Desetine hiljada vernih na svenarodnom molebnu za svetinju braka i porodice

Desetine hiljada vernih na svenarodnom molebnu za svetinju braka i porodice, slogu i mir u našem narodu

Ime: 12. 09.2022- PATRIJARH PORFIRIJE- MOLEBAN; Opis: Moleban za svetinju braka i porodice, slogu i mir u našem narodu Tip: audio/mpeg

U molitvenom prisustvu nekoliko desetina hiljada vernih, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je 11. septembra 2022. godine ispred Sabornog hrama Svetog Save u Beogradu moleban za svetinju braka i porodice, slogu i mir u našem narodu

 

Centralne ulice i Svetosavski plato zakrčile su nepregledne kolone blagočestivog naroda, ne samo žitelja srpske prestonice već i vernih pristiglih sa svih strana Srbije kako bi se zajedno sa svojim Patrijarhom i otačastvenim arhijerejima pomolili za očuvanje napadnute svetinje braka i porodice.

Molebanu su molitveno prisustvovali preosvećena gospoda njpiskopi sremski Vasilije, novogračaničko-srednjezapadnoamerički Longin, bački Irinej, šumadijski Jovan, zvorničko-tuzlanski Fotije, raško-prizrenski Teodosije, kruševački David, timočki Ilarion, niški Arsenije, valjevski Isihije, remezijanski Stefan, toplički i izabrani šabački Jerotej, hvostanski i izabrani zapadnoevropski Justin, mohački Damaskin, marčanski Sava, umirovljeni kanadski Georgije, izabrani lipljanski Dositej.

 

Na kraju molebna Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije je besedio vernom narodu.

Patrijarh Porfirije: Božja reč nam već na početnim stranicama Svetog Pisma otkriva da je Bog stvorio čoveka kao dva pola, kao muško i žensko, i da je blagoslovio brak i porodicu kao zajednicu ljubavi muškarca i žene sa njihovom decom.

U ime Oca i Sina i Svetog Duha. Braćo arhijereji, braćo sveštenici, sveštenomonasi i monahinje, braćo i sestre, deco Svetog Save i deco Svetog kneza Lazara, deco velikih, slavnih otaca i praotaca naših, podvižnika, mučenika i svedoka pravoslavne vere,

Dobro ste došli u okrilje hrama Svetog Save. Dobro smo došli i dobro smo se sabrali večeras. Jedna nas je misao i jedna želja večeras okupila u ovom broju pred hramom Svetog Save, pred sabornim hramom čitavog srpskog pravoslavnog naroda gde god da se nalazi. Ta želja, ta misao jednostavna je: da budemo ono što jesmo, da budemo ono što su bili naši preci – da to isto budu i naša deca, da budemo ono što zapravo jesmo od kada za sebe znamo, da budemo ono što je volja Božja, ono što Bog hoće od nas, a ne ono što ljudi pokušavaju da dobiju. Braćo i sestre, sabrali smo se ovde da se pomolimo Bogu za svetinju braka, za slogu i jedinstvo.

Moleban patrijarhU životu nas pravoslavnih hrišćana sve treba da započinje i da bude prožeto molitvom, da se njome završava, da sve bude utemeljeno u molitvi, jer mi, pravoslavni hrišćani, u molitvi prepoznajemo neizmernu silu i snagu. Molitva je istovremeno i prostor prisustva Božjeg među nama, u nama i u našim životima. Juče sam, braćo i sestre, služio Liturgiju u Jasenovcu, a jutros u Lici, u Medaku, gde su živote izgubili mnogi nevini ljudi 1993. godine. Nekoliko dana pre toga bio sam u Sentandreji, u Mađarskoj, a pre toga u Herceg Novom. U poslednja dva-tri meseca obišao sam i služio u mnogim eparhijama naše Crkve, od Kosova preko Republike Srpske i širom Srbije. Služio sam i sabirao sam se sa našim narodom, molio se Bogu zajedno sa njim.. Gde god da živimo, nezavisno od državnih i političkih granica, sve nas povezuje jedna ista vera pravoslavna. Sve nas povezuje jedna ista Srpska Pravoslavna Crkva. Sve nas baš zbog toga povezuje i čini da jesmo jedno, isti sistem vrednosti. Pravoslavna vera nas je gde god da smo oblikovala kroz vekove, od Svetog Save, preko Kosovskog zaveta, Svetog kneza Lazara Kosovskog, sve do naših dana. Oblikovalo nas je Jevanđelje Hristovo, reč i zapovesti Božje, oblikovalo nas je Hristovo učenje. Jevanđeljem smo Hristovim gradili i izgradili svoj svoj način života i svoj sistem vrednosti. Tim sistemom vrednosti organizujemo svoj privatni, porodični, društveni, kulturni život. Na tom sistemu vrednosti formiran je naš javni moral. Njim gradimo odnose među sobom, ali i sa drugima i drugačijima, jednom rečju gradimo i negujemo ono što mi jesno, svoj identitet. To je pravoslavni, hrišćanski identitet i jevanđelski sistem vrednosti. U centru tog sistema vrednosti nalazi se ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem, ali ne sentimentalna, površna ljubav, nego ljubav koja je odgovornost prema svetinji života i odgovornost prema spasenju. Nismo samo biološka bića pozvana u ovaj svet da imamo svoj početak i onda potpuno besmisleno obesmišljavajući sve što mu je prethodilo da iz njega iščeznemo. Stvoreni smo za večnost, a u tu večnost nas vodi Crkva naša, vodi nas Jevanđelje Hristovo i jevanđelski sistem vrednosti.

Braćo i sestre, znate to bolje nego ja, mi nikome ne namećemo ono što je naš način života, ali isto tako ne želimo da nam bilo ko, sa bilo koje strane sveta dolazi da nam nameće svoje vrednosti, svoj pogled na svet, svoj način života. Braćo i sestre, nećemo – ponavljam, jer mi nikome ne namećemo svoj način života – da nam iko, makar on i mislio da je bolji od nas, nameće svoja pravila, svoj pogled na svet i svoj način života. Nećemo da nam bilo ko kaže šta mi treba da budemo. Nama je mera i kriterijum Hristova reč, Božja reč. Hristos nam daje putokaze, govori nam šta je dobro, a šta nije, šta je crno, a šta belo, šta je Bogom ustanovljeno kao prirodno, a šta je neprirodno ili kako Sveti Maksim Ispovednik kaže protivprirodno. Božja reč nam već na početnim stranicama Svetog Pisma otkriva da je Bog stvorio čoveka kao dva pola, kao muško i žensko, i da je blagoslovio brak i porodicu kao zajednicu ljubavi muškarca i žene sa njihovom decom. Na takvom Bogom blagoslovenom braku i na takvoj porodici je izgrađeno društvo i civilizacija kakvu poznajemo, ne samo ovde nego i u Evropi. Sama reč porodica po svome značenju u srpskom jeziku nam kazuje da muško i žensko pokrenuti ljubavlju i u želji da budu jedno stupaju u zajednicu i da bi imali porod, porodicu. Porodica je jedan od plodova braka između muškog i ženskog. Ali, kada u braku nema poroda, kada nema dece, kada je takva volja Božja, brak ni u kom slučaju ne gubi svoju punoću i svoj smisao, jer ostaje onaj najvažniji cilj – da dvoje u ljubavi jedno budu.

Pa šta je to? To je vera naša. Njom i poverenjem u Hristovu reč znamo šta je muško, a šta je žensko. Njom znamo i šta je brak. Za nas pravoslavne hrišćane to se podrazumeva. Tu nisu potrebna nikakva objašnjenja, jer je Hristova reč jednostavna i upućena svakom čoveku. Danas smo, međutim, suočeni sa talasima, sa cunamijem, sa najezdom mnogih novih sistema vrednosti koji se nasilno, agresivno ili mekom moći i nevidljivim radovima ispod radara, nameću sa ciljem da uruše svaki postojeći prirodni ili civilizacijski poredak, da uspostave novu paradigmu, nova pravila. U tom vrtlogu, namera je da se poruše identitetski temelji i stubovi pojedinca i zajednica, da sve postane relativno i krhko. Kao da hoće da nam kažu da sve što smo do sada znali i čime smo živeli do sada više ne važi i da smo zapravo hiljadama godina živeli pogrešno, bili u zabludi. Epilog ovih ideologija posthumanističkog društva nije samo da izgubimo ideju o tome šta je muško, a šta žensko, šta je brak, nego da na kraju – reći ću oporu reč i biti prozivan zbog toga, ne hajem za prozivke, nego sa vama brinem šta će Bog reći – ne možemo sa sigurnošću reći ni šta je čovek. I već ima takvih ideja i takvih glasova.

Naravno, da ne zvuči samoljubivo i gordo, da smo im mi smetnja, ne zbog toga što smo tobož bolji od njih ili što imamo drugačiji stav i gledište, već zbog toga što naše svecelo i snažno opredeljenje za istinu Jevanđelja Hristovog, pa i za istinu o muškom i ženskom i braku, izobličava njihove stranputice. Tom i takvom duhu smeta Hristos i Njegovo Jevanđelje. Mi smo čitali Jevanđelje i znamo kada je Gospod bio u Gadarinskim krajevima. Učinio je dobro, ali su mu rekli: Idi od nas, smetaš nam, kvariš nam biznis, kvariš nam našu ideju da su komfor, uspeh i slava najvažnija stvar na svetu. Smeta im Hristos, jer On jasno kaže: „Da nisam došao ne bi greha imali“, tj. da nije Hristos došao ne bi znali šta je ispravno, a šta nije. Budući da je Hristos došao i u Jevanđelju rekao šta je istina, a šta laž, tom duhu prepreka je On sam i Njegova Crkva, odnosno vrednosti koje izviru iz Njegove istine. Zbog toga taj duh novih ideologija hoće te vrednosti, ako ne da ih ukloni, onda bar da ih razvodni i relativizuje. Naravno, pokušava iznutra, unutar Crkve, da relativizuje ono što je Gospod rekao. Kažu: „Zar Bog nije dao slobodu čoveku?“. Da, jeste. Ali, apostol Pavle je rekao: „Sve mi je dozvoljeno, ali nije mi sve na korist“. Dakle, nije svaka sloboda spasonosna i smislena. Otuda je za nas pravoslavne hrišćane neprihvatljiva LGBTQ+ ideologija.

Međutim, odmah da podvučem da smo istovremeno protiv svake vrste nasilja, da smo protiv prezira, mržnje, progona i žigosanja onih koji dele te ideje, pogotovo ako se nasilje čini u ime Crkve, i u ime Hrista. Štaviše, znam da ima mnogo ljudi iz te populacije koji su bolji od mene, ali koji nose svoj krst i bore se sa svojim iskušenjima i koji nisu ni za kakva paradiranja. Verujem da i vi imate takva iskustva. Mi im ne sudimo, ne optužujemo ih i ne osuđujemo. Bog je sudija svima, pa i nama ovde sabranima. Kao hrišćani molimo se i za njih, jer su i oni naši bližnji. Molimo se da i oni dođu u poznanje istine Hristove, zakona Njegovog, zapovesti Njegovih. Ne mešamo se u to kako ko organizuje svoj život. Ovde nije reč o ličnom odnosu prema bilo kome konkretno. Reč je o tome da ne možemo prihvatiti bilo čije slabosti, lične sklonosti i izbore koji nisu u skladu sa poretkom koji je Bog ustanovio, a koji se propagiraju i nameću kao nova društvena norma i pravilo. Ne možemo prihvatiti da se mediji, prosveta, kultura, ali i političke ustanove pretvore u sredstva stalnog i permanentnog psihološkog i moralnog pritiska u službi nasilnog socijalnog inženjeringa. Mi ne možemo dozvoliti da ta ideologija menja model društva kojim naš narod živi otkad zna za sebe.

Već smo suočeni sa plodovima tihog inženjeringa te LGBT ideologije. Da neko ne kaže da preterujemo, da smo sumnjičavi, da preterujem: ovih dana smo saznali da su u udžbenike osnovnih i srednjih škola kod nas ispod žita, daleko od oka javnosti, unete lekcije koje propagiraju rodnu ideologiju. Ko je to učinio? Da li je neko vas, čija deca idu u školu, pitao nešto o tome? Da li ste saglasni? Ako vas pak nije pitao, a ja znam da nije, tražimo od nadležnih organa da se odmah povuku iz upotrebe svi udžbenici, priručnici i pomoćna nastavna sredstva u srednjim, osnovnim školama i predškolskim ustanova u kojima postoje takve lekcije.

Zamislite tek do kog apsurda dovode ovi trendovi. Dok, sa jedne strane, imamo zakone koji daju apsolutno pravo majkama da odlučuju o tome da li će njihovo dete ugledati svetlost dana ili ne, da li će se roditi ili ne – a decenijama sam ispovedao naš srpski narod u manastiru Kovilju i znam kakav je bol svakoga koji je prošao kroz to, molio se zajedno sa onima koji su prošli kroz to i siguran da je Bog taj bol uračunao kao prilog na putu preobražaja i spasenja – a sa druge strane, u državama u kojima su ovi trendovi postali realnost i norma, postali normalni, imaju zakone koji istim tim roditeljima zabranjuju da ako imaju muško dete, da ga vide kao muško, oslovljavaju kao muško, da svome sinu kažu: Sokole moj; ili ako imaju devojčicu nisu u prilici, i ne smeju po zakonu da neguju svoju devojčicu da bude buduća devojka i buduća majka. I to sve do ne znam koje godine. I o tome da li je dečak, ako se rodio kao dečak, i da li je devojčica, ako se rodila kao devojčica, zaista to i želi da bude. Kada dođe do ne znam koje godine treba sami da odluče, po svome afinitetu, šta su, a pre toga, do četrnaeste godine, prošli su brainwashing, prošli su ispiranje uma kroz razne programe u školama koje su učili. To nisu vrednosti po kojima mi živimo! To nisu vrednosti sa kojima hoćemo da živimo!

Stoga je razumljivo, braćo i sestre, što se protivimo takozvanom Europrajdu, što se protivimo paradiranju ulicama Bogorodičinog grada, prestonog grada Beograda. Videli smo već i nemamo potrebu više da gledamo, u mnogim evropskim prestonicama kako takve manifestacije opscenim i egzibicionističkim ponašanjem i svojom vizuelnom i estetskom agresijom vređaju, izruguju se i ismevaju sve što se smatra najsvetijim i najčestitijim i u našem narodu, ali i u drugim narodima. Mi smo protiv Europrajda kao takvog, jer je očigledno da im nije samo do šetnje i do provoda, jer im je cilj da preoblikuje naše društvo, naše vrednosti, naš način života, a da to sami nismo tražili.

Braćo i sestre, neki kažu, siguran sam ne dubinski u sebi razmislivši, da je ovakav naš stav krstaški rat. Znamo mi dobro šta su krstaški ratovi. Znaju to pravoslavni narodi, znaju i ko ih je i zašto vodio. Mi smo bili objekti krstaških ratova, ali i to iskušenje i tu nevolju smo prevazišli verom i Jevanđeljem. Da li mi vodimo krstaške ratove ako sedimo u svojoj kući? Nismo mi otišli u drugu državu, u drugi narod da mu čak ni milom, a kamoli silom, namećemo svoj način života i svoje vrednosti. Nismo ni verom ni bilo kojom drugom idejom, a bezbroj puta smo u istoriji bili podvrgnuti raznim pokušajima da se odreknemo sebe, da ne budemo ono što jesmo, da postanemo nešto drugo. Hvala Bogu, evo nas sa glavom na ramenima živi i zdravi i dalje ono što smo bili. Pa ko vodi krstaški rat? Drugi su došli u našu kuću i nama propagirajući svoje ideje potkradaju nas i nameću ih. Oni hoće da nam kažu kakvi treba da budemo. Mi smo objekti u ovoj priči i mi smo oni koji su izloženi nasilju. Siluju nam pamet! Siluju nam dušu! Hteli bi, ali neće moći!

Braćo i sestre, mogao bih sa vama do ujutru biti i više od svega bih voleo da imamo svenoćno bdenije, svenoćnu molitvu onako kako to čine manastiri po Svetoj Gori i po Srbiji, da se molimo za čitav svet i za sve ljude, da se molimo da nam Bog da mir, da nam da zdravu porodicu, da nam da slogu i jedinstvo, jer imamo mnogo iskušenja i problema – zato je potrebno da budemo jedno u veri i jedno u dobru – da se molimo i za posrnulu našu braću u vezi sa idelologijom koju smo pominjali, da je više ne pominjem. U vezi sa svakim našim padom, sa svakim našim grehom, da nam Bog svima da da dođemo u poznanje istine, da znamo Njega, Jednoga u Trojici Boga koga slavimo, Oca i Sina i Svetog Duha sada i uvek i u vekove vekova. Amin!

Izvor: SPC