Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј, викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, служио је свету архијерејску Литургију на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра 2023. године у храму Светог Владике Николаја Жичког у Реснику.
Епископу Алексеју саслуживало је свештенство и ђаконство Архиепископије београдско-карловачке, у молитвеном присуству многобројног верног народа.
Поучавајући сабране архипастирском беседом, Преосвећени Епископ је рекао да ми данас прослављамо Светог Јована Крститеља, успомену на страшни догађај када је он посечен, када је на једном пиру, једна игра дошла некоме главе. За Ирода знамо како је завршио, а знамо да Свети Јован царује у Царству Божијем и то је оно што је за нас најважније. То треба да нас поучи, да се у овоме животу много тога догађа мимо нас, мимо тога се догађа тако што наше срце остане по страни, па често доносимо одлуке које нису битне за наше спасење. Шта то значи? Фали нам дар расуђивања. Свети Оци кажу да је највећа врлина дар расуђивања, да у датом моменту решимо оно што је најважније, а најважније је ићи за Господом, најважније се не одрећи Господа, најважније је чути речи Светог Јована Крститеља – Покајте се, јер се приближило Царство Небеско!
* * *
Усековање главе Светог Јована Крститеља
Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и поту-че га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство, најпре у Галију а потом у Шпанију. Као изгнаници Ирод и Иродијада живљаху у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.
