Blaženi su siromašni duhom jer je njihovo Carstvo nebesko, i blaženi su koji plaču jer će se utešiti.
Gospod poručuje da onaj ko u svom srcu i svojoj duši bude video ništavilo svoga bića i ispraznost svoga života a time i prolaznost ovoga sveta i svoje siromaštvo bez Boga, u njemu će se pojaviti i roditi istinsko pokajanje koje Gospod naziva blaženim jer ono donosi utehu u ovome svetu. Svaki čovek koji se istinski kaje, koji sagledava svoju nemoć a pre svega i na kraju svega nemoć da pobedi smrt, taj se istinski obraća Bogu i istinski nalazi utehu, nalazi Boga i Carstvo nebesko. Gospod daje utehu samo onima koji se istinski kaju, ne daje utehu onima koji sude drugima, koji greše, koji žele carstvo i bogatstvo ovoga sveta. Oni sami uzimaju utehu ovoga sveta ali im srce ostaje prazno i ostaju nezadovoljni.
Ovo su reči pastirske besede jeromonaha Makarija na svetoj liturgiji koju je služio u manastiru Savina u trinaestu nedelju po Duhovima.
