Internet Litija

Internet Litija: Otac Nenad Ilić i Anastasija Ilić, o Benedikt, karikaturista Goran Šćekić

„Čovjek koji ne osjeća Vaskrs ostaje zarobljen u biološkom, ekonomskom ili krugu društvenih uloga“, rekao jerej Nenad Ilić za dvanaestu po redu „Internet litiju“ koja se emituje na talasima radija „Svetigora“, Fejsbuk i Instagram stranici „Ne damo svetinje“, kao i na televiziji „Novi“.

Otac Nenad je govoreći o prazniku Vaskrsenja Gospodnjeg rekao da je taj događaj eksplozija.

„Vaksrs je razbijanje svega toga, sloboda koja je nepojamna i otvaranje prema Bogu,“ nadahnuto je govorio sveštenik Ilić.

U emisiji je učestvovala i njegova supruga Anastasija Ilić, diplomirani teolog, koja je rekla da svi pravoslavni čekaju ponovni početak litija, rekavši da će one nastaviti tamo gdje je sve stalo.

„Litije mogu biti rešenje za cijeli svijet“, ocijenila je popadija Anastasija.

Ilići su nadovezujući se u komentaru razlika između duhovnisti Balkana i Zapada, zaključili da je pojava litija u Crnoj Gori promijenila mnogo šta.

„Do vremena prije litija postojala je samo tradicija koja se često miješala sa religioznošću“, zaključila je Anastasija.

Otac Nenad Ilić učestvovao je na poslednjoj po redu realnoj litiji i jedva je čekao svih mjeseci da se lično pridruži toj veličanstvenoj koloni.

„Dok nisam učestvovao, pratio sam preko interneta, lovio najlepše trenutke, ali mi je stvarno mnogo značilo da se pojavim u litiji“, kaže otac Nenad Ilić dodavši da je zaista zahvalan zajednici koja ga je primila kao jednog od njih.

On je rekao da se litije ne mogu najbolje ni opisati osim kao čudesne.

„Veliki broj ljudi okupljen na jednom mjestu ne mora da bude masa, već prava i velika zajednica. Svako je poseban, svako je ličnost a zajedno dobijamo veliku snagu, kao na ikoni“, rekao je sveštenik Nenad Ilić

Ostaje zaključak da zapamtimo gdje smo stali.

„Neka sa litijama bude kao u serijama – čekamo drugu sezonu koja mora da stane tamo gdje smo stali – bez uvoda pravo u radnju“, zaključio je sveštenik i režiser Nenad Ilić.

đakon Pavle Božović