U ovom izdanju emisije “Kosmetska kandila“ posvećene svetinjama i aktuelnim dešavanjima na Svetoj srpskoj zemlji Kosovu i Metohiji prenosimo objavu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija na društvenim mrežama u kojoj, između ostalog piše da se ,,divi vjeri i hrabrosti srpskog naroda i sveštenstva na Kosovu i Metohiji“, hitno saoptenje za javnost Eparhije Raško-pruzrenske“objavljeno 31. januara 2024. godine povodom ukidanja dinara kao planog sredstva na Kosovu i Metohiji kao i razgovor sa Nikolom Cicmilo sekretarom NVO ,,Padurica iz Nikšića koja je pokrenula akciju ,,Božur za Martovsko sjećanje“ povodom 20. godina od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji.
Patrijarh Porfirije: Divim se veri i hrabrosti srpskog naroda i sveštenstva na Kosovu i Metohiji
Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije objavio je na svojoj zvaničnoj “Fejsbuk” stranici slovo posvećeno svetom srpskom Kosovu i Metohiji, koje u nastavku prenosimo u celini:
“Brine me srpska nesloga, spremnost ljudi da, sami za sebe ili kao članovi različitih organizacija, radi sopstvenog interesa jednostavno i hladno zaborave na Kosovo i Metohiju, na naše svetinje, i isto tako zaborave na ljude, na pravoslavne Srbe koji žive pod pritiskom i u getu, ostave ih na milost i nemilosti drugih. Brine me i to što određeni krugovi i samozvani odgovorni pojedinci, pokušavajući da to pravdaju patriotskom brigom i samo njima svojstvenim društvenim aktivizmom, radi očuvanja Kosova i Metohije napadaju Crkvu koja je, ne samo istorijski nego i aktuelni i nepokolebivi branič Kosova i Metohije. Njihove kritike bi bile dobrodošle kada bi ih motivisala istinska briga za Kosovo i Metohiju i odgovorna ljubav prema svojoj Crkvi. Brine me i to što pojedini predstavnici zapadnih država, pogotovu evropskih država, prenebregavaju apsolutno mirotvoračku ulogu Crkve, pre svega na Kosovu i Metohiji, ali i na čitavom području bivše Jugoslavije i bez ikakvog osnova optužuju Crkvu „da destabilizuje situaciju i stvara napetosti među etničkim grupama na zapadnom Balkanu kako bi raspirila sukobe i podelila zajednice“ kako se, potpuno suprotno istini, pominje u jednoj od rezolucija Evrpskog parlamenta.
Sve me to ozbiljno brine, ali me kuraže naš narod, naše sveštenstvo i monaštvo, njihova vera i njihova hrabrost. To su svi oni kojima je istinski stalo do Kosova i Metohije, kojima je zaista stalo do Otadžbine Srbije, do pravoslavnog srpskog naroda, i koji se za to bore verom i molitvom, trpljenjem i hrabrošću, jedinim svakog poštovanja vrednim „na strašnom mestu postojanjem“.
Zakoni su na tom delu naše zemlje, makar za naš narod, mrtvo slovo na papiru. To nas sve duboko obespokojava, a treba da obespokajava i svakog dobronamernog čoveka u svetu. Jer kada se na jednom prostoru, od strane većine relevantnih faktora koji trenutno upravljaju njime, samo prividno i nominalno poštuju pravne norme i sprovodi objektivna politika, a u stvari se forsira interes jedne etničke zajednice u odnosu na drugu, to čini opasan presedan i predstavlja uvod u razaranje osnovinh principa civilizovanog društva koje će se potom i bez mnogo muke preliti i na druge krajeve sveta. Primer dečanske zemlje je najpoznatiji, a ima sijaset drugih.
Duhovni i istorijski, pravoslavni, identitet našeg svetosavskog i svetolazarevskog srpskog naroda, brani se i gradi uvek i na prvom mestu životom po Jevanđelju, vernošću Bogu, a ne praznim i prigodnim pričama. Ukoliko se nikada ne molimo za Kosovo, nikada ne postimo za Kosovo, nikada ne hodočastimo na Kosovo, nikada ne pomažemo narodne kuhinje na Kosovu, onda naš identitet, svetosavski etos, prestaje da postoji. Sve velike priče o Dečanima ostaju prazne ako se onaj koji o Dečanima priča ne moli Svetom kralju Stefanu Dečanskom za Dečane i za Kosovo. Jer se Dečani neće sačuvati podkastima Jutjuba nego molitvama i moljenjima i svakim drugim delanjem prožetim istinom i pravdom. Kako da svetu pokažemo kome pripadaju naše svetinje ukoliko one prethodno, u našim srcima i dubinama duše, ne pripadaju nama samima? A kako da nam pripadnu ako ih ne usvojimo i usvajamo na duhovan, molitven način? Ono što smo duhovno usvojili niko i nikada ne može da osvoji, ma koliku i ma kakvu silu imao.
Pored toga svi koliko nas ima, sa svog mesta i po svom pozivu i talentu, treba da radimo na svedočenju istine o srpskom Kosovu i Metohiji. Pomažući toj istini na sve dozvoljene i hrišćanima prilične načine, da dopre do svakog, makar trenutno zatvorenog uha i srca.
Crkva, valja i to reći, deli sudbinu svoga naroda, naroda koji je konstituiše i koji u njoj živi. Ona istovremeno uznosi svoje molitve Gospodu da mir i dobro zavladaju ne samo u našem narodu nego u svim narodima, pogotovo među onim narodima sa kojima delimo ovo teško vreme i naseljavamo ovaj trusni prostor. U tom broju, posebno se molimo za mir sa albanskim narodom. Znamo da je mir neostvariv u jednom narodu ukoliko on ne zavlada i među narodima. Svi smo mi kao ljudi potrebni jedni drugima, upućeni jedni na druge i pozvani da budemo blagovesnici mira bez obzira na to koliko nas destruktivne političke sile i istorijske datosti usmeravaju jedne protiv drugih i uprkos svemu tome. Neko će za ove reči reći da su one nemoguće, da su samo lepe želje ili pobožna razmišljanja. Ljudima, ostavljenim samima sebi, možda i jesu. Sa Bogom stvari stoje drugačije.”
Hitno Saopštenje Eparhije raško-prizrenske
Povodom namere kosovskih institucija da protivno brojnim međunarodnim savetima i oštrom protivljenju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji zabrani korišćenje dinarske valute i platnog prometa u dinarima na prostoru KiM, Eparhija raško-prizrenska podiže svoj glas protesta u vezi ove odluke i apeluje na međunarodne institucije da zaustave Prištinu u potpunom etničkom čišćenju Kosova i Metohije, kaže se u hitnom saopštenju Eparhije.
Odluka kosovskih institucija o zabrani dinara duboko će se negativno odraziti na ne samo srpski narod na Kosovu i Metohiji, već i na druge manjinske zajednice koje koriste dinar, i potpuno će blokirati normalan život u srpskim sredinama. Zabrana dinara višestruko će otežati isplate plata, penzija, socijalnih primanja, donacija, stipendija, blokiraće humanitarni rad od koga zavise posebno socijalno najugroženiji, onemogućiće normalno finansiranje zdravstvenih i školskih institucija na kojima počiva život u sredinama naseljenim Srbima, a i teško će se odraziti na život Srpske Pravoslavne Crkve.
Nažalost, kosovske institucije ne samo da su onemogućile povratak našeg prognanog naroda u svoje domove, već aktivno podstiču dalje iseljavanje Srba policijskom represijom, selektivnom primenom zakona, nasilnom aproprijacijom srpske duhovne i kulturne baštine, negiranjem srpskog identiteta i prava na život. U ovakvim okolnostima može se sasvim jasno reći da je u toku otvoreni proces etničkog čišćenja preostalih Srba na KiM, koji se sprovodi institucionalnim i policijskim metodama. Ukoliko se i ova represivna mera Prištine sprovede Kosovo će praktično postati etnički čista albanska teritorija, iako sa nje trenutno više odlazi kosovskih Albanaca, ne zbog etničke represije već zbog, katastrofalne ekonomske situacije, nepostojanja uslova za normalan život mladih ljudi, korupcije i autokratskih metoda vlasti. Pogoršavanje već postojeće krize novim provokacijama neizbežno će dovesti do dalje eskalacije među-etničkih odnosa i potpuno će blokirati svaki dalji dijalog. Kosovskim Srbima nametnuta je uloga taoca koje Priština svim metodama tretira kao građane drugog reda i otvoreno nepoželjno stanovništvo, verovatno u nadi da će Beograd pod takvim ucenama napraviti političke ustupke.
Duboko se brinemo da ova logika ne samo da neće dovesti do rešavanja problema nego će ih još više otežati za sve i zato apelujemo na međunarodne predstavnike, s obzirom da našu Crkvu kosovske institucije već potpuno ignorišu i izlažu otvorenom progonu, da zaustave dalju eskalaciju koja može da ugrozi ceo Balkan i samim tim Evropu. Politika ucena, etničke represije, selektivne primene zakona, policijska metoda prinude i zastrašivanja nikada nigde nije dovela do stvaranja stabilnog društva, već društvo koje počiva na takvim temeljima biva ekonomski i politički izolovano uz sve intenzivnije negativne demografske trendove.
Naša Crkva delila je sa našim vernim narodom sve nedaće kroz istoriju ostajući i opstajući na svojim vekovnim prostorima, nikada ne odustajući od svoje spremnosti da na Kosovu i Metohiji živimo u miru i međusobnom poštovanju sa svim ljudima koji ovde imaju svoj dom, bez obzira na njihovu veru i etničko poreklo. Duboko ostajemo predani tom evanđelskom pristupu, ali istovremeno podnoseći brojne nepravde koje se sprovode protiv Srpske Pravoslavne Crkve i našeg naroda, na očigled međunarodnih predstavnika sa Zapada, ne možemo da ćutimo na institucionalnu represiju koja sve više uzima maha i čiji je cilj potpuni progon srpskog naroda sa ovih prostora i brisanje viševekovne istorije Srba i Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji, gde je naš narod dao veliki istorijski, kulturni i civilizacijki doprinos.
Iz NVO Pandurica iz Nikšića stiže “Božur za Martovsko sjećanje“ povodom 20. godina od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji
Udruženje “Pandurica“ iz Nikšića u saradnji sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom i Eparhijom budimljansko-nikšićkom počelo je sa akcijom ,,Martovsko sjećanje“ povodom dvadesete godišnjice od pogroma našeg naroda na Kosovu i Metohiji i dvadeset pet godina od početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
Svi mi kojima je stradanje naše braće i sestara na Kosovu i Metohiji rana na srcu i u duši prepoznaćemo se ako ova predivna značka, u obliku božurovog cvijeta, bude krasila naše sakoe, džempere, košulje, jakne, dukserice ili bilo koji predmet na kojem bi se ovaj cvijet transparentno vidio“- kazao je za Radio ,,Svetigora“ sekretar NVO ,,Pandurica“ Nikola Cicmil.
Cicmil kaže da je cijena značke 5 evra,a da će sav prikupljeni novac biti namijenjen je djeci na Kosovu i Metohiji. Značke će u ovom mjesecu biti dostupne u svim centralnim hramovima u Crnoj Gori, kao i u svim Eparhijama naše pomjesne Crkve širom svijeta.
“Neka svijetli Carev Most“!, poručuju iz NVO “Pandurica“ koja će u toku ove godine organizovati i Dane porodice “Romanov“ kao i 130 godina od izgradnje Carevog mosta u Nikišću.
Iz NVO “Pandurica“ povodom dvadesete godišnjice martovskog pogroma podsjećaju da je u sred civilizovane Evrope, pred očima modernog društva, uz učešće NATO vojnika, protjeran jedan narod, raseljeno 200.000 ljudi, preko 2000 ubijeno dok je uništeno na desetine spomenika kulture. Vječan im spomen!
Autor emisije: Slobodanka Grdinić
