У Владичанском двору у Мостару, у четвртак 9. маја 2013. године, потписан је уговор о изградњи спемен Цркве Васкрсења Христовог у Пребиловцима. У име инвеститора, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, уговор су потписали Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије и надлежни парох чапљински јереј Данило Боро, док је у име извођача радова уговор потписао директор фирме Гемакс Вања Пешут. Према потписаном уговору вриједност радова, без пдв-а, износила је 1.076.794.70 КМ док ће, како је тада забиљежио завичајни портал, динамика радова зависити од прилива средстава донатора и вјерујућих Срба.
Неимари на изградњи храма били су Бошко Шиповац, Младен Жерајић, Милован Станић Синиша Кузман, Радоје Гаћина, Михајло Мучибабић и Слободан Фржовић. Осмог августа 2015. године храм је свјештао, уз саслужење 20 владика и 200 свештеника, Патријарх српски г. Иринеј.
Подсјетимо да је на почетку 2010. године, о Божићу завршен пројекат обнове, у рату порушеног, храма посвећеног Сабору српских светитеља и пребиловачких мученика у чијој крипти су били посмртни остаци жртава из Другог свјетског рата . Његов аутор био је др Предраг Ристић, архиктекта иза којег се налази више познатих храмова међу којима је, поред осталих, Херцеговачка Грачаница. Обнову миниране цркве над њеним кратером, аутор је понудио, како је рекао у разговору за Пребиловце – село на интернету као сликостојитељку архитектуре комплекса Цркве Васкресења са Црквом Светог Гроба у Јерусалиму. Наравно није ријеч о буквалној копији, већ новом пројекту којим се дух и атмосфера Јерусалимског храма прењела у Пребиловце, изнад постојећег кратера порушене цркве и уништеног гроба невино пострадалих жртава у Другом свјетском рату.”
Канонизоване тежаке пребиловачке, њихову дјецу и жене на фресци импресивних димензија у параклису храма живописао је протомајстор Александар Живадиновић. Са фреске димензија 6 х 5 метара посјетиоцима храма живописац је приближио 59 ликова, старијих жена, дјевојака, људи различите старосне доби, дјеце који су крајем деветаестог и до прве половине двадесетог вијека живјели у Пребиловцима. Уз свете Пребиловчане налазе се у параклису фреске светитеља који су, углавном, били њихова крсна слава, Свети Никола и Свети Јован. На поду у централном дијелу храма је симбол сунца испод којег је костурница са пронађеним остацима мученика. Наос, у поређењу са другим храмовима, на зидовима нема фреске. ”Од подово до сводова” у приземљу и на спрату непрегледне су колоне хиљаде имена – да се не заборави.
Немјерљив допринос у активностима везаних за храм дало је Српско национално друштво ”Пребиловци” из Београда основано у марту 2006. године. Друштво је иницирало израду пројекта будућег храма. У мају 2007. године, уз благослов владике захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија почело је истраживање терена на којем је био храм. Радови су повјерени Заводу за заштиту споменика културе из Бања Луке а њима је руководио археолог Александар Ратковић из Требиња. Српско национално друштво ”Пребиловци” својим активностима и финансијском подршком значајно је допринјело у реализацији истраживачких радова. Пронађена је готово симболична количина посмртних остатака 4.000 жртава есхумиранимх из 13 херцеговачких јама. Кренуло се у СНД и са обновом порушене школе „Краљ Милутин“ у којој су похрањени остаци остатака жртава до сахране 8. августа 2015. године. Тада ће некадашња школска зграда постати Духовни и културни ценар „Свети краљ Милутин“.
Његова светост Патријарх српски Иринеј освјештао је обновљени Храм Васкрсења Христовог. Саслуживало је 20 владика и 200 свештеника. Претходно од Дома културе у центру села ишла је литија са остацима остатака моштију пронађених у рушевинама 1992. године динамитом, минама и бомбама разрушеног храма. У порти храма Његова светост дочекао је литију која је донијела остатке моштију Светих пребиловачких мученика из Дома културе гдје су биле смјештене, након истраживања рушевина храма. Симболично узео је мали кивот са моштима који је у литији ношен три пута око храма, у којем је обављено похрањивање моштију мученика које је те 2015. године Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао.
Васкрсли су Пребиловци. Постали су свето мјесто.
Извор: Пребиловци / ТОП портал
Фото: Епархија ЗХиП
