Смрт Митрополита Амфилохија

(у спомен великом владици)

Вила вилу преко горе звала:
мила сестро, вило Нагоркињо,
што те јутрос нема на Ловћену,
што тишином брда одјекују?
Не чује се орла нит сокола,
само бију звона са звоника?
Је л’ се војска некуд запутила?
Ил’ се земља Богу замјерила?
Или болест земљу по’арала?
Одговара вила Нагоркиња:
мила сестро, комска заточнице,
Нит се војска у рат запутила,
нит се земља Богу замјерила,
но је туга народ притиснула,
Црну Гору болест по’арала.
Тешка болест да јој није лијека,
до молитве и драгога Бога.
с реда болест душе узимаше,
а јутрос је цетињског владику,
од жалости народ заћутао,
од жалости гора утихнула,
не чује се орла нит сокола.
И ја сам се јутрос заплакала,
за владиком срца јуначкога!
О, не плачи, вило Нагоркињо,
нек се народ не жалости пуно,
ено јутрос цетињског владике,
пред престолом Бога истинога,
часне в’јенце од анђела прима,
први в’јенац в’јенац милосрђа,
јер је гладне љебом нахранио,
други в’јенац в’јенац праведника,
јер је мртве чесно сар’анио,
на стратишту Бога величао,
не бојећ се звјери и Сатане,
трећи в’јенац в’јенац мученички,
што претрпље од људске пакости!
да му љубав није потамњела,
према ближњем и Господу Богу!
И четврти в’јенац најсјајнији,
што покрсти душе некрштене
и обнови цркве разрушене,
то је в’јенац Божјег апостола!
С њим су свеци из рода српскога,
Свети Сава и Симеон Свети,
и Кнез Лазар витез мученички,
и два Петра куће Петровића,
Свети Петар и Владика Раде,
Арсеније и Стефан Пиперски,
од Тврдоша Свети Василије,
Ава Јустин и ђакон Авакуме,
и са њима новомученици
од Косова и од Јасеновца.
Достојним су њега прогласили
рода српског, хришћанског имена
пред Господом царства небескога.
Нек се пред њим моле калуђери,
и пред њима стари игумани
и сав народ рода хришћанскога,
да пред њима молитву узнесе
Драгом Богу и Исусу Христу,
чиста душа ума космичкога!