U nedelju Dvadeset drugu po Duhovima, 5. novembra 2023. godine, Njegovo Preosveštenstvo Episkop mileševski g. Atanasije služio je Svetu arhijerejsku Liturgiju u Vaznesenjskom hramu manastira Mileševe. Sasluživali su protojerej-stavrofor Nikola Perković i protođakon Ivan Savić. Mileševske monahinje, predvođene igumanijom Akvilinom, odgovarale su na prozbe i jektenije.
Vladika je pozdravio prisutni verni narod prigodnom pastirskom besedom u kojoj je, između ostalog, rekao: – Danas pročitani odeljak iz Jevanđelja takav je da se on mora zapamtiti, i nehotice, čak i ako bismo se odupirali tome. Svojim sadržajem on sam sebe tako nameće da ga neodoljivo moramo zapamtiti. Jer, govori se o nečemu što najdublje ilustruje, pokazuje, našu životnu stvarnost.
– Pokazano je otkuda je sva ova nesreća među ljudima. Otuda je, od neosetljivosti, bezosećajnosti. A gospod je pokazao da, ako bismo slušali Njegovu reč, i one koje je On slao da govore, proroke, Apostole, onda bi ova zemlja raj bila.
– Zbog gubitka ljudskosti zemlja postaje pakleno poprište. Gospod hoće da budemo ljudi, a to možemo slušajući Njega i ugledajući se na Njega.
Vladika je još jednom podsetio na priču o grešnom bogatašu i ubogom Lazaru koja je danas pročitana iz Jevanđelja, pa potom produžio: – Vidite, kad neko ogrezne, otvrdne u grehu, ne pomaže sva vika pravednika. A Gospod je za spasenje odredio pokajanje. Uvek je dostupna ta šansa popravke, da čovek postane čovek.
– Kada bi se čovečanstvo imalo ugledalo na Hristovu nauku ne bi bilo ratova, ne bi toliko ginulo staraca, odraslih, dece. Zapitajmo se da li imalo sadašnja životna stvarnost nalikuje na Lazara. Nalikuje na bezosećajnost onog bogataša. Ono što se danas događa u tim ratovima kao da direktno proističe iz srca onog bogataša, koji je svaki dan imao potrebu da zadovolji svoje zemaljske strasti.
– One koji nevino stradaju bismo podsetili na sudbinu Lazara. Ime mu je zapamćeno za večnost, iako je on, gledano zemaljskim očima, beznačajan. On će živeti u čistoti Carstva Nebeskoga. Treba, dakle, imati hrabrosti da ostanemo ljudi. Ako se to zlo i nama približava vreme je da što više ostvarimo čovečnosti, da što više postignemo da nalikujemo na ljude i da budemo ljudi, i da se nađemo pri ruci jedni drugima. Poziv je, zato i čitamo Sveto Jevanđelje, da ovaj svet uredimo po logici Carstva Ljubavi Hristove, besedio je Episkop.
