Srbija i Republika Srpska 15. septembra obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Na centralnoj manifestaciji u Nišu, u prisustvu predsednika Republike Srbije g. Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srpske g. Milorada Dodika, Preosvećenog Episkopa niškog g. Arsenija, najviših državnih zvaničnika i nekoliko hiljada građana, govorio je Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije:
– Radujem se što sam ponovo sa vama ovde u Nišu, drage Nišlije, žitelji carskog Konstantinovog grada, martiriopolisa, grada mučenika, grada koji je stameni kamen hrišćanstva i Crkve Božje u našem narodu. Ovde je svetlost Hristovog učenja zasjala još u najranijim vekovima Crkve potvrđena vernošću, junaštvom, žrtvom i čuvanjem vere pravoslavne u svakom narednom veku do dana današnjeg. Od čitave slavne istorije ovog grada pomenuo bih samo Čegar i Ćele-kulu. Te dve istorijske epizode najrečitije svedoče da srpski narod ovog kraja nepogrešivo jasno razume šta je to jedinstvo i šta je to sloboda, isto kao što je i svim srcem dokazao da je vredan jedinstva i vredan slobode. Zato mi je posebno drago što zajedno sa vama upućujem čestitku celom našem narodu gde god se nalazio, jer po rečima pesnika: I svuda gdje je srpska duša koja, tamo je meni Otadžbina moja, moj dom i moje rođeno ognjište!
Zato radošću ustreptale duše odavde, iz ponosnog hrišćanskog i pravoslavnog Niša, čestitamo svim našim sunarodnicima Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave želeći da se odjek ovog pozdrava razlegne i dopre i do najudaljenijih geografskih krajeva, gde god da svetosavsko srce bije. U psalmima, najlepšim stihovima koje svet svakodnevno na različite načine već tri hiljade godina ponavlja, besmrtni pesnik Sveti car David kliče: Radovaćemo se za spasenje tvoje, i u ime Boga svojega dignućemo zastavu. Isto tako i mi danas dižemo našu zastavu trobojnicu u ime Boga i za spasenje naše, za spas našeg, ali i svih naroda koji sa nama žive što jemči dvoglavi krstonosni orao sa štitom. Tako Bogu poveravamo sopstevnu zaštitu, opstanak i napredak u slobodi, ali uvek i neodvojivo od svih naših sugrađana bez obzira na veru i narodnost. Zato ovaj praznik jedinstva i slobode proslavljamo mi koji danas živimo u Republici Srbiji i Republici Srpskoj sa drugim našim saplemenicima u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i drugde, gde god da žive širom zemljinog šara. To znači da jedinstvo o kojem govorimo jeste jedinstvo Srba Republike Srpske i Republike Srbije, ali se ne ograničava samo na ove geografske međe i prostorne granice. Ono nema ni vremenske okvire, jer nije ograničeno samo savremenim trenutkom, nego je dijahrono, proteže se kroz istoriju. Jer mi, pravoslavni hrišćani, kroz molitvu i ljubav, kroz našu kulturnu baštinu i divnu tradiciju, u jedinstvu smo sa svim našim precima koji su imali bezgraničnu samožrtvenu ljubav prema svom narodu, njegovoj Crkvi i državi, prema istini, pravdi i slobodi. Na sličan način i mi nastojimo da čestitim radom idemo napred moleći se pritom Gospodu za mir u sebi i gradeći mir oko sebe. U jedinstvu smo i sa onima koji dolaze, sa decom naše dece, sa budućim pokolenjima. Stoga naše jedinstvo nikad nije bilo niti sme biti uskogrudo, nije i ne sme biti ideološko jedinstvo koje deli i isključivo. Ono čak nikada nije bilo zatvoreno samo u okvire našeg naciona. Naprotiv, kroz čitavu istoriju bili smo gostoljubiv narod, otvoren, bez prizemnih kompleksa i stoga su se među nas naseljavali i bivali prihvatani kao svoji, kao braća i sestre, pripadnici mnogih drugih naroda. Neki od tih ljudi su kroz istoriju išli dotle da su i sami sebe nazivali Srbima i ne samo doprinosili razvoju i napretku našeg naroda, nego se borili i polagali svoje živote za njihovu i našu jedinu Otadžbinu.
Hoću da i ovom prilikom naglasim, braćo i sestre, da nije svako jedinstvo od Boga blagosloveno. To svi dobro znamo. Nije svako jedinstvo na korist, a pogotovo ukoliko se ujedinjujemo da bismo bili isključivi ili ukoliko se ujedinjujemo da bismo protiv nekog drugog. Od Boga je blagosloveno samo jedinstvo u dobru, u vrlini, u ljubavi, u jedinstvo ljudi koji teže dobru, dobru za sebe i za svoje bližnje, ali i dobru za sve druge zajednice. Svetosavsko i svetolazarevsko iskustvo nam svedoči da naše jedinstvo mora biti u znaku Hrista, u znaku krsta. Ono je dijahrono, istorijsko, ima svoju horizontalu, ali da bi imalo smisao, da bi bilo moguće, ono mora imati i svoju vertikalu, svoj stub oko koga se sve organizuje i gradi. Vekovi postojanja srpskog naroda su pokazali da je taj stub, ta vertikala – pravoslavna vera, Pravoslavna Crkva i jevanđelske vrednosti Hristove. Zar nije pravoslavna vera i Crkva Pravoslavna kroz svu istoriju oblikovala naš narod, davala smernice i negovala upravo jedinstvo bez obzira na prilike i neprilike koje su ga snalazile. I kad nije bilo srpske države bilo je jedinstva srpskog naroda, a hvala Bogu, danas ima srpske države i Republike Srpske. Ali i kada toga nije bilo postojala je Pravoslavna Crkva u Srba. Zar i danas nije slična situacija, kad nas ima ne samo u vekovnim zavičajima širom Balkanskog poluostrva, nego i kad smo kao narod rasejani danas širom sveta i po svim kontinentima? Zar i danas nije upravo sveta vera pravoslavna i Crkva Hristova u našem narodu roditeljka i čuvarka tog neotuđivog jedinstva, naravno podržana jedinstvom nas u državi Srbiji i Republici Srpskoj? Sagledavajući prošlost, u želji da pronađemo rešenja za današnje generacije, kao jedinu zvezdu vodilju kroz scile i haribde našeg vremena, ali i jedini garant trajnog i istinskog jedinstva u budućnosti vidimo pravoslavnu veru i našu Crkvu Svetosavsku. Samo nas je, kako poručuju genaracije Srba koje dolaze za njim i Sveti vladika Nikolaj, vera koja volju snaži srce blaži, ko još bolju od nje traži održala do danas i može sačuvati za budućnost.
To naravno ni u kom slučaju ne znači da ne treba da se čitavim svojim bićem staramo za ono što je na zemlji, što obezbeđuje privredni i ekonomski napredak, bolji život, sigurnije puteve, bolje bolnice, bržu železnicu, savremenije škole, sve kvalitetnije, bezbednost… Naprtoiv, sve su to nasušne potrebe. U svemu tome, hvala Bogu, svedoci smo svi, postoji evidentni napredak i razvoj i biće ga, verujemo, još više. Međutim, ukoliko se odreknemo svog identiteta, sebe i osveštanog načina života onda smo kao prazna orahova ljuska. Tad jednostavno neće biti moguće odoleti destruktivnim uticajima iz uvoza koji sistematski i programski razaraju i naše škole i porodice. Zato je naša sveta obaveza da ne žmurimo, nego smelo izobličavamo promociju nasilja i nemorala zbog čega duhovno i fizički stradamo i mi i naša deca. Ni po koju cenu ne smemo dopustiti programsko obesmišljavanje tradiconalne porodice kao gnezda sigurnosti i duhovnog zdravlja. Ukoliko naša lična i kolektivna odgovornost učini da nastavimo svoj istorijski hod utrtim stazama naših predaka, naše jedinstvo ima budućnost i šansu da ne bude zatočenik frazeologije prazne, nego živi život koji nas kroz Hrista povezuje u neraskidivo krstoliko jedinstvo sa Bogom i međusobno. Zato je odgonetka svih srpskih nedoumica u sadašnjosti i rešenje za opstanak u budućnosti, pored svih legitimnih i dobrih trudova i napora, kako kaže Sveti vladika Nikolaj: Vera večna, vera slavna, vera naša pravoslavna!
Živeli! Srećan i blagosloven nam Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave!
Izvor: SPC
