U petak, 4. avgusta 2023. godine, na praznik svete ravnoapostolne Marije Magdaline, svetu Liturgiju u Sabornom hramu u Novom Sadu služio je protojerej Velimir Vrućinić, nastojatelj Sabornog hrama, uz sasluženje đakona Ognjena Zvekića. Svetoj Liturgiji molitveno su prisustvovali Episkop bački g. Irinej i Episkop mohački g. Damaskin. Posle zaamvone molitve služen je pomen svim žrtvama nevino postradalim u zločinačkoj akciji Oluja.
Posle pomena, sabranom vernom narodu obratio se Episkop bački Irinej. Poželevši prisutnima srećan i blagosloven praznik svete ravnoapostolne Marije Magdaline, Preosvećeni Episkop bački Irinej je poručio: „Mi svake godine na današnji praznik vršimo i molitveni pomen za žrtve koje je naš narod podneo u zločinačkoj akciji ili, bolje reći na srpskom, poduhvatu nazvanom Oluja, u kojem su aktivni podstrekači i saučesnici – to nikada ne smemo zaboraviti i prećutati – bili predstavnici najvećih sila Zapada, koji su i organizovali i direktno učestvovali u bacanju bombi na izbegličke beskrajne kolone nevinog naroda koji je morao da napušta svoje ognjište i da traži sebi spas u novom zavičaju, u bratskoj, matičnoj Srbiji ponajviše, ali i u Republici Srpskoj, a, nažalost, neki i po belome svetu, sve do Australije. Ta beskrajna tužna kolona, te slike dvesta pedeset hiljada ljudi najmanje, danas će biti obeležena prisustvom Njegove Svetosti Patrijarha našega i državnog vrha Srbije i Republike Srpske. Nažalost, iz treće, istorijski i suštinski nesumnjivo srpske zemlje Crne Gore, neće biti nikoga – već godinama nema jer je njihovo političko vođstvo izdalo i prodalo sve svoje pretke, svu svoju istoriju i svu onu čast koju su uživali u prošlosti. To ne znači, naravno, da je narod tamo sa njima saglasan, ali danas se, nažalost, narod gotovo nigde ništa ne pita, ponajmanje na Zapadu, gde se smatra – bar teoretski, propagandno – da je to vladavina naroda, demokratija. Mi taj molitveni pomen vršimo bez ikakvih osećaja da treba vršiti odmazdu nad bilo kim, ali je naša sveta dužnost da molitveni spomen na te naše žrtve uvek održavamo u srcima, u dušama, javno u našim hramovima, svugde gde naš narod živi, sa svešću da, kao i u ranijim vekovima naše istorije, svi ti koji su život dali za svetinju, za veru, za to što jesmo, za pravdu, ti nisu izginuli i nisu propali. Naprotiv – oni su garant naše budućnosti i spasenja našega naroda. Neka Gospod njima da svima večni pokoj, a nama zdravlje i mir i blagoslov Njegov da nas prati u sve dane sa svom našom braćom i sestrama širom sveta!”
