Отац Драган: Човјек је слободан само кад је слободан од гријеха; Аутономија којој свијет тежи је слобода за гријех
Аутор књиге „Биоетика смрти“ свештеник Драган Поповић члан Одбора за биоетику Светог архијерејског Синода Српске православне цркве одговарао је на питања слушалаца емисије ,,Питајте свештеника“ Радија ,,Светигора“ у недјељу 10. маја на дан када наша света црква обиљежава спомен на Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару.
Говорећи на почетку емисије о својој књизи ,,Биоетика смрти“ отац Драган је подсјетио да је највећи проблем човјека смрт, као последица Адамовог пада, док у себи носимо подсвијест да смо бесмртни.
Биоетика осим медицинских задире и у шире проблеме у друштву као што је вјештачка интелигенција.
,,Адамов пад у наш живот уводи бол и задовољство. Човјек је створен да ужива у духовним задовољствима док Адам бира да упозна материјална, чулна задовољства која у себи садрже бол. Теологија људских права учи нас да се оно заснива на достојанству које је темељ људских права. Постоје двије врсте достојанства. Прво је природно, оно на коме се заснивају људска права, а то је да је човјек створен као икона Божија и као такав има право на једнакост са свим осталим људима. Друго је социјално или друштвено и оно је промјенљиво (гдје свака етичка групација има своју визију) док је по теолошком објашњењу то подобије. Ако истичете људска права у Цркви она проистичу из подобија јер се Хришћани који се више уподобљавају Христу имају већа права. Изван Цркве можемо разговарати само на нивоу природног права односно на нивоу иконе“- казао је отац Драган.
У наставку емисије отац Драган је говорио о најважнијим питањима биоетике.
,,Није смисао нашег живота да будемо етички савршени и надљуди. Ми од Бога добијамо подобије. Сви биоетички проблеми нас одвајају од Бога. Абортус, који је горући проблем у нашем друштву, је гријех који нас одваја од Бога и духовно смо и душевно болесни ако га прихватимо. Црква је присутва у социјалном животу можда и више него што би поједини политичари то жељели. Црна Гора и Србија су дубоко православне земље. У дубини свијести нашег народа је потреба да не ураде ништа што ће нас заувијек одвојити од Бога а Црква је ту да постави неке ,,црвене линије“ које не смију да се пређу. Педагошки их је поставити мало ближе а понекад и претјерано реаговати на неки биоетички проблем како би било спријечено нешто горе“- рекао је отац Драган.
Отац Драган је говорио и о томе колико је битна анализа појмова: живот, смрт, личност, тијело, аутономија и многа друга.
,,Сви људи су до Христа били духовно мртви. Оживјели су крштењем трудећи се да животом у Цркви заслуже подобије. Треба да се бојимо од гријеха јер нас он води духовној смрти и животу на апаратима, коми. У православној вјери човјек је слободан само кад је слободан од гријеха. Док је аутономија, којој свијет, тежи у ствари слобода за гријех“- казао је отац Драган.
Аутор књиге „Биоетика смрти“ подсјетио је слушаоце Радија ,,Светигора“ на то који су најчешћи биоетички проблеми који муче данашње православне хришћане, издвајајући као најактуелнији проблем вантјелесне оплодње против које Црква није али уз одређене услове: да су двоје људи у црквеном браку, да једно од њих има здрваствених проблема и најважнији услов је да не постоји вишак ембриона приликом процеса оплодње.
Осврћући се на тему донације органа отац Драган каже да се Црква ту осврће на питање сагласности и слобода човјека као иконе да одлучи о томе.
,,Мождана смрт је онда када му је мозак мртав а не онда кад престане да му ради срце и тако је од 1968. године. Човјек треба да се води љубављу према ближњима да би потписао ту картицу. Донорство, ако је учињено из благодатне љубави према ближњем не само да је херојство него и светитељство. Заговорник сам трансплатације органа и апелујем да се потписују донорске картице“- казао је отац Драган Поповић.
Члан Одбора за биоетику Светог архијерејског Синода Српске православне цркве говорио је и о вјештачкој интелигенцији и креирању свијета и људских душа.
,,Негативно у вјештачкој интелигенцији потиче од ђавола а Бог је побиједио ђавола. Не треба да се плашимо вјештачке интелигенције него сопственог гријеха и начина на који је користимо. Ако је користимо на добро ближи смо Богу док ако је користимо на тло то нас удаљава од Бога. Треба да се бојимо себе у односу на вјештачку интелигенцију а не ње саме“- рекао је отац Драган, осврћући се на крају емисије и на проблем зависности од интернета и друштвених мрежа, које су ловци душа за оне који су неискусни.
,,Добар је начин да се одрекнемо лошег задовољства од друштвених посебно у вријеме поста“- каже отац Драган Поповић.
