У прву недељу Великог и Часног поста, на Недељу православља, на празник Светог Лава Катанског, 5. марта 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, у Саборном храму Светог Василија Острошког, у Никшићу.
Саслуживало је свештенство никшићког намјесништва и монаштво Епархије. Свето богослужење појањем је пратио хор Светог новомученика Станка.
После читања светог Јеванђеља, сабраном вјерном народу, пастирском бесједом, обратио се протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, осврнувши се на данашњу јеванђељску причу о Филипу, који се одазвао на позив Господњи да пође за Њим.
„Ова прича је једноставна, а дубока и истинита и најбољи показатељ како треба да живимо и свједочимо ово зашто смо се данас овдје сабрали. Ово сабрање је истина, сабрање око Христа Који нас је позвао да идемо за Њим и ми рекли: Да, Господе, ево слуге твога. Откуд Га познајеш, питаће Натанаило Филипа, Гдје си га упознао, Ко је Он? То су питања која се постављају двије хиљаде година сваком хришћанину, сваком од нас, гдје смо упознали Господа и схватили да је Он наш пут, истина и живот. Да ли као Марија Египћанка у пустињи, у покајању, да ли као Павле на путу за Дамаск, да ли као било од светих кад га је Господ дотакао и рекао: Пођи за мном?“
„Ми смо једни од њих јер смо позвани да будемо свети. То је заповјест нашег живота – светост, да идемо ка светости и да свједочимо светост. А Филип одговара Натанилу једноставно: Дођи и види. Дођи да видиш гдје се окупљамо и налазимо Бога свога, овдје, на овој светој служби литургији. Овдје призивамо и себе и друге да дођу и виде нашу љубав и заједницу која мора бити искрена и чиста, дубока и јасна, не смије бити лажи и преваре међу нама. Онда ћемо моћи ићи да свједочимо благодат и благослов који овдје добијемо“, бесједио је о. Слободан, додајући да смо сви призвани на то да позивамо, призивамо и свједочимо, а ако тога нема онда се затварамо и постајемо самци, индивидуе“, казао је о. Слободан.
По одслуженој Литургији, литија свештенства и вјерног народа са иконама обишла је око Храма, а по повратку је прочитан Синодик православља.
Преосвећени Епископ Методије је честитао празник побједе православних над јереси иконоборства.
„Да се не би збунили па помислили да није можда православље над неким другим хришћанским деноминацијама побиједило у неком смислу, то јесте, свакако, али овдје се ради о првовјерју, односно о јединственој Цркви кад је била прије 1200 и више година, када се више од једног стољећа, препирало, свађало, чак и у сукобе крваве улазило, и права вјера хришћанска и православна прогањана од иконоборачких заступника, оних који су мислили да је Бога, невидљивог, несазнајног и непојмљивог немогуће описати. То би заиста и било тако да се Христос није оваплотио и показао спољашњу форму и облик, на тај начин нам омогућио да видимо, да опипамо и да се причестимо, присајединимо као што смо ми то данас на светој служби урадили са истинским, правим и свемогућим Богом љубави“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Кад је побиједила та вјера да се може изобразити лик Божји на некој од платформи као што је платно, дрво, камен или неки други материјал, али тиме кад цјеливамо ту икону не клањамо се материјалима на којима је изображен тај лик, него се, нагласио је Владика Методије, клањамо томе лику.
„Икону поштујемо и цјеливамо али њу не обожавамо, него Онога ко је на тој икони изображен. Прича око тога је била непуно једно стољеће док на крају није засијало Сунце истине, правде и праве, истинске вјере. То је, као што смо чули у светом Јеванђељу како је Натанаило само видјевши Исуса у Њега повјеровао. Срећан вам овај дивни празник Побједе правовјерја, то јесте православља и ове недјеље“, поручио је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Методије.
