У присуству петнаестак вјерника из Призрена и Ораховца, у маленој цркви Светог Ђорђа, коју су крајем 15. и почетком 16. вијека подигли браћа Руновић, па је позната и као Руновића црква, смјештеној у истој порти са призренском Саборном црквом, посвећеном истом Светитељу, у недјељу 19. науара 2020. године служена је Богојављенска литургија.
Свету службу Божију служили су отац Исидор, проректор Призренске Богословије и парох призренски Јован Радић. За пјевницом, са мати Златом биле су Милица Ђорђевић и њена мајка Евица.
Отац Исидор је произнео бесједу по прочитаном Јеванђељу.
Мало призренско стадо, се окупило у својој цркви, гдје се и најчешће окупља последњих двадесет година и из које се шадрваном разлеже црквено звоно и разноси вијест да су Срби још увек ту, у малом броју, али их има… Препознајем међу њима најстарије баку Светлану и деда Адама, и нешто млађе од њих Милеву и Љиљу, ту је и Влада којем су дошли и неки пријатељи на пар дана па их је довео у цркву, неколико радника Богословије, попадија… Сви се окупили да принесу молитве Богу на овај велики Господњи празник, да приме Свето Причешће, присуствују освећењу Богојављенске водице, и исту у флашицама, за то донијетим из својих кућа раштрканим по разним дијеловима Призрена, понесу и чувају као благослов и лијек од разних болести, у своме дому.
Да подсјетим да су богословци још пар дана на распусту, иначе кад су они ту црква се напуни и у Призрену за наше људе је мало ,,живље“.
Оливера Радић
