Liturgije, budući da se Vaskrs 7 dana proslavlja (oni koji su postili 48 dana, iako mrse, otac je kazao, treba da se pričešćuju, budući da je priprema trajala 48 dana, a radovanje i radost Vaskrsenja, proslavljamo tih 7 dana), zaključio je protojerej Jovan Radović na kraju svoga obraćanja na praznik Cvijeti.
Nakon primanja Svete tajne pričešća, zajedničarenje sveštenoslužitelja i parohijana, nastavljeno je u Svetogeorgijevskom domu.
Elza Bibić
Foto: Mario Matković / Video: Darko Radunović
