Rozdestvo Hristovo

Katiheta Branislav Ilić: Božićni post je zvezda vodilja koja nas vodi u susret Ovaploćenom Logosu – Bogomladencu Hristu!

Ime: 29. 11. 2019 Branislav Ilic Bozicni post; Opis: Katiheta Branislav Ilić: Božićni post je zvezda vodilja Tip: audio/mpeg

Hristos  se  rađa  –  slavite!  

Hristos  s  nebesa  –  u  susret  mu  izađite! 

Hristos na zemlji – uznesite se!

 Pevaj Gospodu sva zemljo!

 U veselju pevaj narode! – Jer On se proslavi.

(Prva pesma Božićnog kanona)

 

Budući da je nastupilo vreme Božićnog posta i usrdnog podviga kojim se pripremamo za praznik Ovaploćenja Očovečenog Logosa Gospoda našeg Isusa Hrista, naš razgovor posvećujemo upravo ovoj blagoslovenoj i važnoj temi, o kojoj nije dovoljno samo govoriti i promišljati, već je potrebno da je aktualizujemo u delatnom planu svog hrišćanskog etosa. O značaju posta i podviga u hrišćanskom životu i o svim osobenostima Božićnog posta, razgovaramo sa katihetom Branislavom Ilićem.

  •  Na sâmom početku našeg razgovora, recite nam nešto o značaju posta uopšte?

Post podrazumeva podvig celokupne čovekove ličnosti što za posledicu ima jačanje snage čovekove volje. Ne bismo smeli da izgubimo iz vida da je posni period vezan za trud odricanja od sebe, i prilika je za čoveka da se sabere iz rasejanosti života. Najranije pominjanje posta nalazimo na prvim stranicama Svetoga Pisma. Naime, prva Gospodnja zapovest upućena ljudima (praroditeljima Adamu i Evi), jeste zapovest o postu: I zapreti Gospod Bog čoveku govoreći: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu. Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš. (Post. 2, 16-17). U Novom Zavetu Gospod naš Isus Hristos, postio je četrdeset dana u pustinji i pokazao da post nije cilj sâm po sebi, već je sredstvo našeg sjedinjenja sa Njim, jer prema rečima Sâmog Spasitelja „ovaj se rod izgoni samo postom i molitvom“ (Mt. 17, 21).

Sveti Grigorije Palama o cilju posta savetuje hrišćane: „Cilj posta, radi koga je on i ozakonjen i tako poštovan kod hrišćana, jeste očišćenje duše“. Prema učenju Svetog Simeona Arhiepiskopa solunskog „post je delo Božije koje nas približava Angelima, post ubija telo da bi duša živela i njime se čistimo od strasti.ˮ  Sveti Simeon novi bogoslov o postu blagovesti: „Post je načelo i osnova svakog duhovnog delovanja. Kakvu god vrlinu da nadograđuješ na osnovu posta, sve će biti nepobedive nad potresima kao zdanje na tvrdom kamenu. A kada izmakneš osnovu, odnosno post i na njegovo mesto staviš zasićenje stomaka i druge neumesne želje, tada će sve vrline biti potresene i raznete od strane loših pomisli i potoka strasti, kao što vetar raznosi pesak – svo zdanje vrline se ruši.“

  •  Hvala Vam na ovom pregledu Svetopisamskih svedočanstava i svetootačkih pouka o značaju posta. Zbog čega je važan ovaj post koji prethodni prazniku Roždestva Hristovog?

Sveti Oci, učitelji i podvižnici Crkve naglašavaju da je post početak svih vrlina zato što je on put koji kroz usavršavanje vodi ka Hristu i duhovnoj radosti. Post u isto vreme jeste naša naglašena veza sa Hristom i svima Svetima koji su svojim podvigom prosijali ugodivši Gospodu. Kako bismo na što dostojniji način dočekali rođenje Spasitelja sveta, Ovaploćenog Logosa, Gospoda našeg Isusa Hrista, Crkva je bogomudro ustanovila Božićni post koji nas u isto vreme podseća na post Starozavetnih patrijaraha i pravednika koji su u postu i molitvi dočekali dolazak Spasitelja. Prema rečima Svetog Simeona Arhiepiskopa solunskog, „post Božićne Četrdesetnice izobražava post Mojsija, koji je postivši četrdeset dana i četrdeset noći dobio na kamenim tablicama Božije zapovesti. A mi, posteći četrdeset dana, sozercavamo i primamo živu Reč od Djeve, ne nacrtanu na kamenu, već ovaploćenu i rođenu, i prisajedinjujemo se Njegovoj Božanskoj ploti.ˮ

Trajanje Božićnog posta možemo slikovito povezati sa putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine u kojoj je rođen Gospod naš Isus Hristos. Hrišćanski etos nam kazuje da je post zvezda vodilja za hrišćane, kao što su mudraci vođeni zvezdom došli do Bogomladenca. Sveti Grigorije Palama u svojoj 16. besedi na Božić nas podseća da je Ovaploćenje Boga Logosa donelo  nama ljudima neiskazana blaga, pa i samo Carstvo Nebesko. Koliko je do ovaploćenja i očovečenja Boga Logosa nebo bilo daleko od zemlje, toliko je daleko bilo od nas Carstvo Nebesko, a mi utvrđeni ovim rečima Svetog Grigorija Palame, duhonosca iz 14. veka, postom i molitvom u toku Božićne četrdesetnice idemo u susret Bogomladencu Hristu istinskom Suncu pravde.

  • Recite nam nešto o ustanovljenju Božićnog posta?

Ustanovljenje Božićnog posta, kao i drugih višednevnih postova, potiče iz prvih vekova hrišćanstva. Od 4. veka sveti Amvrosije Milanski, Filistrije, blaženi Avgustin pominju Božićni post, a u 5. veku je o Božićnom postu pisao Lav Veliki. Prvobitno je Božićni post trajao za jedne hrišćane sedam dana, a za druge – malo duže. Na saboru 1166. godine koji je održan u vreme konstantinopoljskog patrijarha Luke i vizantijskog cara Manuila svim hrišćanima je bilo naređeno da poštuju četrdesetodnevni post uoči velikog praznika Hristovog Rođenja. Božićni post je ustanovljen radi toga da bismo se pre dana Hristovog Rođenja očistili pokajanjem, molitvom i postom, kako bismo čista srca, duše i tela mogli  da dočekamo Sina Božijeg Koji se javio svetu, i da bi Mu pored običnih darova i žrtvi, prineli naše čisto srce i želju da sledimo Njegovo božansko i spasonosno učenje.

Budući da drevni crkveni ustavi praznik rođenja Hristovog nazivaju drugom Pashom, te iz tog razloga ovom velikom prazniku Roždestva Hristovog prethodi četrdesetodnevni post koji se naziva i „malom četrdesetnicomˮ. Po dužini ovaj post dolazi odmah posle svete Četrdesetnice, a po strogosti dolazi posle svete Četrdesetnice i Uspenskog posta. Božićni post nema posebne nedelje kao što je to slučaj sa svetom Četrdesetnicom, ali ima dve nedelje; nedelju  Praotaca i Otaca. Bitno je naglasiti da Božićni post u sebi sadrži molitvene spomene mučenika, proroka, apostola, svetitelja i prepodobnih. Među prorocima posebno se proslavlja spomen proroka Danila koji je prorekao vreme Hristovog rođenja. U nedelji Praotaca posebno se naglašava njihov značaj, što nam potvrđuje i tropar koji pojemo u tu nedelju: „Verom si Praoce opravdao i od naroda si ih obručio Crkvi. Hvaljeni su slavom svetih, jer iz njihovog semena je plod Blagosloven, presveta Bogorodica, koja Te je bez semena rodila: Njihovim molitvama, Hriste Bože, pomiluj  nas.ˮ Na dan svetog Andreja prvozvanog i na dan svetog Nikole u himnografiji sadržane su pesme koje najavljuju praznik Rođenja Bogomladenca Hrista: „Vertepe dobro se ukrasi, Djeva dolazi noseći u utrobi Hrista… Pastiri svirajući posvedočite strašno čudo, i mudraci iz Persije donesite zlato, tamjan i smirnu…ˮ Već od praznika Vavedenja Presvete Bogorodice počinje da se poje Božićna katavasija, što nam kazuje da smo mi hram Boga živoga koji se Ovaplotio nas radi i spasenja našega radi.

  • Spomenuli ste nedelju Praotaca i nedelju Otaca, za koje nas vežu i brojni običaji koji su proistekli iz bogosluženja?

U crkvenim službama povodom praznika Rođenja Hristovog postoje tri posebne nedelje, dve pre, a jedna posle Božića. To su Nedelja Praotaca, Nedelja Otaca i Nedelja Bogootaca. U Nedelju Praotaca (u srpskom narodu poznatoj kao Materice) pominjemo na bogosluženjima sve rodonačalnike Naroda Božjeg, od Adama do Josifa, zaručnika Marijinog. Pominjemo i sve proroke koji su propovedali o Hristu, od Samuila do svetog Jovana Krstitelja. U Nedelju Otaca (poznatoj kao Oci) proslavljamo sve pretke Gospoda našeg Isusa Hrista po telu koji se navode u rodoslovu u Jevanđeljima od Mateja i Luke. U Nedelju Bogootaca, posle Praznika Rođenja Hristovog, činimo uspomenu na Pravednog Josifa, zaručnika Marijinog i na cara Davida kao direktnog pretka Isusovog.

  • Kako je moguće da savremeni čovek koji je opterećen brojnim iskušenjima, brigama i mnogobrojnim svakodnevnim obavezama, zaroni u tajnu ove Božićne četrdesetnice i postojano hodi ovim blagoslovenim putem duhovnog preporoda?

Draga Slobodanka, hvala Vam na ovom pitanju. Vaistinu, svako od nas bi samome sebi mogao da postavi isto ovo pitanje, jer živimo u vremenu „brzogˮ načina života koji potrebuje sveukupnu lagodnost. Međutim, kao pripadnici Crkve Božje, kao sigurne lađe spasenja, trebali bismo da svoj način življenja stavimo u okvire crkvenog ritma. Šta želim ovim da kažem? Dragi moji, svaki novi post je prilika za nas da se klonimo pukog formalizma i zakonskog (farisejskog) ispunjavanja posta reda radi, već smo pozvani, da vascelim svojim bićem zaronimo u suštinu ovog sveštenog perioda, odnosno, da izađemo iz ovog posta kao bolji ljudi koji su se odrekli loših navika, a prigrlili vrline koje nas približavaju Bogomladencu čije Roždestvo sa ljubavlju isčekujemo. U toku ove Božićne četdesetnice naša sveta Crkva savršava molitvene spomene na mnoge svete ugodnike koji su prosijali u svom podvigu, neka nam oni budu na pomoći, da ugledajući se na njih upravimo svoje duhovne korake na pravu stazu, koračajući postojano i hrabro, ne samo ka Božiću, već povrh svega, ka radosti večne zajednice sa Gospodom našim i svima svetima koji su od pamtiveka ugodili Gospodu.

  • Zaključujemo da ovaj blagosloveni period Božićnog posta i usrdnog podviga svojim tokom već ukazuje na spasonosni značaj praznika Božića, je li tako?

Roždestvo Gospoda našeg Isusa Hrista  najveće je čudo Neba i Zemlje, istorije i večnosti. Svoju ljubav prema nama Bog je pokazao poslavši Sina svog Jedinorodnog u ovaj svet, te tako predvečni Sin Božiji postao je istorijski Sin Čovečiji, da nâs ljude, koji smo do Njegovog dolaska sedeli u tami i senci smrtnoj,  učini sinovima Božijim. U 16. besedi na Roždestvo Hristovo veliki sveti i bogonosni Grigorije Palama veli: „Ovaploćenje Boga Logosa donelo je nama ljudima neiskazana blaga, pa i sâmo Carstvo Nebesko. Koliko je do ovaploćenja i očovečenja Boga Logosa nebo bilo daleko od zemlje, toliko je daleko bilo od nas Carstvo Nebeskoˮ. Druga litijska stihira praznika (koju ćemo čuti na bogosluženju u navečerje Božića) jasno i slikovito opisuje da se rođenjem Hristovim nebo i zemlja sjedinjuju i postaju jedno:

Nebo i zemlja danas su sjedinjeni jer se Hristos rodio. Danas se Bog na zemlji  javio, a čovek se do nebesa uzdigao. Danas je, zbog čoveka, vidljiv u telu Onaj koji je  po prirodi nevidljiv. Stoga Mu i mi odajmo slavu Angelskim usklikom: „Slava na visini  Bogu, a na zemlji mir!“

Najveće čudo Bogoovaploćenja je u tome što se ono, dogodivši se jednom u istoriji, iznova obnavlja u svakom čoveku koji prilazi Hristu. Mi tajanstveno Hrista srećemo u molitvi, kada otkrivamo da je Bog došao da se useli u nas i ispuni nas svojim živonosnim prisustvom. Mi Hrista susrećemo u Evharistiji, kada pričestivši se Telom i Krvlju Hristovom, osetimo da je naše sopstveno telo prožeto Njegovom Božanskom energijom. Mi susrećemo Hrista u našim bližnjima, kada vidimo da u svakom od njih sija lik Božiji. Mi susrećemo Hrista u našem svakodnevnom životu, kada u buci i vrevi odjednom čujemo Njegov glas kako nas zove. Upravo se tako On iznova javlja u dušama  hiljada i hiljada ljudi i menja i preobražava čitav njihov život, čineći od nevernika vernike, od grešnih pravednike.

  • Za kraj, koja bi bila Vaša pouka slušaocima radija Svetigora?

Danas su nam, više nego ikad, potrebni mir na zemlji i dobra volja među ljudima. Ali, neće biti mira među ljudima, dokle god ne ispunimo sebe hrišćanskim čovekoljubljem, a prvi korak zadobijanja istinskog hrišćanskog čovekoljublja jeste ljubav prema bližnjima. Dakle, potrebno je da u ovim blagoslovenim danima umnožimo ljubav prema bližnjima, kako bismo bili dostojni da se u Božićnoj radosti čistim srcem susretnemo sa Bogomladencem. Pored ljubavi, danas nam je potreban evanđeljski mir koji nam se rodi u Vitlejemu – Novorođeni Bogomladenac Isus Hristos, koji je večni mir. Usled ubrzanog načina življenja savremenom čoveku postaje sve teže da svoj život usmeri ka pravim i istinskim vrednosti, onim večnim vrednostima koje nam je darovao Gospod. Stoga, neka nam ovaj Božićni post bude putevoditelj da i pored brojnih iskušenja i „brzogˮ života, ne skrenemo sa jedinog sigurnog puta koji vodi ka radosti Carstva nebeskog. Bogomladenac Hristos je došao na zemlju da se u Njemu obnavljamo i preporađamo i da u Njemu nađemo sebe i jedni druge.

Završavajući svoje skromno, ali iskreno slovo, poštovanim slušaocima vaseljenskog radija Svetigora, želim srećan i Bogom blagosloven početak Božićne četrdestnice, da preporođeni, oblagodaćeni, i radošću ispunjeni, pripremimo dom svoje duše za Bogomladenca Hrista, kome neka je slava sa Ocem i Duhom svetim. Amin, Bože daj!

Razgovarala:

Slobodanka Grdinić

(Radio Svetigora)