На данашњи дан 2003. године се упокојио Високопреподобни архимандрит Пајсије (Танасијевић), први игуман манастира Хиландара након повратка општежића.
О. Пајсије је рођен 1957. године у околини Сребренице. На крштењу је добио име Петар. Образовање је након основне школе наставио као полазник монашке школе при манастиру Острогу, коју је завршио 1976. године са одличним успехом. У манастиру Острогу је сарађивао са о. Јованом (Радосављевићем), управником монашке школе и својим духовним оцем. Убрзо је отишао у војску, а затим је отпутовао као поклоник на Свету Гору.
То путовање је значајно одредило његово животно опредељење и Петар је 1978. године постао искушеник у манастиру Хиландару. У чин мале схиме је замонашен на празник Преображења следеће године у манастиру Високи Дечани. Монашењем је началствовао тадашњи Епископ рашко–призренски и потоњи Патријарх српски Павле.
О. Пајсије се одмах по монашењу вратио у Хиландар, где је ревносно наставио живот светогорског монаха. Као узоран монах је 1988. изабран за протоепистата и то као најмлађи на тој дужности у историји Свете Горе. Био је и музички талентован, а светогорско појање је усавршавао у манастиру Григоријату.
Две године касније, 12. августа 1990. године, Хиландар је поново постао општежитељни манастир. Монах Пајсије је исте године пострижен у чин велике схиме, а затим и изабран за првог хиландарског игумана након обнове општежића. Устоличење је извршено на празник Покрова Пресвете Богородице у Хиландару.
После петнаест година проведених на Атосу, из манастира Хиландара прелази на просторе Епархије врањске, где је 1993. постављен на дужност игумана манастира Преподобног Прохора Пчињског. Игуман Пајсије је несебично помагао при обнављању и подизању бројних храмова и манастира, али и оживљавању духовног живота Епархије врањске. Његовим светогорским монашким искуством обновљени су манастири Св. првомученика и архиђакона Стефана (Горње Жапско) и Св. великомученика Пантелејмона, као и њихови оближњи метоси.
О. Пајсије се бавио и преводилачком и издавачком делатношћу. Уз сагласност сестринства манастира Св. Јована Богослова у Суротију код Солуна, преводио је на српски језик и издавао дела Св. старца Пајсија Светогорца.
Годину дана пре краја живота се разболео, боловао је од карцинома мозга. Упокојио се 20. јула 2003. године, а сахрањен је у порти манастира Преподобног Прохора Пчињског три дана касније. Непосредно пре смрти је посетио Егину и поклонио се моштима Св. Нектарија Егинског.
Фотографије су настале 2013. године, након Литургије и помена поводом десет година од уснућа игумана Пајсија.
Извор: Манастир Хиландар
