Vladika Joanikije O Lazarevoj Suboti

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије: Тајна Лазареве суботе

Сврши се Света Четрдесетница, препловисмо пучину Часног поста од Чистог понедељка до Лазареве суботе. Празник васкрсења Лазаревог – Лазарева субота носи предукус Васкрсења Господњег. Има дубоку тајну.

Лазарева субота и празник Христовог уласка у Јерусалим стоје на граничнику између Свете Четрдесетнице и Велике недјеље – Страсне (страдалне Христове) седмице.

Усходећи ка Јерусалиму да добровољно прими крсно страдање и смрт Господ је припремао своје ученике за те догађаје говорећи им о своме понижењу, страдању и смрти и притом наглашавајући да ће васкрснути трећи дан. За његове ученике, ријеч о смрти из уста њиховог Спаситеља била је застрашујућа, потресала је њихова срца и умове.

По Божјем промислу, када је Христос са својим ученицима стигао до Витаније, тамо је прије четири дана био умро и сахрањен Христов ученик Лазар, који је био познат и Светим Апостолима. Господ је саопштио својим ученицима вијест о Лазаревој смрти прије него што су стигли до Витаније и тако их припремио за чудесни догађај који ће услиједити. – Онај који је ишао да прими искупитељну смрт за спасење свијета дошао је да се суочи са смрћу свог вјерног ученика кога је из љубави звао својим пријатељем. Потресно је до суза било то суочење као и сусрет на Лазаревом гробу са његовим сестрама Мартом и Маријом. Њихова вјера (Господе, да си Ти био овдје, не би умро брат мој,  Јн.11,20-32) је чиста, пуна оданости Спаситељу али и са назнакама људске слабости. Као да су му говориле: Господе, касно си дошао и зато Лазар умрије и сад више не може оживјети. Можемо само да се на његовом гробу заједно исплачемо… Међутим, и поред дубоке туге и људске слабости њихова срца су била потпуно отворена према Христу, што свједоче Мартине ријечи:  Али и сада знам, да што год заиштеш од Бога, даће ти Бог (Јн. 11, 22).

Могло би се много опширније говорити како код Марте и Марије пред гробом њиховог љубљеног брата Лазара, под дејством благе ријечи Христове вјера надјачава ограничења и разлоге људског ума примајући Христову ријеч: Ја сам Васкрсење и Живот (Јн 11,25). Марта побјеђује своје сумње и недостатке и апостолски исповиједа живу вјеру у Христа: Да, Господе! Ја вјерујем да си Ти Христос Син Божји, који долази у свијет (Јн. 11,27). Ту исту вјеру потврђује и Марија у сусрету са Христом паднувши пред ноге Његове у присуству своје родбине и пријатеља. Изазван њиховом вјером и покренут својом састрадалном љубављу према Лазару и његовим сестрама, Христос својим Божанским гласом позива покојника да устане из мртвих: Лазаре, изиђи напоље! (Јн. 11,43) и на запрепашћење свих присутних оживљава га и чини побједником над смрћу.

Каква пројава божанске свемоћи и човјекољубља! Какво чудо, каква утјеха за сестре Лазареве и за све тамо присутне! Какво утврђење Апостола у вјери да је Он, Христос, извор новог и вјечног живота! Васкрсење четвородневног Лазара је величанствена потврда ријечи Спаситељевих: Ја сам Васкрсење и Живот (Јн. 11, 25).

Тог момента, у Витанији, мала заједница око Христа и васкрслог Лазара предокусила је оно што ће се ускоро збити – Васкрсење Христово. Васкрсли Лазар је слика Христовог Васкрсења. Али предокушај није још пуноћа догађаја, слика не може замијенити насликаног. Лазареву болест и смрт Господ је овим васкрсењем обратио да буде на славу Божју и да се Он, Син Божји, прослави кроз њих (Јн. 11,4). Колико  ће се више  Христово понижење, страдање и смрт претворити у још већу славу  када Он устане из мртвих и јави се као Побједитељ смрти?! Лазарево васкрсење је било истовремено духовно васкрсење његових сестара, које су се у превеликој жалости биле обукле у смрт свога брата, а његовим васкрсењем су се обукле у неизмјерну радост и нови живот. И поред наведених сличности, суштински се разликује Лазарево од Христовог васкрсења. Зато се Лазарево устајање из гроба у богослужбеном језику назива воскрешенијем, чиме је наглашено то да је он васкрснут, а Христос је самовласно васкрсао силом свога Божанства. Зато ће тек Васкрсење Христово, а не Лазарево, дати нови живот и ново биће свима који вјерују па и Лазаревим сестрама. Христос је својим Васкрсењем вјерне учинио учесницима Његове побједе над смрћу и дао им ново живљење и дисање, ново и неразориво заједништво Духа Светога.

На Лазареву суботу Христос се јавља као Побједитељ смрти и прије свога Васкрсења. Васкрсењем четвородневог Лазара Он је још једном утврдио вјеру својих Апостола и свих оних који су га слиједили приликом Његовог узласка у Јерусалим и на Голготу. По људској слабости сви Апостоли су се, осим Св. Јована Богослова, поколебали и разбјежали чим је Христос био ухваћен од стране слугу свештеника и фарисеја, али је Спаситељ послије Вакрсења сабрао своје ученике да се више никада не разбјеже и не разједине, ни они, ни ученици њихови до дана данашњег. Помолимо се да се и ми, заједно за Светим четвородневним Лазарем, Дванаесторицом Апостола и са свима Светима саберемо у ове велике дане око Христа у неразориви сабор Цркве Божје коју ни врата ада неће надвладати (Мт. 16,18).

Извор: Епархија будимљанско-никшићка