U emisiji “Kosmetska kandila“ ove subote donosimo izvještaj sa Prvog Svesrpskog sabora koji je pod sloganom “Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska održan u Beogradu.
Sabor je otpočeo je molebanom u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru koji je služio Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.
Na kraju molebana, Patrijah Porfirije je kazao da smo se sabrali u ljubavi Božjoj u ovom prvom i najvažnijem domu srpskog naroda, u sabornom i zavetnom hramu posvećenom Svetitelju Savi, duhovnom rodonačelniku našeg roda, da se pomolimo Bogu za sabornost i duhovno jedinstvo našeg naroda, kao i za mir među svim ljudima i svim narodima.
“Svuda, dakle, na širokom balkanskom prostoru, ali i dalje po Evropi i udaljenim kontinentima, naš se narod sabira u svoje crkve i slavi ime Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista, svuda se trudi da živi po jevanđelskim načelima i Božjim zapovestima, sabira se da bi uzrastao u dobru, u vrlini Hristovoj. Sabira se u crkvu da bi se ogledao i proveravao sebe u Jevanđelju Hristovom, da bi razumeo na kakvom je putu ili, ne daj Bože, stranputici ili bespuću. Hristos i Jevanđelje njegova su jedina istinska mera. Sabira se da bi se blagodaću Božjom preobražavao i bivao bolji prema bližnjem, prema svakom čoveku, prema sebi i čitavoj tvoreni da bi bio ono što treba da bude. To čini radi dobra i blagoslova Božjeg, radi dobra naših sela i gradova, naših porodica i naše dece i budućih pokoljenja.
Patrijarh Porfirije je prisustvovao zajedničkoj sednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, na kojoj je usvojen nacrt Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, i tom prilikom poručio:
– Uvaženi gospodine predsedniče Republike Srbije, uvaženi gospodine predsedniče Republike Srpske, braćo arhijereji, svi po redu i časti, ja neću govoriti mnogo, jer sve što sam imao da kažem rekao sam već u Hramu Svetog Save posle molitve koja je bila početak ovog sabora, što je jedino prirodno i normalno ako hoćemo da sabor bude zaista sabor, a ovo jeste sabor našeg srpskog naroda.
Svaki narod ima svoj pečat, svoju posebnost, tj. svoj identitet, a identitet je duhovna kategorija. U zavisnosti od toga koji je duhovni identitet, što će reći kakav je i koji koren, zavisiće i sve ostalo i svaka druga vrsta identiteta. Duhovni identitet srpskog naroda do danas je zapečaćen Hristom, pravoslavnom verom, Jevanđeljem Hristovim i, kako to danas često govorimo, jevanđeljskim vrednostima. U tome je naš narod jedan i jedinstven i prostorno i dijahrono. Stoga onome što su moji predhodnici govorili, a naročito predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić podvlačeći fundamentalni značaj ekonomije, bez koje nema sigurnosti i nema bezbednosti, ja bih dodao i još jedan jednako važan faktor, a to je duhovni identitet. Veoma je važno da budemo ono što jesmo, jer može biti da možemo da obezbedimo sve spoljašnje, ali ako nas nema onda je to prazna orahova ljuska. U tom smislu, ne samo kao i svaki drugi narod, imamo pravo da se sabiramo, da saborujemo i da svedočimo ko smo i šta smo, da svedočimo svoj identitet, nego imamo i obavezu da to činimo ako hoćemo da nas ima i da nas bude.
Kao što sam rekao u hramu, sabiramo se ne protiv bilo koga, i nikada se nismo sabirali protiv nekog, nego se sabiramo za; da budemo ono što jesmo; da bismo darove koje smo dobili od Boga umnožili u slavu Njegovu; da bismo bez straha i bez kompleksa, znajući ko smo i šta smo, stupali u kreativan i plodotvoran dijalog sa svima koji su oko nas i koji su sa nama, kako bismo onda bili sposobni da njih sobom, umnoživši ono što je naše, obogaćujemo, kao i da, naravno uvek otvoreni, obogaćujemo sebe njima. Sabiramo se da bismo podržavajući jedni druge bili bolji sebi, bili bolji među sobom, bili bolji i drugima koji su pozvani da budu naši bližnji, za koje smo i mi pozvani da ih vidimo kao bližnje, jednom rečju, da bismo bili bolji Bogu.
Sabiramo se na molitvi. Sabor počinjemo molitvom da bismo bili jedno u vrlini, u dobru, u spremnosti da razumemo jedni druge međusobno, da možemo da prihvatimo jedni druge i onda kada imamo različite stavove po određenim pitanjima i temama; sabiramo se da bismo razumeli da smo potrebni i neophodni jedni drugima. Zato se molim Bogu da i ovaj naš sabor, kao i svaki sabor koji ima za cilj dobro, uvek bude Bogom blagosloven“- kazao je Srpski Patrijarh.
U Deklaraciji o zaštiti nacionalnih interesa i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja je usvojena na današnjoj zajedničkoj sednici vlada Srbije i RS, jedan deo posvećen je i Kosovu, u kojem se insistira na izvršenju Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 u svim aspektima, i podvlači da je provošenje Briselskog sporazuma, formiranje ZSO i stalni dijalog jedini održivi pzt za rešavanje problema.
,,Svesrpski sabor konstatuje da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba, predstavlja temelj duhovnosti srpskog naroda i ugaoni kamen srpskog zavetnog i svetosavskog puta. Svesrpski sabor insistira na korišćenju punog naziva južne srpske pokrajine – Kosovo i Metohija, što albanski secesionisti izbegavaju”, navodi se u tački 11 Deklaracije.
Zatim se u tački 12 podvlači da Svesrpski sabor podržava napore Srbije u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, garantovanih međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 i drugim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i pravo i dužnost Srbije da se posveti opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
,,Svesrpski sabor traži i smatra da svim raspoloživim pravnim, političkim, ekonomskim i drugim sredstvima moraju biti zaštićeni Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i svi drugi Srbiji lojalni građani, manastiri, crkve, srednjovekovna utvrđenja, privatna imovina, groblja i drugi ugroženi objekti”, dodaje se u tekstu.
Po tačkom 13 Svesrpski sabor osuđuje namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba i progon koji nad njima sprovode Privremene institucije samouprave u Prištini.
“Ta kontinuirana, dobro isplanirana i sveobuhvatna represija albanskih secesionista prema srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji je tokom proteklih godina rezultirala ubrzanim odlaskom Srba iz Pokrajine, kao i drastičnim pogoršanjem položaja onog dela srpskog naroda koji je, uprkos brutalnom etnički motivisanom teroru, ostao da živi na svojim ognjištima. Svesrpski sabor očekuje od Republike Srbije da nastavi da štiti prava i živote svojih građana na Kosovu i Metohiji, koristeći sve mehanizme zaštite predviđene unutrašnjim i međunarodnim pravom”, ukazuje se dalje.
U tački 14 Svesrpski sabor insistira na izvršenju Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 u svim njeni aspektima.
“Svesrpski sabor smatra da je provođenje Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština i stalni dijalog jedini održivi put za rešavanje problema”, dodaje se u delu posvećenom Kosovu.
Deklaracija o zaštiti nacionalnih interesa i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda sadrži 49 tačaka.
Potpisali su je predsednik Srbije i predsednik Srpske, Aleksadar Vučić i Milorad Dodik, predsednici, potpredsednici i članovi Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske, predsednici, potpredsednici i narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srpske, a uz blagoslov, molitveno i saborno učešće patrijarha srpskog Porfirija, arhijereja i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve.
Živojin Rakočević Dimitrije ne ide iz Gračanice
Povodom dvadeset godina od ubistva srpskog dječaka Dimitrija Popovića na Kosovu i Metohiji u emisiji prenosimo i tekst Živojina Rakočevića koji je objavila ,,Politika” pod nazivom “Dimitrije ne ide iz Gračanice”.
