Preuzimanje I Sahrana Kidnapovanih Iz Orahovacke Opstine Posle Sedan Godina (3)

Danas se navršilo 20 godina od orahovačkog „Marša mira“

Ime: 10.12.2018 MARS MIRA OLIVERA RADIC; Opis: Danas se navršilo 20 gidina od orahovačkog "Marša mira" Tip: audio/mpeg

Blagodareći sestri Oliveri Radić profesoru i novinaru iz Orahovca donosimo njen dnevnički zapis nastao 10. decembra 1998. godine, povodom dvadesete godišnjice ,,Marša mira“

 

Podsećanje

Dvadeset godina od „Marša mira“

Danas se navršava dvadeset godina od dana kada su se Srbi Orahovca i okoline uputili u potragu za svojim otetim članovima porodica, rođacima, roditeljima, braćom, komšijama put sela Dragobilje u traženju odgovora na pitanje: ,,Gde su naši oteti?“. Marš od Orahovca do Dragobilja nazvan je ,,Marš mira“.

U znak sećanja na sve one kidnapovane od 17.jula 1998. u napadu na Srbe u Orahovcu i okolini, pa sve do 10. decembra 1998. Godine ( kada je Marš održan), na sve čiji su posmrtni ostaci pronađeni u grobnicama Volujak, Mališevo, Klečka, u Radonjićkom jezeru, i na one čiji posmrtni ostaci do današnjeg dana nisu pronađeni, objavljujem ovaj svoj zapis kao malu voštanicu na grobovima novokosovskih mučenika, a za pokoj duše svih koji su kidnapovani, ubijeni u tom periodu. O ovom Maršu mira i događajima koji su usledili Ranko Đinović je snimio dokumentarni film,, Univerzum bola“.

Dnevnički zapis na dan, 10. 12.1998. godine „MARŠ MIRA“

Mirni protesti koje su pokrenuli članovi porodica otetih u napadu na Orahovac i okolinu 17. jula, traju već danima. Svakodnevna je i podrška ostalih građana Orahovca, Velike Hoče, Đakovice, ali i meštana Retimlja, i Opteruše koji još uvek ne smeju u svoje selo. Osim podrške svojim prisustvom i poneke reči utehe, nismo ništa drugo mogli pružiti velikom broju onih koji su ostali bez svojih očeva, braće, sinova, muževa…

Posle uzaludnih šetnji Orahovcem sa transparentima i uzvicima, neko je predložio da krenemo put Mališeva, u potragu za mestom gde su naši oteti još živi, u nekom logoru. Učinili smo prvi korak koji je u početku izgledao nemoguć. Ići putem Orahovac-Mališevo, do sela Dragobilja, putem kojim mesecima niko od Srba nije prošao. Putem koji šiptarski teroristi kontrolišu potpuno. U Dragobilju im je, kažu, neki logor. Povela nas je ideja da licem u lice sa teroristima pregovaramo o oslobađanju naših ljudi.

Masa ljudi se okupila u centru kao i prethodnih dana. Pesnik iz Đakovice Ranko Đinović čita imena kidnapovanih, a srednjoškolka Biljana Dolašević, kojoj je otac kidnapovan, potresan tekst molbe za oslobađanje njenog oca i očeva druge dece tu prisutne. Jauk i plač majki, sestara, supruga, ćerki odjekuje u ušima svih prisutnih. Ranko podiže ruku i posle upozorenja da niko ,, ni čačkalicu ne ponese“ krećemo. Svi obučeni u odeću pravde i istine, naoružani željom da naše otete vidimo kraj nas, idemo od centra Orahovca gde ,,Marš mira“ počinje, putem pored pošte, Doma zdravlja, Pravoslavnog groblja i nastavljamo putem koji izlazi iz Orahovca. Okrećem se oko sebe. Svi podigli glave i kao da niko u sebi ne nosi ni česticu straha. A kako bi nosio? Tu je lice male Anđele, pogledi malog Nina, Ane, Milana, Marka, Katarine, druge Anđele koji krče put i mole nas da im vratimo tate. Krivudav asfalt preseca planine, a oni na čelu zaustavljaju nas na našem prvom odredištu. To je mesto s leve strane asfalta, u dolini preko puta ,,Klečkine kafane“. Pre jula to su bile štale nekih stočara pošto su i blizini nalazilo Ždrelo i Kazančići sa izvorima planinske vode kraj kojih su Orahovčani išli na izlete i kupanje. Prizor koji je sada bio pred nama, zaprepastio nas je. Štale uništene, a svuda uokolo dugački i duboki rovovi , koji su se na nekim mestima pretvarali u čitave zemunice vešto sakrivene posečenim granama, vrećama s peskom i zemljom. Predstavnici naše Opštine su nam ispričali da je tu policija u oslobađanju Orahovca, jula meseca otkrila terorističku bolnicu i zatvor. ,, Mislimo da je ovo dovoljno strašno videti i da bi se sad trebali vratiti jer sledeći deo puta je nesiguran, opasan“, rekli su. Ali rodbina je htela dalje. Izađosmo na asfalt i krenusmo dalje. Samo se nekolicina, oni fizički slabiji, vratila nazad za Orahovac. Neopisiv je osećaj koji je masu ljudi vodio ka Dragobilju. Pomislila sam kako smo čudan i tvrdoglav narod i kad nešto naumimo idemo do kraja. Opet se okrećem oko sebe i vidim prkosna lica, na koja su iz okolnih šuma i planina, znali smo sigurno, uperene dušmanske cevi. Za nama su išla dva vozila OSCE-a, i komandir posebne jedinice policije iz Prizrena Veljko Radenović, koji nas je pokušavao odvratiti od ovog današnjeg puta. Kada je video da ga ne slušamo, pridružio nam se, sa jednom svojom patrolom.

Vreme je bilo lepo, ali je na putu bilo po negde i zaostalog leda. Po okolnim brdima se video i sneg. U jednom se trenutku stresoh od zebnje jer mi pred očima projuriše slike koje sam predhodnih dana videla na televiziji. Tela policajaca i civila, sa odsečenim delovima tela, polomljenim kostima, izvađenim očima, odsečenim uvom… Kakvim to ljudima mi idemo u susret? I sami Šiptari koji su im se suprostavljali, pričali su kako su mučeni, maltretirani… Oni koji su njihova krv, njihova vera…

Žene iz Retimlja i Opteruše na čelu ,,Marša mira“ nisu videle svoje selo pet meseci, a i ako se sve smiri u njega se ne smeju vratiti. I kako bi bez svih muških glava? Pavle, sin ubijenog Anđelka Kostića i brat otetog Živka iz Retimlja i Jugoslav sin otetog Mladena i brat otetog Nemanje iz Opteruše, koji se, po Božjem promislu, nisu našli tih dana u selu, sad su sa njima i sve su oči uprte u njih. Bar neki živi Kostić…bar neki živi Božanić… Zubato sunce je išlo ispred nas i krčilo nam put. Odnekud se među nama nađoše i novinari i strani posmatrači. Ugledah funkcionera iz Prištine Momčila Trajkovića. Posmatrači su nam na neki način bili garant da nam se ništa neće desiti, da niko neće pucati u nas.

Podne je prošlo kada smo prolazili kroz selo Ostrozub, selo ispred Dragobilja. Znali smo da su i njegovi stanovnici naoštrili zube i gledaju, sakriveni iza prozorskih zavesa u nas. Uniformisane, crne prilike pojavile su se na brdu, gore visoko . Iz jedne stare škole virile su puščane cevi, a na njihovom nišanu mi Srbi koji tražimo samo svoje najmilije nazad, žive. Mi i dalje idemo i pravimo se da i ne primećujemo njihovu decu i žene koji izlaze iz kuća i stojeći kraj puta gledaju u nas kao u pogrebnu povorku. Mi gledamo samo napred, tamo nam je odredište.

A onda Dragobilje. Kolona se zaustavlja. Nekoliko naših predstavnika, sa predstavnicima OSCE-a odoše napred do benzinske pumpe, iza krivine. Mi smo ostali i tu čekali. Videli smo ljude kako dolaze i odlaze, malo se zadrže na pumpi, pa se vraćaju tamo negde iza jedne velike kuće na kraju njive. Nešto se dešavalo. Pitali smo se šta.

Posmatrala sam to mesto sa srpskom kovanicom ,,Dragobilje“. Verovatno po nekom dragom bilju koje je tu nekada raslo. Sada tu raste samo korov, koji bode i guši ostalo okolno rastinje, trave, lepe i drage biljke.

Satima smo čekali, a onda su se naši predstavnici sa OSCE posmatračima vratili. Kažu nema logora, nema naših, ne znaju ništa… A zar smo drugo očekivali? Vraćali smo se razočaraniji i sa većim bolom u duši. Na pola puta ka Orahovcu presreli su nas naši autobusi i mi smo se vratili kućama. Bez rezultata. Traganje neće prestati…

 

 

UKUPNO JE ZA VREME NAPADA TERORISTIČKIH BANDI NA ORAHOVAC OD JULA MESECA DO DANAS (12.10.1998) IZ ORAHOVAČKE OPŠTINE KIDNAPOVAN 41 CIVIL. ZA NJIH SE I POSLE ,,MARŠA MIRA“ NIŠTA NE ZNA. KRUŽE RAZNE PRIČE, ALI PRAVU ISTINU NE ZNAMO.

LISTA KIDNAPOVANIH I NESTALIH SRBA U ORAHOVAČKOJ OPŠTINI, DATUM ROĐENJA I DATUM NESTANKA:

 

KIDNAPOVANI IZ SELA OPTERUŠE:

 

1. BOŽIDAR BOŽANIĆ,13.07.1939. OPTERUŠA

18.07. 1998. OPTERUŠA

2.NOVICA BOŽANIĆ, 05. 09.1966. OPTERUŠA

18.07.1998. OPTERUŠA

3.NEMANJA BOŽANIĆ, 05.05. 1982. OPTERUŠA

18.07.1998. OPTERUŠA

4. MLADEN BOŽANIĆ, 25.12.1949. OPTERUŠA

18.07.1998. OPTERUŠA

5. SPASA BANZIĆ, 1951. OPTERUŠA

18.07.1998.OPTERUŠA

6. MIODRAG BURDŽIĆ, 17. 08. 1939. OPTERUŠA

18. 07. 1998. OPTERUŠA

7. PREDRAG BURDŽIĆ, 19. 06. 1967. OPTERUŠA

18. 07. 1998. OPTERUŠA

8. SPASA BURDŽIĆ , 1937. OPTERUŠA

18.07. 1998. OPTERUŠA

 

KIDNAPOVANI IZ SELA RETIMLJA:

 

1.KOSTIĆ DIMITRIJE, 1928. RETIMLJE

18. 07. 1998. RETIMLJE

2. KOSTIĆ LAZAR , 08.03.1972. RETIMLJE

18. 07. 1998. RETIMLJE

3. KOSTIĆ JUGOSLAV ,07.01. 1971. RETIMLJE

18. 07. 1998. RETIMLJE

4. KOSTIĆ LJUBOMIR, 1968. RETIMLJE

18. 07. 1998. RETIMLJE

5. KOSTIĆ MIODRAG , 19.09. 1960. RETIMLJE

18.07.1998. RETIMLJE

6. KOSTIĆ MIROLJUB , 28.08.1967. RETIMLJE

18.07. 1998. RETIMLJE

7. KOSTIĆ MLADEN, 1940. RETIMLJE

18.07.1998. RETIMLJE

8. KOSTIĆ NEBOJŠA, 23.08. 1980. RETIMLJE

18.07. 1998.RETIMLJE

9. KOSTIĆ SAŠKO , 14. 06. 1976. RETIMLJE

18.07.1998. RETIMLJE

10. KOSTIĆ SREĆKO , 1974. RETIMLJE

18. 07.1998. RETIMLJE

11. KOSTIĆ SVETISLAV, 05. 06. 1965. RETIMLJE

18. 06. 1998. RETIMLJE

12. KOSTIĆ TODOR, 30.07. 1965. RETIMLJE

18, 07. 1998. RETIMLJE

13. KOSTIĆ VITOMIR , 28. 05. 1928. RETIMLJE

18. 07. 1998. RETIMLJE

14. KOSTIĆ VEKOSLAV , 1958. RETIMLJE

18.07. 1998. RETIMLJE

15. KOSTIĆ ŽIVKO , 15. 05. 1976. RETIMLJE

18. 07. 1998. RETIMLJE

16. NIKOLIĆ CVETKO , 06. 04. 1981. RETIMLJE

18. 07. 1998. RETIMLJE

17. NIKOLIĆ RAJKO, 1954. RETIMLJE

18. 07. 1998. RETIMLJE

 

KIDNAPOVANI IZ ORAHOVCA:

 

1. BALJOŠEVIĆ ĐORĐE, 26. 04. 1941. ORAHOVAC

17. 07. 1998. ORAHOVAC

2. BALJOŠEVIĆ TOMISLAV, 01. 10. 1937. ORAHOVAC

17. 07. 1998. BELA CRKVA

3. BALJOŠEVIĆ SAŠA, 27.08.1967. PRIZREN

17.07.1998. BELA CRKVA

4. VITOŠEVIĆ SRĐAN, 29. 11. 1972. PRIZREN

17. 07. 1998. ORAHOVAC

5. VITOŠEVIĆ SREĆKO , 18. 02. 1968. ORAHOVAC

17. 07.1998. ORAHOVAC

6.TOMIĆ SVETOZAR, 20.02. 1946.ĐAKOVICA

18.07.1998. BELA CRKVA

7.ČABRKAPA ČEDOMIR , 11.05.1950. PLJEVLJA

17.07.1998. ZRZE

8. ĐINOVIĆ DUŠKO, 01. 05. 1959. RATKOVAC

17.07. 1998. ZRZE

9.ĐORIĆ ĐORĐE , 07.06.1970. ORAHOVAC

17.07.1998. ORAHOVAC

10.STANOJEVIĆ ALEKSANDAR,13.03. 1956. BEOGRAD

17.07.1998. ORAHOVAC

11. STANOJEVIĆ KRSTA, 05.09. 1960. ĐAKOVICA

17.07. 1998. ORAHOVAC

 

KIDNAPOVANI IZ VELIKE HOČE:

 

1. DOLAŠEVIĆ DUŠKO, 30. 11. 1954. VELIKA HOČA

17.07. 1998. ORAHOVAC

2. PATRNOGIĆ DUŠKO, 17.02. 1959. VELIKA HOČA

17.07. 1998. VELIKA HOČA

 

KIDNAPOVAN IZ BRATOTINA:

 

1.MATIĆ BOBAN

23.09.1998. SUVA REKA

Olivera Radić.