Научни скуп

Отворен Међународни научни скуп о осам вјекова аутокефалије СПЦ

Његова светост Патријарх српски г. Иринеј отворио је данас Међународни научни скуп „Осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219-2019) – историјско, богословско и културно наслеђе“ који се одржава на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Патријарх српски је рекао да наредне године прослављамо један епохални догађај не само за нашу Српску православну цркву, него и за српски народ, историју и културу, подсјетивши да је прије осам вјекова  Свети Сава издејствовао да СПЦ добије аутономију – аутокефалност:

„Тај догађај је од великога значаја и на њему се развијала читава наша историја, култура, све оно што један народ чини културним народом. То је учињено благодарећи личности Светога Саве која се васпитавала и узрастала духовно и нтелектуално у тадашњем центру хришћанског свијета на Атонској Гори, благодарећи његовом поријеклу и духовној и моралној снази.“

Истичући да добијање аутокефалије у том времену није била ни лака, ни обична ствар, Свјатјејши је казао да без обзира колико, лично, тај догађај припада њему, да је мишљења да је за такво епохално дијело великим дијелом заслужан и његов отац Стефан Немања – Свети Симеон који је био међу највећим државницима тога времена.

Нагласио је да је Свети Сава хтио да самостална Црква буде основана у народу и из народа, са својим језиком, културом, државом и са својом династијом.

„Тек таква држава је обезбијеђивала самосталан развој државе и народа, развој на најефикаснијим темељима једног народа и једне државе“, рекао је Патријарх Иринеј, истичући да је Свети Сава то велико дјело учинио на најгенијалнији начин – без борбе, без крви, без свега што су касније чинили поједини народи.

Посебно је нагласио да то није било корисно само за српски народ и Српску цркву него да је то било јеванђељско дијело и подсјетио на Педесетницу и прву апостолску благовијест разним народима изречену на разним језицима.

„До Светог Саве за наш народ и Цркву, духовни центар је био Цариград одакле су долазили епископи и свештеници. Послије Светог Саве центар наше Цркве је у Жичи и Пећкој патријаршији. Богу хвала поред многих искушења кроз историју то је остало до данас“, казао је Патријарх.

Са посебном забринутошћу Патријарх српски је истакао да данас пријети опасност да наш духовни центар – Пећка патријаршија не буде у оквиру наше државе.

„То је озбиљан проблем и то би требало да схвате и они који данас снагом и силом управљају овим свијетом – да би било врло трагично за историју свијета и за наш народ, да Пећка патријаршија са Светом косовском земљом пређе у руке другим народима.“

Патријарх је изразио наду да ће идуће године, кроз разне научне зборнике, предавања бити осветљена историјска прошлост и значајна улога коју је имала Црква у нашем народу.

„Питање је послије догађаја које смо имали у својој прошлости да ли би данас говорили српским језиком, да ли би били народ са својом културом, историјом  да није било наше Цркве“, рекао је Патријарх српски г. Иринеј.

Истичући да смо благодарећи Светом Сави и духовном наслеђу које нам је оставио, опстали као народ са своји именом, културом, историјом, Патријарх Иринеј је подсјетио на улогу Цркве која је остала са народом у тешком ропству које је трајало 500 година.

Предсједник Српске академије наука и умјетности, Владимир Костић, рекао је да се не смије дозволити да други креирају српску историју и ,што је још горе, у такве диктате повјерујемо.

Костић је истакао да је у том напору САНУ искрени сапутник и сарадник СПЦ и изразио задовољство што САНУ, на позив Цркве, учествује у обиљежавању једног од најзначајнијих догађаја српске историје.

На отварању скупа, који ће трајати до петка, 14. децембра, говорили су и ректор Универзитета у Београду Иванка Поповић и Његово преосвештенство Епископ браничевски др Игнатије (Мидић).

Међународни научни скуп „Осам векова аутокефалије Српске православне цркве (1219-2019) – историјско, богословско и културно наслеђе“ почео је јутрос Светом архијерејском литургијом којом је, у капели Богословског факултета, началствовао викар Његове светости, Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан.

Весна Девић