Episkop toplički g. Petar, vikar Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija održao predavanje na temu “Post kao poziv na zajedničarenje” u kripti podgoričkog Sabornog hrama

U subotu, 11. marta 2023. godine, Episkop toplički g. Petar, vikar Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija održao predavanje na temu: “Post, kao poziv na zajedničarenje” u kripti podgoričkog Sabornog hrama.

Mnogobrojni auditorijum u kripti podgoričkog Sabornog hrama pozdravio je protojerej Nikola Pejović, starješina Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja zablagodarivši svima na prisustvu naglasivši da svojom posjetom Episkop toplički Petar donosi pravoslavnoj hrišćanskoj zajednici u Podgorici blagoslove velikih podvižnika sinaita i Svetog Grigorija kao i tumanskih svetitelja:

,,Dobrodošli na prvo predavanje u toku ovog Velikog i Časnog Vaskršnjeg Posta, uoči Druge nedjelje posta, nedjelje Svetog Grigorija Palame imamo čast i zadovoljstvo da se večeras odazovemo na poziv za zajedničarenje kako i glasi tema ovog večerašnjeg predavanja Preosvećenog vladike Petra”.

,,Vladika Petar je vikarni episkop Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija tako da nam donosi i blagoslovr svjatjejšeg Patrijarha, a kao doskorašnji iguman manastira Gornjak koji čuva mošti Svetog Grigorija, osnivača Grigorijata, Svetogorskog manastira donosi nam i blagoslove velikih podvižnika sinaita i Svetog Grigorija, a kako je bio i jeromonah u manastiru Tumane, onda su tu i tumanski svetitelji sa njim došli”. rekao je prota Nikola.

Riječ je potom uzeo Episkop toplički g. Petar koji je tom prilikom prenio pozdrave Njegove svetosti Patrijarha Porfirija, zablagodarivši Mitropolitu crnogorsko-primorskom g. Joanikiju na pozivu:

,,Želim da vas sve pozdravim u ime Njegove svetosti Patrijarha našeg Porfirija, a i meni je velika duhovna radost i zadovoljstvo da je Mitropolit Joanikije pozvao da zajedničarimo, da se u ove osvećene i časne dane Časnoga i Velikoga posta vidimo, podružimo i jedni druge u veri ukrepimo”.

,,Post možemo posmatrati kao uzdržavanje od hrane, od određenih namirnica, ali takođe danas potpada i pod razne sfere, pa i sfere medicine, nutricionizma i tako dalje. Dakle, može se posmatrati i iz tog ugla, a čini mi se da i mi ponekad u Crkvi dajemo akcenat na taj jedan individualni pristup postu. Mi kao hrišćani smo pozvani na podvig kao način života generalno”. – zaključio je Vladika Petar.

On je potom akcentovao da se post može posmatrati i kao sredstvo koje jača i trenira našu volju:

,,Post se može posmatrati kao sredstvo koje jača i trenira našu volju, gde prosto mi treniramo naše telo da ne bude glavni komandant u našem životu, da naša volja bude starija od tih nekih osnovnih potreba i da ne dozvolimo da hrana i piće postanu nešto dominantno u životu što zapravo ne možemo kontrolisati”.

Vladika Petar se potom osvrnuo na riječi Svetog Jovana Lestvičnika koji je ukazao na činjenicu da sami post kao uzdržanje od jela i pića ne daje i konačnu pobjedu protiv strasti, već to čini potpomognut praštanjem, smirenjem, neosuđivanjem:

,,Sveti oci govore o tome da neumerenost u hrani i piću pobuđuje bludnu strast, Sveti Jovan Lestvičnik kaže da se postom može boriti protiv bludne strasti, ali ako samo koristimo post kao oružje to je poput čovjeka koji je uzeo golim rukama da se bori protiv lava. Ako nemamo smirenja, ako nemamo praštanja, naročito ako osuđujemo onda je teško da ćemo samom praksom posta mnogo postići”.

On je zatim akcentovao da je pravoslavlje više od individualnosti i individualnog napredovanja, budući da je pravoslavlje zajednica sa živim Bogom:

,,Pravoslavlje je više od individualnosti i individualnog napredovanja, pravoslavlje je zajednica sa živim Bogom, to je zajedničarenje. Mi se trudimo da pobedimo svoje strasti i grehove, ali, bez Božije blagodati, bez zajednice sa Bogom, bez pričešća, mi smo osuđeni na propast. Koliko god da mi sebe usavršimo, ako Bog ne kane kap svoje blagodati na nas, ako nas On ne uhvati za ruku, ako nemamo zajednicu sa Njim, mi smo onda propali i džaba nam sav naš podvig i zato post jeste poziv na zajedničarenje”.

Vladika Petar je podsjetio da Bog ne nameće sebe bivajući istinska ljubav, već poziva svakoga da po slobodi odgovori na Njegov poziv ljubavi i da slobodno zavoli Njega:

,,Iskrena ljubav se ne nameće, Bog ne nameće sebe, On nas poziva. Sve nas poziva na jedan suptilan način, Bog i kad čini čudo, ne čini to na taj način eksperimentalno dokaziv, nije Njemu za cilj da On sad ovde dokaže i pokaže na eksperimentalan način da je On ipak Bog i da je On svemoćan i da svi padnemo na kolena pred Njim. On želi da se mi slobodno, bez ikakve nužde, bez ikakvog moranja i straha, odazovemo na Njegov poziv ljubavi i da i mi slobodno zavolimo Njega”.

On je podvukao da je veoma važno da post uvijek ima radosnu i svečanu notu:

,,U jevanđeljima koja se čitaju u pripremnim sedmicama za Časni Post Gospod kazuje da ne budemo licemeri kad postimo, da ne glumimo prepodobnost i budemo tužni već da budemo radosni, nasmejani. Danas je najbitnije to reći. Mi kada postimo treba da budemo upravo toga svesni da imamo nevidljivog člana za našom posnom trpezom, da na taj način imamo zajednicu sa Hristom i da je to naš dar Bogu, a kao takvi moramo da budemo radosni. Post ne sme da bude nešto što nas odvaja od drugih, naročito ne u pogledu da čovek pomisli da je bolji od drugih ili da provocira potrebu da osuđuje drugog. Post uvek mora da ima u sebi radosnu notu, svečanu notu. Iako se odričemo od hrane, iako nemamo Liturgiju u te posne dane, opet mi i na taj način projavljujemo našu zajednicu sa Hristom, a samim tim nedovojivo i našu ljubav i zajednicu sa bližnjima”.

,,Za nas pravoslavne hrišćane, jedina istina, jedino ono pouzdano, jedina konačna istina jeste krajnji optimizam, da će ipak sve biti dobro. To je pravoslavni stav. Dok nam ovaj svet kada do kraja dovedemo uzroke i posledice, govori zapravo nešto sasvim kontra – da će na kraju biti sve katastrofa, to je ono što poručuje logika ovog sveta. Dakle nauka kao reprezent logike ovog sveta, bez onog višeg duhovnog smisla, bez Božijeg otkrovenja vodi nas u krajnji pesimizam, a pravoslavni duh, pravoslavni hrišćanin mora uvek da bude svestan da nas Bog toliko voli, da je svog Sina Jedinorodnog dao da strada za nas i da nas nikad neće ostaviti i da je tu uvek za nas ma šta god bilo. Možda naša logika to ne može da shvati, ali u dubini srca ako imamo ljubavi prema Bogu, imamo i poverenje u Njega i znamo da će na kraju biti sve dobro”. – poručio je naposlijetku Episkop toplički g. Petar.