Sveštenomučenik Vasilije, prezviter ankirski
Pod carem Konstancijem trpeo je mnogo od arijanaca. I u to vreme beše se pročuo kao veliki revnitelj Pravoslavlja i istinski pastir stada slovesnoga u Ankiri. A kad potom stupi na presto Julijan Odstupnik i poče gonjenje hrišćana, Vasilije javno izobličavaše ovo novo nečestije i utvrđivaše svoje ljude u veri. Zato bi bačen u tamnicu.
Pa kad car Julijan dođe u Ankiru, bi Vasilije izveden pred cara, i car ga poče nagovarati da ostavi veru Hristovu obećavajući mu počasti i bogatstvo. Tada Vasilije odgovori caru: „Ja verujem Hristu mome, koga si se ti odrekao, i koji je tebi dao ovo zemno carstvo, ali će ti se ono skoro i uzeti. Zar tebe nije stid oltara, pod kojim si se spasao od smrti kao osmogodišnji dečak, kad su tražili da te ubiju?…
Zato će ti se uskoro oduzeti ovo vremeno carstvo, i telo tvoje neće biti pogrebeno, kada izvrgneš dušu u ljutim mukama“. – Razljuti se Julijan i naredi da se Vasiliju svaki dan dere sedam kajiša kože s tela. I tako činiše mučitelji nekoliko dana. Kada Vasilije ponovo izađe pred cara, on uze sam sa sebe jedan kajiš svoje sopstvene hože i baci Julijanu u lice viknuvši mu: „Uzmi, Julijane, i jedi, ako ti je takvo jelo slatko, a meni je Hristos život!“
– Taj događaj razglasi se po varoši, i car se od stida ukloni tajno iz Ankire u Antiohiju. Vasilija pak produže mučiti usijanim gvožđem dokle ne predade dušu svoju Gospodu, za koga je mnogo stradao 363. godine.
Prepodobnomučenik Jevtimije. Sveta Drosida. Vaskršnji post.
