У овом издању емисије “Косметска кандила“ посвећене светињама и актуелним дешавањима на Светој српској земљи Косову и Метохији преносимо објаву Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија на друштвеним мрежама у којој, између осталог пише да се ,,диви вјери и храбрости српског народа и свештенства на Косову и Метохији“, хитно саоптење за јавност Епархије Рашко-прузренске“објављено 31. јануара 2024. године поводом укидања динара као планог средства на Косову и Метохији као и разговор са Николом Цицмило секретаром НВО ,,Падурица из Никшића која је покренула акцију ,,Божур за Мартовско сјећање“ поводом 20. година од Мартовског погрома на Косову и Метохији.
Патријарх Порфирије: Дивим се вери и храбрости српског народа и свештенства на Косову и Метохији
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије објавио је на својој званичној “Фејсбук” страници слово посвећено светом српском Косову и Метохији, које у наставку преносимо у целини:
“Брине ме српска неслога, спремност људи да, сами за себе или као чланови различитих организација, ради сопственог интереса једноставно и хладно забораве на Косово и Метохију, на наше светиње, и исто тако забораве на људе, на православне Србе који живе под притиском и у гету, оставе их на милост и немилости других. Брине ме и то што одређени кругови и самозвани одговорни појединци, покушавајући да то правдају патриотском бригом и само њима својственим друштвеним активизмом, ради очувања Косова и Метохије нападају Цркву која је, не само историјски него и актуелни и непоколебиви бранич Косова и Метохије. Њихове критике би биле добродошле када би их мотивисала истинска брига за Косово и Метохију и одговорна љубав према својој Цркви. Брине ме и то што поједини представници западних држава, поготову европских држава, пренебрегавају апсолутно миротворачку улогу Цркве, пре свега на Косову и Метохији, али и на читавом подручју бивше Југославије и без икаквог основа оптужују Цркву „да дестабилизује ситуацију и ствара напетости међу етничким групама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице“ како се, потпуно супротно истини, помиње у једној од резолуција Еврпског парламента.
Све ме то озбиљно брине, али ме кураже наш народ, наше свештенство и монаштво, њихова вера и њихова храброст. То су сви они којима је истински стало до Косова и Метохије, којима је заиста стало до Отаџбине Србије, до православног српског народа, и који се за то боре вером и молитвом, трпљењем и храброшћу, јединим сваког поштовања вредним „на страшном месту постојањем“.
Закони су на том делу наше земље, макар за наш народ, мртво слово на папиру. То нас све дубоко обеспокојава, а треба да обеспокајава и сваког добронамерног човека у свету. Јер када се на једном простору, од стране већине релевантних фактора који тренутно управљају њиме, само привидно и номинално поштују правне норме и спроводи објективна политика, а у ствари се форсира интерес једне етничке заједнице у односу на другу, то чини опасан преседан и представља увод у разарање основинх принципа цивилизованог друштва које ће се потом и без много муке прелити и на друге крајеве света. Пример дечанске земље је најпознатији, а има сијасет других.
Духовни и историјски, православни, идентитет нашег светосавског и светолазаревског српског народа, брани се и гради увек и на првом месту животом по Јеванђељу, верношћу Богу, а не празним и пригодним причама. Уколико се никада не молимо за Косово, никада не постимо за Косово, никада не ходочастимо на Косово, никада не помажемо народне кухиње на Косову, онда наш идентитет, светосавски етос, престаје да постоји. Све велике приче о Дечанима остају празне ако се онај који о Дечанима прича не моли Светом краљу Стефану Дечанском за Дечане и за Косово. Јер се Дечани неће сачувати подкастима Јутјуба него молитвама и мољењима и сваким другим делањем прожетим истином и правдом. Како да свету покажемо коме припадају наше светиње уколико оне претходно, у нашим срцима и дубинама душе, не припадају нама самима? А како да нам припадну ако их не усвојимо и усвајамо на духован, молитвен начин? Оно што смо духовно усвојили нико и никада не може да освоји, ма колику и ма какву силу имао.
Поред тога сви колико нас има, са свог места и по свом позиву и таленту, треба да радимо на сведочењу истине о српском Косову и Метохији. Помажући тој истини на све дозвољене и хришћанима приличне начине, да допре до сваког, макар тренутно затвореног уха и срца.
Црква, ваља и то рећи, дели судбину свога народа, народа који је конституише и који у њој живи. Она истовремено узноси своје молитве Господу да мир и добро завладају не само у нашем народу него у свим народима, поготово међу оним народима са којима делимо ово тешко време и насељавамо овај трусни простор. У том броју, посебно се молимо за мир са албанским народом. Знамо да је мир неостварив у једном народу уколико он не завлада и међу народима. Сви смо ми као људи потребни једни другима, упућени једни на друге и позвани да будемо благовесници мира без обзира на то колико нас деструктивне политичке силе и историјске датости усмеравају једне против других и упркос свему томе. Неко ће за ове речи рећи да су оне немогуће, да су само лепе жеље или побожна размишљања. Људима, остављеним самима себи, можда и јесу. Са Богом ствари стоје другачије.”
Хитно Саопштење Епархије рашко-призренске
Поводом намере косовских институција да противно бројним међународним саветима и оштром противљењу српског народа на Косову и Метохији забрани коришћење динарске валуте и платног промета у динарима на простору КиМ, Епархија рашко-призренска подиже свој глас протеста у вези ове одлуке и апелује на међународне институције да зауставе Приштину у потпуном етничком чишћењу Косова и Метохије, каже се у хитном саопштењу Епархије.
Одлука косовских институција о забрани динара дубоко ће се негативно одразити на не само српски народ на Косову и Метохији, већ и на друге мањинске заједнице које користе динар, и потпуно ће блокирати нормалан живот у српским срединама. Забрана динара вишеструко ће отежати исплате плата, пензија, социјалних примања, донација, стипендија, блокираће хуманитарни рад од кога зависе посебно социјално најугроженији, онемогућиће нормално финансирање здравствених и школских институција на којима почива живот у срединама насељеним Србима, а и тешко ће се одразити на живот Српске Православне Цркве.
Нажалост, косовске институције не само да су онемогућиле повратак нашег прогнаног народа у своје домове, већ активно подстичу даље исељавање Срба полицијском репресијом, селективном применом закона, насилном апропријацијом српске духовне и културне баштине, негирањем српског идентитета и права на живот. У оваквим околностима може се сасвим јасно рећи да је у току отворени процес етничког чишћења преосталих Срба на КиМ, који се спроводи институционалним и полицијским методама. Уколико се и ова репресивна мера Приштине спроведе Косово ће практично постати етнички чиста албанска територија, иако са ње тренутно више одлази косовских Албанаца, не због етничке репресије већ због, катастрофалне економске ситуације, непостојања услова за нормалан живот младих људи, корупције и аутократских метода власти. Погоршавање већ постојеће кризе новим провокацијама неизбежно ће довести до даље ескалације међу-етничких односа и потпуно ће блокирати сваки даљи дијалог. Косовским Србима наметнута је улога таоца које Приштина свим методама третира као грађане другог реда и отворено непожељно становништво, вероватно у нади да ће Београд под таквим уценама направити политичке уступке.
Дубоко се бринемо да ова логика не само да неће довести до решавања проблема него ће их још више отежати за све и зато апелујемо на међународне представнике, с обзиром да нашу Цркву косовске институције већ потпуно игноришу и излажу отвореном прогону, да зауставе даљу ескалацију која може да угрози цео Балкан и самим тим Европу. Политика уцена, етничке репресије, селективне примене закона, полицијска метода принуде и застрашивања никада нигде није довела до стварања стабилног друштва, већ друштво које почива на таквим темељима бива економски и политички изоловано уз све интензивније негативне демографске трендове.
Наша Црква делила је са нашим верним народом све недаће кроз историју остајући и опстајући на својим вековним просторима, никада не одустајући од своје спремности да на Косову и Метохији живимо у миру и међусобном поштовању са свим људима који овде имају свој дом, без обзира на њихову веру и етничко порекло. Дубоко остајемо предани том еванђелском приступу, али истовремено подносећи бројне неправде које се спроводе против Српске Православне Цркве и нашег народа, на очиглед међународних представника са Запада, не можемо да ћутимо на институционалну репресију која све више узима маха и чији је циљ потпуни прогон српског народа са ових простора и брисање вишевековне историје Срба и Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, где је наш народ дао велики историјски, културни и цивилизацијки допринос.
Из НВО Пандурица из Никшића стиже “Божур за Мартовско сјећање“ поводом 20. година од Мартовског погрома на Косову и Метохији
Удружење “Пандурица“ из Никшића у сарадњи са Митрополијом црногорско-приморском и Епархијом будимљанско-никшићком почело је са акцијом ,,Мартовско сјећање“ поводом двадесете годишњице од погрома нашег народа на Косову и Метохији и двадесет пет година од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије.
Сви ми којима је страдање наше браће и сестара на Косову и Метохији рана на срцу и у души препознаћемо се ако ова предивна значка, у облику божуровог цвијета, буде красила наше сакое, џемпере, кошуље, јакне, дуксерице или било који предмет на којем би се овај цвијет транспарентно видио“- казао је за Радио ,,Светигора“ секретар НВО ,,Пандурица“ Никола Цицмил.
Цицмил каже да је цијена значке 5 евра,а да ће сав прикупљени новац бити намијењен је дјеци на Косову и Метохији. Значке ће у овом мјесецу бити доступне у свим централним храмовима у Црној Гори, као и у свим Епархијама наше помјесне Цркве широм свијета.
“Нека свијетли Царев Мост“!, поручују из НВО “Пандурица“ која ће у току ове године организовати и Дане породице “Романов“ као и 130 година од изградње Царевог моста у Никишћу.
Из НВО “Пандурица“ поводом двадесете годишњице мартовског погрома подсјећају да је у сред цивилизоване Европе, пред очима модерног друштва, уз учешће НАТО војника, протјеран један народ, расељено 200.000 људи, преко 2000 убијено док је уништено на десетине споменика културе. Вјечан им спомен!
Аутор емисије: Слободанка Грдинић
