Ava Justin je istinski ispovednik vere u Hrista
Proslava Prepodobnog oca Justina u manastiru Ćelije i ove godine protekla je u znaku sabranja u molitvi i slavoslovlju Gospoda i bogomudrog naučnika i podvižnika, koji je u ovoj svetinji služio preko tri decenije i u kojoj je svojim svetim moštima i danas prisutan. Svetom arhijerejskom Liturgijom u zavetnom hramu oca Justina načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački g. Irinej, uz sasluživanje administratora Eparhije valjevske Episkopa šabačkog g. Lavrentija, Episkopa mohačkog g. Isihija i sveštenoslužitelja iz više eparhija.
Nakon svete Liturgije, prelomljen je slavski kolač i priređena svečana akademija u manastirskoj porti. Sabranje je završeno trpezom ljubavi, koju je ćelijsko sestrinstvo, na čelu sa igumanijom mati Glikerijom, priredilo za sve goste.
-U današnjem danu proslavljen je višestruki praznik. Nedelja, kao Vaskrsenje Hristovo, a takođe i ugodnici Božji koji su u ime Gospodnje podneli razna iskušenja i stradanja, kojima je ispunjen život u ovome svetu. Sveto Jevanđelje nas uči o Gospodu Hristu kao dobrom pastiru koji život polaže za svoje stado. To se odnosi i na pastire Crkve, ugodnike Božje, koji ponavljaju Njegov podvig u svom delanju – žrtvuju sebe za svoje stado. Kao što oni Gospoda proslavljaju, tako i Gospod njih proslavlja svetiteljstvom. Među njima su i dvojica danas proslavljenih svetitalja – Sveti Justin, ranohrišćanski filosof i mučenik, i naš savremenik, dugogodišnji duhovnik svete ćelijske obitelji koji po njemu nosi ime, Prepodobni otac Justin Ćelijski, kazao je u prazničnom slovu Episkop bački g. Irinej, jedan od učenika i duhovnih sinova ave Justina Ćelijskog.
Osim što je održao mnogo neprolaznih beseda i napisao mnogo stranica koje će hraniti naš verni narod, mnoge pravoslavne, ali i nepravoslavne narode na čije jezike se njegova dela prevode, on je bio mučenik po svome duhu i po svojoj savesti, istinski ispovednik vere, spreman, ako zatreba, i život svoj da položi za dobrog pastira Hrista i Njegovo stado.
-Sećam se, kazivao nam je, kako su ga lokalni vlastodršci stalno držali na oku, pretili i njemu i manastiru i uhodili ko tu dolazi… Kada ga je jedan od njih ispitivao, od ave Justina je dobio odgovor: `Zar vi mislite da se ja plašim? Da me ubijete, vi me nagrađujete, jer me šaljete u naručje Hristovo. Za mene je to dobitak i spasenje, vi meni ne možete ništa.` Time je pobeđivao, tim duhom Crkva pobeđuje, evo, dve hiljade godina. Kad kažemo da Crkva pobeđuje, kažemo da pobeđuje njena glava – Hristos Gospod, Otac nebeski, čiji je ona dom. Da pobeđuje Duh Sveti, koji je duša Crkve, i istinski hrišćani koje vidimo u likovima svetih. Ava Justin tokom celog zemaljskog života činio je dela Hristova. Kao ispovednik, propovednik, učitelj vere, kao dubinski znalac bogoslovlja, isposnik, molitvenik… Imao je beskrajno smirenje koje imaju svi sveti, kao jedini sveti, Gospod Hristos, sećanja su vladike Irineja.
-Pravo je čudo da je Bog jednom malom, napaćenom i ratovima desetkovanom narodu podario takve ljude kao što su otac Justin i vladika Nikolaj, da postanu svetima svekolikoj pravoslavnoj vaseljeni, a za njihova dela znaju i teolozi koji nisu pravoslavni. Pored velikog dela, ostalo je njegovo živo prisustvo da bude molitveni zastupnik svima nama, baš kako se molio za sve ljude i svu tvorevinu Božju. Valjevski kraj, pored dvaju novoprosijavših svetitelja, blagosloven je i drugim istaknutim pastirima poput blažene uspomene vladike Jovana Velimirovića, vladike Lavrentija i nedavno preminulog vladike Milutina. Radost današnjeg slavlja donekle je osenčilo upokojenje mati Antonine, koja je mnogo učinila da besede oca Justina budu zapisane. Gospodu se prestavila u navečerje praznika posvećenog svetome starcu čija je, kao i sve ćelijske sestre na čelu sa igumanijom mati Glikerijom, bila verna učenica, rekao je vladika Irinej, uz nadu da će se i ona moliti za sve nas u naselju pravednika.
U svetoj Liturgiji učestvovalo je više hiljada vernika iz raznih krajeva Srbije, ali i van njenih granica. Slavski obred odslužen je ispred troprestolnog hrama, nakon kog je episkop Lavrentije zablagodario vladiki Irineju na prinesenim molitvama i u ime sveštenstva Eparhije valjevske ga darivao panagijom u čast tridesetogodišnjice njegove arhijerejske službe, koju obeležava ove godine.
-Neka Vam Gospod da zdravlja i snage da izdržite u svom neumornom pastirskom poslu i da pomažete braću arhijereje svojim velikim iskustvom i svojom neumornom aktivnošću, rekao je vladika Lavrentije, uručivši dar bratu arhijereju.
Uzvrativši blagodarjem, vladika Irinej je podsetio na pastirsku brigu vladike Lavrentija za verni narod od Australije do cele Zapadne Evrope. -Ako je neko tokom celog života bio neumoran, onda je to Preosvećeni Vladika Lavrentije, istakao je bački arhijerej, dirnut sećanjem na njegov jubilej i pažnjom koja mu je ukazana u valjevskom kraju. On je čestitao praznik vladiki Lavrentiju, igumaniji Glikeriji, ćelijskim sestrama i svima koji su se danas u čast oca Justina sabrali u svetinji na obali Gradca.
-Prepodobni otac Justin pojavio se u sudbonosnim trenucima u životu srpskog naroda. Zato je u svom vremenu bio progonjen i zatvaran. Svaki veliki čovek i ideja imaju svoje vreme. Da li je današnje vreme – vreme oca Justina, zapitao je u svojoj besedi „Sveti Justin Ćelijski – naš savremenik“ na svečanoj akademiji istoričar dr Miloš Ković.
-Otac Justin je odrastao u vremenu tendencija zapadnih zemalja da izvrše uticaj na srpsku kulturu. Školovan po svetu, upoznao je dobro Evropu i zapad, sazreo je u doba Velikog rata i spoznao važnost ugledanja na Hrista i Svetog Savu. Stradanje u doba komunizma bilo je svedočenje vere i slanje poruka narodu. Vladika Nikolaj je prognan, ali otac Justin je ostao i odbranio temelje naše Crkve na kojima ona danas počiva. Otvorimo njegove besede i videćemo kako nas opisuje i kakvi mi Srbi treba da budemo, nakon svih stradanja i zabluda u kojima smo se kao narod nalazili, težeći ka lažnim kulturama ovog sveta koje stoje na „Judinom srebroljublju“. Biti Srbin znači Bogočoveka Hrista smatrati za najvišu vrednost i voleti Ga više od svega. Uvek se, kaže ava Justin, treba opredeliti za Carstvo nebesko, a ne zemaljsko, i sve rešavati po pravdi Boga istinoga. Zato je otac Justin naš savremenik, tačnije, njegovo vreme tek dolazi, deo je sjajnog izlaganja dr Miloša Kovića.
-Otac Justin nas sluša, oseća, moli za nas i isceljuje istom snagom vere kao i dok je hodao stazama i alejama ovog manastirskog rajskog vrta, reči su reditelja i publiciste Dragoslava Bokana izgovorene u okviru predavanja „Bratstvo i jedinstvo u Gospodu Hristu, kao zavetna misao Svetog ave Justina“.
-Svetiteljska kultura u srpskom narodu ispunjena je mnoštvom Božjih ugodnika, crkvenih pastira, vladara i mučenika od srednjeg veka pa do onih u strašnom sudilištu u stoleću za nama i današnjim danima. Među njima se u našem vremenu posebno ističu Sveti vladika Nikolaj i Prepodobni otac Justin, dvojica genijalnih pisaca i ravnoapostolnih propovednika, dva posebno sjajna dragulja svetiteljske krune. Oni su duhovna i apostolska braća Sveti Petar i Sveti Pavle pravoslavlja srpskog stila i iskustva. Imali su neizmernu ljubav za svoj srpski narod i ceo život stradali za njega. Pojavili su se u vremenu strašne tame i Gospod nam ih je dao da prokrče put naše duhovne obnove. Oni su najbolji dokaz snage o nepobedivosti jevanđeljske misli dvojice ili trojice pravednika koji nastupaju u Hristovo ime. Nadahnuti pesnici i tajnovidci, molitvenici za čitav naš narod, njih dvojica su istinski anđeli Svetosavlja, rekao je pored ostalog Dragoslav Bokan, oduševivši sve slušaoce u porti manastira Ćelije.
U umetničkom programu akademije nastupila je mlada umetnica Marija Obradović, izvevši tradicionalne kompozicije na fruli, uz pratnju svog oca Vladimira Obradovića.
Episkop bački g. Irinej je zahvalio predavačima za izvrsna izlaganja. Kada je reč o bogoslovlju učenika oca Justina, mnogo su uradili Mitropolit crnogorsko-primorski g. Amfilohije i Episkop umirovljeni zahunsko-hercegovački g. Atanasije. Takođe, značajan doprinos dao je Episkop Ruske Zagranične Crkve g. Marko i drugi koji su se nadahnjivali delom oca Justina. Što se tiče intelektualne elite u srpskom narodu, većina možda nije čula za oca Justina i vladiku Nikolaja. Neki koji jesu – bestidno ih klevetaju, rekao je vladika Irinej. Na svu sreću, pored tog antisrpskog pseudoelitizma postoje ljudi kao ovi koje smo danas slušali, pohvalio je bački arhijerej dr Miloša Kovića i reditelja Dragoslava Bokana, uz nadu da će njihove reči dopreti do mnogih pravoslavnih Srba.
Svečanost u manastiru Ćelije završena je trpezom ljubavi, koju je sestrinstvo pripremilo za sve koji su došli da sa njima proslave praznik Prepodobnog oca Justina, velikog duhovnika ove svetinje i molitvenika kome iz dana u dan u nju pritiču bogotražitelji sa svi strana.
