Под покровитељством Општине Никшић, у организацији јавних установа „Захумље“ и Никшићко позориште, синоћ је у Никшићу одржано књижевно вече „Савиним стопама ка Савином извору“, академика Матије Бећковића.
Поезија Матије Бећковића који практикује умјетност говорења је драма у стиховима. Ово мишљење познавалаца поезије потврдио је и сам академик Бећковић док је казивао своје стихове, без паузе, дуже од сат и 25 минута, у пуној сали Никшићког позоришта. Добродошлицу највећем живом српском пјеснику пожелио је предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић.
„Матија Бећковић је Никшић, када то кажем не мислим на град, мада је Матија могао бити било који град – рецимо Ваљево, али је Никшићанин по поријеклу јер потиче из племена из којег су Ровчани, Жупљани, Требјешани и многи други у далекој Русији и Украјини. А то племе је добило име по свом родоначелнику – војводи Никши по коме име носи и наш град.
Матија Бећковић стоји раме уз раме са Ивом Андријећем, Мешом Селимовићем, Милошем Црњанским, Браном Поповићем, Васком Попом и другим познатим пјесницима. Хвала му што је дошао у наш и свој град“, нагласио је Ковачевић.
Миодраг Чизмовић, директор ЈУ „Захумље“, у поздравном слову, истакао је да је Бећковић дефинисао културолошку специфичност и особеност нашег језика, а језик је по Хајдерберговој дефиницији „кућа бића“.
„У тој „кући бића“ одгонетајући тајну и скривену смисао језика долазимо до спознаје да ми тек са својим прецима чинимо једну породицу, јер без континуитета нема ни идентитета. Са друге страна наша етика нам налаже, да увијек будемо уз оне које прогоне, на правди Бога. У том смислу можда су најиндикативнији стихове пјесме „Нобелова награда“ Бориса Пастернака. Завршни стихови из пјесме гласе „али тако близак гробу ја вјерујем да ће бити једно доба када ће злобу дух доброте побиједити“. Са вјером да добро и љепота спашавају свијет поздрављам вас са чврстом надом да ћемо и послије овог сусрета бити још богатији и оплемењенији“.
Лијепо, на свој начин, о Матији Бећковићу, бесједовала је пјесникиња Милица Бакрач, модераторка вечери.
„Не тако давно, дочекујући Матију, а он је увијек радо долазио у Црну Гору, и када су му путеви били закрчени, рекох да су словослагачи сигурно бивали срећни док су слагали све Матијине стихове и да смо сви ми који га слушамо исто тако срећни, јер изнова уживамо у њима. „Пјесма над пјесмама“, Матије Бећковића славила је његов народ када би пјесник крочио у било који град или мјесто, од Вељег Дубоког до Колашина, од Колашина до Ваљева, од Ваљева до Никшића, од Свете Горе до Јерусалима. Увијек када је кретао ка нама неко би писао и метеоролошким станицама молећи да се кише и мећаве задрже у далеким крајевима. А, Матија, како год да је стизао, преко Лијешња или Мртвице, увијек нам је доносио и хљеба и језика“, казала је Бакрач.
Бећковић је бројна своја дјела посветио Црној Гори. Стиховима је донио и портрете бројних познатих књижевика и личности који су обиљежили његово стваралаштво и живот. Вече је почео “Причом о Светом Сави“, потом је казивао фрагменте из бројних књига, не кријући емоције.
Најпознатија његова дјела су „Вера Павладољска“, „О Његошу“, „Че – трагедија која траје“, „Косово, најскупља српска ријеч“, „Метак луталица“ и друга. Поред поезије пише монодраме и позоришне текстове.
Извор: РТВ Никшић