Otac Makarije Savinski: Časnim postom da, u Hristu, pobijedimo smrt
Jeromonah Makarije iguman manastira Savina bio je gost emisije ,,Pitajte sveštenika“ u nedjelju pred Svetu Četrdesetnicu, na siropusnu nedjelju, u nedjelju 17. marta 2024. godine. Na samom početku emisije otac Makarije je tumačio jevanđelsko začalo o praštanju koje naša Crkva donosi pred svoje vjernika na Siropusnu nedjelju.
U nastavku emisije otac Makarije je govorio o Svetoj Četrdesetnici, Velikom, Časnom, Vaskršnjem postu koji počinje sjutra, kao i o večernjoj službi praštanja koja se u navečerje posta služi u hramovima, podsjećajući koliko je bitno da, izmireni sa bližnjima i sobom, zaplovimo morem Svete Četrdesetnice.
Otac Makarije je govorio i o Pokajnom kanonu svetog Andreja Kristog koji se čita prva četiri dana posta kao i o velikoposnoj molitvi svetog Jefrema Sirina.
U nastavku emisije uslijedila su pitanja slušalaca među kojma su se našla i sledeća:
–U knjizi oca Serafima Rouza „Pravoslavni pogled na svet“ stoji sledeće: „Drugi lažni pristup nasuprot tome je onaj koji se može nazvati lažna duhovnost. Prevodi Pravoslavnih knjiga o duhovnom životu, postaju sve dostupnije i Pravoslavni rečnik duhovne borbe je plasiran sve više u atmosferu, tako da neko može naći rastući broj ljudi koji govori o isihazmu, Isusovoj molitvi, asketskom životu, uzvišenim stanjima molitve i najvećim Ocima kao što su Sveti Simeon Novi Bogoslov, Sveti Grigorije Palama, Sveti Grigorije Sinait. U redu je biti svestan istinski uzvišene strane Pravoslavnog duhovnog života i da se ima poštovanje za velike Oce koji su to živeli; ali, ukoliko nemamo vrlo realnu i vrlo skromnu svesnost i poznanje, koliko smo daleko svi mi od toga danas; od života isihasta i koliko smo malo pripremljeni da mu čak i priđemo, naše interesovanje u tome više će biti samo izraz našeg egocentricnog „plastičnog“ univerzuma. „Mladi ljudi JA generacije postaju isihasti!!!“, to je nešto što neki pokušavaju danas da urade; ali u stvari oni samo dodaju novu igru, nazvanu „isihazam“ novim atrakcijama u Diznilendu.“ Ako otac može nešto više da kaže o ovoj pojavi, da li je ona danas možda i više prisutna nego u vreme kada je ovo napisano, ako se npr. uzme u obzir da smo raslalbljeni i dodatno obremenjeni mnoštvom informacija i ubrzanim načinom života. I kako se boriti protiv lažne duhovnosti?
-Često, i pored vere i znanja da bez truda i stradanja nema spasenja, na sve načine pokušavamo da naš duhovni život učinimo što lagodnijim. Svet sa svojim dostignućima nam u tome pomaže. Krst nas plaši, jer nas izvodi iz naše zone komfora, a trebalo bi da je obrnuto.
-Kako savremeni čovek da dođe do stanja u kojem ga lagodnost plaši, a Krst Hristov raduje? I kako da nađe meru u tome, da ne zapadne u u stanje gde se po svaku cenu juri za stradnjem i gde se trpljenje pretvara u patologiju?
-Da li je, i u kojoj meri, odeća bitna za celomudrenost duše?
-Blaženopočivši arhimandrit Emilijan kaže(„Praznične mistagoške besede“, str. 181.): „Sveti Nikodim postavlja blagoslovenu beznadežnost kao preduslov za započinjanje nečijeg duhovnog života. Treba da stigneš do beznađa, dakle da ne možeš apsolutno ništa da uradiš. Treba zadobiti osećanje svoje bolesti, svoje nedostojnosti, svog optimističnog beznađa povodom budućnosti. Treba da se zasitiš ovog beznađa, da se zasitiš vere da ti je dovoljan samo Gospod.“ Šta se podrazumeva pod terminom „blagoslovena beznadežnost“ ili „optimistično beznađe povodom budućnosti“?
-Da li postoji duhovni egoizam? Recimo ako samo razmišljamo o svom spasenju, a ne i o spasenju bližnji?
Odgovore na ova pitanja naći ćete ako odlušate emisiju „Pitajte sveštenika“ punu dušekorisnih pouka oca Makarija savinskog.
