Druga nedelja svete Četrdesetnice posvećena je molitvenom spomenu na Svetog i bogonosnog oca našeg Grigorija Palamu (Γρηγόριος Παλαμάς), Arhiepiskopa solunskog i velikog bogoslova i propovednika pravoslavnog mističnog podvižništva, velikog zastupnika stvarnosti oboženja kroz učestvovanje u sâmom Bogu, u Njegovoj netvarnoj blagodati.
Misao Svetog Grigorija potvrdila je autentičnost svetiteljskog viđenja Boga. Prve nedelje svete i velike Četrdesetnice bogoslužbeno smo proslavili pobedu Pravoslavlja nad brojnim jeresima, a prevashodno pobedu nad ikonoborstvom, dok u drugoj nedelji proslavljamo divnog među svetiteljima i velikog među pobednicima Pravoslavlja koji se u svom bogoslovstvovanju borio i izborio za bogoslovlje Pravoslavnog mističnog podvižništa koje podrazumeva učenje o neposrednosti Božjeg prisustva u svetu.
Sveti Grigorije Palama propovednik je učenja o božanstvenosti blagodatne netvarne svetlosti kojom je Gospod zasijao prilikom Preobraženja na tavorskoj gori. Ista ta Preobraženska netvarna svetlost, po Njegovom učenju prosvetljuje svakog čoveka koji se pogruzio u molitvu i post.
Sveti Grigorije Palama je u svom učenju razlikovao Božansku suštinu i energiju, jer je Bog po suštini nesaznajan, ali se On u svojim energijama otkriva nama u ličnosti Ovaploćenog Logosa. Po njegovom učenju, čovek je kroz svetu Evharistiju utkan u Bogopoznanje, te tako Sveta Liturgija sve nas prosvetljuje i čini nas dostojnima za Bogopoznanje i zajednicu sa Gospodom našim. Ova nedelja nije oduvek bila posvećena spomenu na Svetog Grigorija Palamu, a to nam svedoči jerusalimski kanonar koji spominje da je u sedmom veku druga nedelja posta bila posvećena spomenu na evanđelsku priču o Milostivom Ocu (ili bludnom sinu).
Sa druge strane, bogoslužbeni ustav Velike Carigradske Crkve spominje da je u 9-10. veku, ovaj nedeljni dan bio posvećen spomenu na Svetog Polikarpa, Episkopa smirnskog. Najstarije svedočanstvo koje spominje spomen svetog Grigorija Palame nalazimo u 14. veku. Službu ovom spomenu sastavio je Patrijarh carigradski Filotej, koji u svom himnografskom delu veliča sva veličanstvena dela iz života velikoga Grigorija Palame, njegovo predano Arhipastirsko služenje nazivajući ga stubom Crkve, ali i njegovo pregalaštvo na polju bogoslovstvovanja. Oba evanđelska začala koja se čitaju druge nedelje Svete Četrdesetnice podsećaju nas da se početak svake naše uzetosti nalazi u grehu, i podstiče u nama želju za duhovnim preporodom u tajni preumljenja (pokajanja), nalazeći svoju potporu, pomoć i nadu u Gospodu našem.
Prvu polovinu 14. veka obeležio je isihastički spor. Ovaj spor je nastao oko pitanja mogućnosti viđenja tavorske netvarne svetlosti, što su Varlaam i Grigorije Akindin, kao i njihove pristalice osporavali smatrajući da je Bog nesaznajan. Protivnik isihastičkog učenja bio je kalabrijski monah Varlaam, učeći da je nemoguće na opitni način doživeti iskustvo Boga, a kao vrhunac njegovog protivljenja bilo je proglašenje isihastičkog učenja za jeres. Varlaam je u svom učenju isticao da je Bog za ljude izvan domašaja čulnog iskustva, jer po njemu svako znanje o Bogu mora biti na posredan način. Kao borac i pobenik Pravoslavlja nad Varlaamovim učenjem pojavio se Sveti Grigorije Palama koji je u svojoj dubokoj bogoslovskoj formulaciji izložio duhovni sadržaj mistične tradicije svetogorskog monaštva. Ova Palamina bogoslovska formulacija sadržana je u njegovom čuvenom delu Trijade u odbranu monaha isihasta. Pored Trijada, Palama je sastavio i Svetogorski tomos, sa kojim su se saglasili svi Svetogorski igumani, a koji je u isihastičkom sporu odigrao odlučujuću ulogu.
Svećnjače Pravoslavlja, utvrđenje Crkve i učitelju, dobroto monaha, nesavladivi zaštitniče bogoslova, čudotvorče Grigorije, pohvalo Soluna, propovedniče blagodati, moli se neprestano za spasenje duša naših. (tropar)
Himnografija druge nedelje Svete Četrdesetnice saobražavajući se sa Svetopisamskim čtenijima, poučava nas na se naše oboženje nalazi u molitevnim opštenjem sa Bogom i Bogopoznanjem učešćem u Svetoj Evharistiji. Ugledajući se na Svetog Grigorija Palamu koji je sebe ispunio Božanskom svetlošću koja presvetljuje svakoga čoveka koji dolazi na svet, pozvani smo da iz svog bića odbacimo svaku tamu greha koja prekida našu zajednicu sa Bogom, i da se vrlinskim životom obučemo u odeću svetlosti Bogopoznanja.
Bože, Oče slave, Ti si Jedinorodnoga Sina Tvoga predao za nas i preko Njega nas usinovio, budi, i sada, milostiv prema nama, prestupnicima zapovesti Tvojih, i nemoj nas pogubiti sa onima koji su se udaljili od Tebe, niti dopusti da budemo gladni duhovnih Tvojih darova; nego nas udostoj da Ti se približavamo ustima i srcem i pokažemo dostojanstvo usinovljenja preko dobrih dela. Jer mi podražavamo vraćanje bludnoga sina Tebi čime Si i nama obznanio neiskazano Tvoje čovekoljublje prema grešnicima, da bismo zadobili beskrajna dobra pripremljena onima koji ljube volju Tvoju. Branič budi rodu našem, pokoravajući mu svakog neprijatelja i protivnika.
Blagodaću i čovekoljubljem Jedinorodnoga Tvojega Sina, sa Kojim si blagosloven, sa presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. (Zaamvona molitva druge sedmice Svete Četrdesetnice – nedelje Svetog Grigorija Palame).
Branislav Ilić, teolog