Uvaženi slušaoci Radio Svetigore, draga braćo i sestre, u večerašnjoj emisiji serijala „Katedra“, vašoj ljubavi i pažnji preporučujemo predavanje protojereja-stavrofora prof. dr Dragana Milina, koje je održao u Kragujevcu.
U nedelju, 30. avgusta 2020. godine, u svečanoj sali Sabornog hrama održano je prvo predavanje u okviru jedanaestih Velikogospojinskih svečanosti u Kragujevcu.
Na temu: “Šta je Biblija? – Novi prevod Starog zaveta sa masoretskog teksta” govorio je dr Dragan Milin, dugogodišnji profesor Starog zavjeta na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
U uvodnom slovu, voditelj programa protojerej Srećko Zečević je pozdravio okupljene u ime Njegovog Preosveštenstva Episkopa šumadijskog Gospodina Jovana čijim blagoslovom se proslavljaju jedanaeste Gospojinske svečanosti. Takođe, jerej Srećko se zahvalio i uvaženom predavaču protojereju-stavroforu prof. dr Draganu Milinu i u kratkim crtama predstavio njegov rad.
Nakon uvoda, okupljenim slušaocima se obratio predavač koji je započeo prvi deo predavanja pitanjem kako definisati pojam Starog zaveta: “Stari zavet nije jedna knjiga koju je napisao jedan čovek. To je hiljade godina skupljana cjelokupna misao starih Jevreja. Ona sadrži bar četiri posebne oblasti. Imate čisto pravo – Mojsijevo zakonodavstvo je razvijenije nego čuveno Hamurabijevo zakonodavstvo na starom Istoku.
Ono ima 613 paragrafa, dok Dušanov zakonik ima 201, a Hamurabijev 282. Žao mi je što se Mojsijevo zakonodavstvo ne proučava na Pravnom fakultetu, jer je izvanredno. Druga oblast jeste čista istorija gde se govori kuda su putovali Jevreji, sa kim su se sukobili… Postoji čista religiozna poezija, a to su Psalmi i Pesma nad Pesmama, a takođe i filosofija u liku Knjige Propovednikove, Priča Solomonovih i Knjige o Jovu”.
Zatim, dr Milin se osvrnuo na sam sadržaj teksta Starog zaveta i na izvesne probleme prouzrokovane legendarnim interpolacijama i narodnim predanjima, koja se u izvesnoj meri pronalaze kao netačna i nepodobna važećim naučnim dostignućima.
Nakon iscrpnih agrumenata i biblijskih navoda u cilju pojašnjavanja problematike i preciznijeg razumevanja poruke Starog zaveta, predavač je započeo drugi deo predavanja koji je naslovljen “Novi prevod Starog zaveta sa masoretskog teksta”: “Svako ko želi da prevodi sa originala (sa starojevrejskog) ne prevodi samo sa tog predloženog prevoda, nego postoje i bogate fusnote (Simaha, Teodotiona, Akvile…).
Stari zavet ima oko 900 glava. Da sam to prevodio sa francuskog, nemačkog ili ruskog već za godinu dana bi bio gotov prevod. Međutim, prevod sa masoretskog teksta sam izradio za nepunih 10 godina, a onda sam ga bar godinu dana popravljao”. Govoreći o samom prevodu, profesor je naglašavao potrebu za poštovanjem pravila prevođenja koja ne smeju osiromašiti lepotu samog prevoda, pritom navodeći primer prevoda Starog zaveta Đure Daničića.
Po okončanju predavanja, usledila su pitanja slušalaca koja su se ticala izvesnih nedoumica u pogledu tumačenja Starog zaveta, kao i pojedinih nerazumljivih mesta.
